Семинарски рад: Поплаве у Србији
Садржај
Увод__________________________________________________________3
1. Поплаве ____________________________________________________5
2.Поплаве у Србији_____________________________________________8
2.1Западна Србија_____________________________________________13
3.Заштита од поплава у Републици Србији_________________________14
3.1Поступање у случају поплава_________________________________17
Закључак_____________________________________________________19
Литература___________________________________________________21
2
Семинарски рад: Поплаве у Србији
река, постало је јасно да вековима примењиван принцип „борбе против поплава“ мора
вити замењен принципом „живети са поплавама“. То је нови, интегрални концепт
заштите од поплава, који се уклапа у међународно прихваћени концепт одрживог
развоја.
Регион Југоисточне Европе је све више угрожен разним врстама природних
опасности. Глобалне климатске промене такође доприносе уништавању животне
средине. Елементарна непогода чији се порасту Републици Србији примећује
последњих година јесу поплаве. Не само да је порастао њихов број, већ су и
материјалне штете све веће.
У овом семинарском раду дат је осврт на проблематику поплава као
елементарне непогоде, проблем поплаве у Републици Србији са посебним освртом на
поплаве у западној Србији.
Регион западне Србије је интересантан за приказ јер садржи густу мрежу
водотокова и последљих година, поплаве су овом делу Србије нанеле велике
материјалне губитке.
1.Поплаве
Поплава је врло комплексна појава. Катастрофално високе воде на једној реци
зависе од читавог низа фактора који се међусобно условљавају и допуњују. Њихов
утицај на формирање поплавног таласа може бити
директан
и
индиректан
.
То су најчешће су: падавине (киша и снег), појава леда на рекама, стање
водостаја у време његовог пораста, меандрирање тока, појава клизишта итд. Највећи
значај за образовање поплава имају падавине. Киша одмах доводи до пораста
водостаја, а снег тек приликом отапања. На висину поплавног таласа, на првом месту,
утичу количине падавина и величина слива захваћена њима. Пљусковите кише
обично трају кратко и имају локални карактер, док дуготрајне кише захватају цео
слив или велике његове делове, засите земљиште водом и доводе до пораста
водостаја у читавом речном систему. Најопасније су свакако, циклонске или
фронталне падавине које у једном подручју трају 2-3 или више дана.
4
Семинарски рад: Поплаве у Србији
Снежни покривач такође може да садржи велике залихе воде. Неповољна
околност је у томе што се топљење снега често поклапа са појавом обилних
пролећних киша.
Поплаве су најчешће у пролеће када се услед комбинације отопљеног снега и
кише формира изузетно висок поплавни талас, као и у касну јесен која се одликује
обилним падавинама.
За време изразито хладних зима реке прекрива ледена кора која може достићи
дебљину од 20 до 60 цм. Почетком пролећа када ледене санте крену реком, може доћи
до појаве ледене поплаве. Приликом наиласка на неку препреку у речном кориту
(мост, спруд) или у великим меандерима санте леда се гомилају и стварају ледени
чеп. Због застоја леда баријера постаје све већа, дебља и све више спречава отицање
реке. Узводно од леденог чепа, река се ујезерава и плави околне површине и насеља.
У погледу заштите специфичност ових поплава је у томе што се јављају у
најхладнијем периоду године када су услови за одбрану и евакуацију становништва
веома отежани. Ледене поплаве су у прошлости биле честа појава. У долини Мораве
забележене су 1935, 1937, 1940, 1942, 1956, 1963, а у долини Тисе највеће су биле
1940. и 1966. године. Последњих деценија оне се успешно сузбијају регулацијом
корита, одбрамбеним насипима и савременом техником разбијања леда, као и
редовним одржавањем пловног пута.
1
Да ли ће доћи до изливања високих вода, зависи и од стања водостаја главног
тока у време његовог пораста, односно од способности речног корита да прими нову
количину воде до висине критичног нивоа. Много су чешће поплаве које настају као
последица дужег излучивања падавина са краћим или дужим прекидима, које стално
одржавају висок водостај, него после сушног периода, када је он веома низак.
Код равничарских река поплаве су чешће него код планинских. Осим тога, оне
су по последицама већих размера. Један од разлога је меандрирање тока. Изразите
окуке су нека врста природних препрека несметаном отицању воде. Брзина кретања
воде се у њима смањује и долази до појаве вртлога. Вода се ту нагомилава, издиже и
излива. У зимском периоду окуке су места где се задржавају ледене санте и где
1
Вукмировић Ж.,
Рано опозоравање од поплава у Србији
, Факултет техничких наука, Нови Сад 2011,
стр 31
5
