Ugovor je najčešći i najvažniji deo civilnog prava, naročito obligacionog prava.
Prihvatanje ponude je uslov za zaključenje ugovora. Ponuda se drugačije tretita u nekim
zemljama. Imam za cilj da predstavim više različitih gledišta ponude u kojima ona ima
posebnu efektivnost, kao i da ukažem na njene bitne elemente i situacije u kojima se mogu
naći ugovorne strnke.
Oblast istraživanja: pravo
Problem istaživanja: određenje pojma ponude i efekti ponud

2. Obligaciono pravo

Obligaciono pravo je deo civilnog prava. Osnovni pravni izvor je Obligacioni zakonik koji

je stupio na snagu 1. januara 2002, kada je zamenio jugoslovenski Zakon o obligacionim
odnosima. Obuhvata norme za uređenje obligacionih odnosa. Obligacioni odnos se svodi na
dva subjekta, odnosno dve stranke: poverilac i dužnik. Jedna stranka može biti više lica.
Sadržinu obligacionog odnosa određuju prava i dužnosti stranaka, po dogovoru stranki ili na
osnovu pravnih pravila.

Nastanak obligacionog odnosa iz želje stranaka je poslovni obligacioni odnos, nastaje na

osnovu pravnog posla- ugovora.

Obligacioni razlog je u skladu sa ustavom i moralnim načelima. Poveriocu daje

potraživanje za ispunjenje, a dužniku dužnost

Osnovna načela koja usmeravaju i objašnjavaju odredbe obligaciono pravo su nabrojana i

definisana u Obligacionom zakoniku. To su: načelo dispozitivnosti, načelo ravnopravnosti
stranaka,   načelo   savesti   i   poštenja,   načelo   zabrane   zloupotrebe   prava,   načelo   jednake
vrednosti   uzajamnih   davanja,   načelo   zabrane   pruzrokovanja   štete,   načelo   držnosti
ispunjavanja   obaveza,   načelo   monizma,   načelo   slobode   uređivanja   obligacionih   odnosa,
načelo brige, načelo mirnog rešavanja spora i načelo upotrebe poslovnih običaja, uzansi i
prakse.

Ponuda i njeni efekti

3. Ugovor

Ugovor, kao najčešći posao civilnog prava, sadrži slobodno izraženu volju stranaka

obligacionog odnosa u skladu sa pravnim aktima. Dvostrani je pravni posao, s obzirom da je
za njegov nastanak potrebna saglasnost volje obe stranke. Pored saglasnosti i volje za
sklapanje ugovora je potrebno da stranke postignu dogovor o suštinskim elemetima ugovora,
odnosno sadržini ponude. Dakle, ugovor ima određeni sadržaj pri čemu jedna strana iznosi
ponudu, a druga prihvata ponudu. Izjava se ne može smatrati ugovornom voljom. Obe izjave
spadaju u adresovane izjave volje, ukoliko imamo u vidu njihov cilj. Sa stanovišta sadržaja
obe izjave spadaju u red jednostranih izjava volje jer bez spoznaje adresata određeno
vreme obavezuju izjavioca.

Slika 1: Rukovanje

Dakle, ugovorna saglasnost volja je prihvatanje ponude. Zaključenju ugovora

prethode dve faze: ponuda i prihvatanje ponude.

Figure 1: Put do zaključenja ugovora

Ponuda

Prihvatanje ponude

ZAKLJUČENJE
UGOVORA