САДРЖАЈ
1. Увод................................................................................................................................
1
2. Попци (Gryllidae)...........................................................................................................2
3. Степски попац –
Gryllus desertus
Pall. ........................................................................3
4. Пољски попац –
Lyogryllus campestris
L. ...................................................................6
5. Животни циклус попца.................................................................................................7
6. Штете које наносе попци..............................................................................................7
7. Мере борбе против попца.............................................................................................8
8. Закључак......................................................................................................................10
9. Литература...................................................................................................................11
1.УВОД
Попци (Gryllidae) или штурци, често се називају и цврчцима. Редовни су становници
наших башта и воћњака где праве штете. Обично се мисли да су то безопасни инсекти
који својом песмом улепшавају летње вечери. Међутим, реч је о опасним штеточинама
које већ у пролеће причињавају велике штете, нарочито при гајењу расада поврћа.
На нашем подручју навеће штете причињавају степски попац -
Gryllus desertus
(синоним
Acheta desertus
или
Melanogryllus desertus
) и пољски попац -
Gryllus
campestris
.
То су полифагне штеточине које се хране биљкама и другим инсектима и њиховим
ларвама. Широко су распрострањени, а степски попац најчешће насељава подручја уз
реке, потоке, влажна и скровита подручја (живице), парцеле које се наводњавају.
Пољског попца срећемо у подручјима до 1.700 метара надморске висине, на
необрађеним површинама, али и на ораницама. Штете причињавају ларве, али и
одрасли инсекти.
За обе врсте је карактеристично да су презимљујуће ларве веома прождрљиве.
Период допунске исхране траје 20-30 дана што зависи од температуре и влаге. У том
дугом периоду причињавају велике штете јер им је потребно много хране, а са друге
стране, младе биљке су у почетним фазама развоја.
Највише су активни ноћу. Гризу стабла младих биљка, хране се сочним корењем,
плодовима и листовима. Праве штете на различитим биљним врстама. Најчешће напада
житарице, поврће, репу, јагоде. Од осталих биљних врста воли: сунцокрет, лан, дуван,
дињу, пасуљ, грашак, шаргарепу, цвеклу, кромпир, купус, парадајз, паприку.
одржавају борбе попаца.
Најчувени међу попцима је свакако „Џингис Кан“ (обичан пољски попац који је у
борбама „зарадио“ огроман новац својим вланицима.
Представници фамилије Gryllidae зимски период проводе у стадијуму ларве или
одраслог инсекта. Живе првенствено на влажним теренима. На слици 1 је приказан
мужјак обичног пољског попца (Gryllus Acheta domesticus).
Слика 1: Мужјак обичног пољског попца (Gryllus Aheta domesticus).
(https://www.google.rs/imgres?imgurl=http://bugguide.net/images/cache/WZM/LBZ/
WZMLBZXL2Z2HTH7HOH4HTH7H1HLLOHWHTHSLPZ5LVZ4L3HIL8ZSLAH5HVH
HL2ZLLWZMLLRUH1ZPHJHUHUZWHAZUHRR)
3.СТЕПСКИ ПОПАЦ –
GRYLLUS (AHETA) DESERTUS
PALL.
Степски попац је (Вукасовић П., 1963) најчешћа врста код нас. Имаго је црне боје са
ретким длачицама по телу. Дужине је 12-19 mm. Крила не покривају трбух потпуно.
