Понуда, тражња и политика владе
Понуда, тражња и политика владе
1. Контрола цена
Да бисмо видели како контрола цена утиче на тржишне исходе, требамо погледати
тржиште фризбија. Ако се фризби продаје на конкуретном тржишту које не
регулише влада, тада се његова цена прилагођава, да би се понуда тражња довеле у
равнотежу: по равнотежној цени, количина фризбија који купци желе да купе
потпуно је једнака количини коју продавци желе да продају. Да бисмо били
конкретни, предпоставимо да равнотежна цена изноди 3 долара по фризбију.
Можда неће сви бити задовољни исходом овог процеса на слободном тржишту.
Замислимо да Европска асоцијација љубитеља фризбија уложи жалбу, сматрајући
да је цена од 3 долара превисока за све оне који желе да купе фризбије. У
међувремену Национална организација произвођача фризбија улазе жалбу да је
цена од 3 долара-резултат „убитачне конкуренције“-сувише ниска и да смањује
дохотке њеним члановима. Обе ове групе настоје код владе да донесу законе
којима се, директном контролом цена фризбија, мења тржишни исход.
Али, пошто купци сваког добра желе нижу,а продавци вишу цену, интереси ове две
групе су супротстављени. Ако „љубитељи фризбија“ буду успешни у
настојању,влада ће увести законски максимум на цену по којој фризби може да се
продаје. Пошто цена не сме да се повећа изнад тог нивоа, законом одређени
максимум зове се максимирање цена
2
. Насупрот томе, ако су „Произвођачи
фризбија“ успешнији, влада прописује законски минимум за цену. Како се цена не
сме смањити испод тог нивоа, законом одређен минимум се зове утврђевање
најниже (доње) цене
3
.
2
Максимирање цена: законско прописивање највише цене по којој се може продавати неко добро
3
Утврђивање најниже (доње) цене: законом одређена цена по којој се може продавати неко добро
4
Понуда, тражња и политика владе
1.1. Како максимирање цена утиче на тржишне исходе?
Када Влада, подстакнута притужбама „Љубитеља фризбија“ и њиховим
доприносима изборној кампањи, максимизира цену на тржишту сладоледа, могућа
су два исхода. Слика 1 показује да Влада уводи максималну цену од 4 долара по
фризбију. У овом случају, пошто је цена која изједначава понуду и тражњу
(3 долара) мања од максималне, максимална цена
није обавезујућа
.
4
Тржишне силе
прородно доводе економију у рсвнотежу, а максимална цена нема утицаја на цену
или продату количину.
Слика 1-Максимирање цена које није обавезујуће
4
Н. Грегори Манкју, Принципи економије, Центар за издавачку делатност Економског
факултета у Београду, Хардвард универзитет, 2008, страна 114
Цена
фризбија
Количина
фризбија
Понуда
Тражња
Максимирана
цена
3
Равнотежна
цена
$4
0
100
Равнотежна
цена
5
Објашњење:
Влада уводи максимлну цену од 4 долара. Пошто је максимална цена већа од
равнотежне цене од 3 долара, максимална цена нема утицаја, а тржиште је у
стању да достигне равнотежу понуде и тражње. У тој равнотежи, и понуђена и
тражена количина износе 100 фризбија.
Понуда, тражња и политика владе
други који на то нису спремни не могу доћи со њега. Чак, продавци могу бити
пристрасни при рационисању фризиибија, па ће га доделити само својим
пријатељима, рођацима или припадницима исте расе или етничке групе. Али
немају сви купци користи од овакве политике, иако је она била мотивисана жељом
да им се помогне. На крају неки купци плаћају нижу цену, мада због тога морају да
чеакају у реду, док други купци уопште не добијају сладолед.
Овај пример нам показује општи резултат: када влада уведе обавезујућу
максимирану цену на конкретно тржиште, долази до мањка добра, а продавци
морају да рационишу оскудна добра међу великим бројем потенцијалних купаца.
Механизам рационисања који пристиче из увођења максимиране цене ретко је
пожељан. Дуги редови су такође неефикасни, јер троше време купаца,
дескриминација која је резултат пристрасности продаваца није ни ефикасна(јер
добро не мора нужно да купи купац који му приписује највећу вредност) а и
потенцијално је неправична. За разлику од овог механизма, механизам
рационисања на слободном , конкуретном тржишту је и ефикасан и непристрасан.
Када тржиште фризбија достигне равнотежу, свако ко жели да плати тржишну цену
може да добије фризби. Слободна тржишта врше рационисање добара на основу
цене.
1.2. Пример из праксе
Уобичајан пример максимирања цена јесте контрола закупнина. У многим
местима, локална влада уводи максимирање износа закупнине коју сттановници
могу да захтевају од закупаца. Циљ ове политике јесте да се, појефтињењем
станова, помогне сиромашнима. Економисти често критикују контролу закупнина,
тврдећи да она представља веома неефикасан начин да се помогне сиромашнима
како би повећали свој животни стандард. Један економиста је рекао за контролу
закупнина „најбољи начин да се уништи град ако изузмемо бомбардовање“.
Неповољни ефекти контроле закупнина мање су очикленди широј популацији, јер
је потрбан дужи период да се они догоде. На кратки рок становници имају исти
број станова за издавање и не могу овај број да ускладе са промењеним условима
на тржишту. Поред тога може да се догодинда број људи који траже смештај граду
7
