Катастрофа (disaster) представља изненадну непогоду или екстреман несрећан догађај који наноси велику
штету како људским бићима, тако и биљкама и животињама. Катастрофе се дешавају брзо, са великим
интензитетом,   насумично,   не   бирајући   време,   место   и   степен   рањивости   погођеног   подручја.   Ови
екстремни   догађаји,   било   да   су   природни   или   прузроковани   од   стране   људи,   превазилазе   границу
подношљивости   у   времену   дешавања,   чине   регулисање   ситуације   веома   тешким   и   резултују
катастрофалним   губицима   својине   и   прихода.   Они   отежавају   и   погоршавају   природне   процесе   у
животној   средини   и   изазивају   догађаје   катастрофалне   по   људско   друштво,   на   пример:   тектонска
померања земљишта доводе до земљотреса и вулканских ерупција, дужи суви периоди доводе до дугих
суша,   поплава,   поремећаја   у   атмосфери   итд.   Катастрофе   су   постојале   одувек,   пратећи   развој
цивилизације. Са напретком технологије расла је и потреба за богатством која је резултирала трајним
инфраструктуралним имућством. Постепен развој у материјалном смислу резултовао је отуђењем човека
од   природе   са   једне   стране,   али   и   повећањем   рањивости   људског   друштва,   са   друге.   Прогресивно
повећање броја изгубљених живота и својине, као и штетан утицај на животну средину услед катастрофа,
усмерили су међународне заједнице ка новом погледу на управљење акциденталним ризицима, погледу
из   перспективе   која   превазилази   међународне   баријере,   предвиђа   могуће   претње   и   омогућава
савладавање   катастрофа   у   њеним   почетним   корацима.   Период   од   1990.   до   1999.   посматра   се   као
„међународна деценија за смањење природних катастрофа“, деценија промовисања решења за смањење
ризика од природних катастрофа. Њихове размере су установљене на међународном нивоу и било је
неопходно установљавање протокола који би омогућили да при евентуалној опасности од катастрофа
помоћ буде обезбеђена у најкраћем могућем року.  Слика 1. даје бољи увид у повезаност катастрофе,
опасности и рањивости:

Слика1. Шта је катастрофа

(Извор:Интернет)

Велика насељеност градова и насеља делимично повећава њихову рањивост према катастрофама и
хазардима. Сваке недеље догоди се нека нова катастрофа, природна или изазвана људским фактором,
која оставља последице по човечанство и животну средину као целину. Катастрофе постају све
комплексније, при чему низ фактора у друштвеним, културним и природним сферама повећава ризик од
катастрофа.

2.Главне компоненте управљања акциденталним ризицима

2.1 Хазард

Хазард се може дефинисати као опасно стање или опасан догађај који представља потенцијалну претњу и
може   да   нанесе   штету   људима,   својини   или   животној   средини.   Хазарди   могу   да   се   сврстају   у   две
категорије: природни и хазарди проузроковани људским активностима. Природни хазарди су они који
настају услед природних феномена (метеоролошког, геолошког па чак и биолошког порекла). Примери
природних хазарда су циклони, цунамији, земљотреси и ерупције вулкана које су искључиво природног
порекла. Клизишта, поплаве, суше и пожари су социо- природни хазарди, будући да су прозроковани и
природним и људским активностима. На пример, поплаве могу настати због обилних падавина, клизишта
или блокирања одводних система комуналним отпадом. Хазарди проузроковани људским активностима
углавном настају због људског немара. Они су повезани са индустријским постројењима и постројењима
за   производњу   енергије   и   обухватају   експлозије,   ослобађање   опасног   отпада,   попуштања   брана   итд.
Постоји много врста хазарда, неки се дешавају чешће, други само повремено, али у основи њиховог
значења могу се груписати на следећи начин:

2.2 Рањивост

Рањивост се може дефинисати као степен до ког одређено друштво, структура, служба или географско
подручје може поднети одређени хазард на рачун своје природе и конструкције, као и удаљеност од
подручја   склоних   хазардним   догађајима.   Рањивост   можемо   сврстати   у   две   групе:   физичка   и   социо-
економска рањивост.
Физичка   рањивост:   разматра   се   ко   и   шта   може   бити   оштећено   или   уништено   приликом   природног
хазарда као што је земљотрес или поплава. Узима се у обзир стање људи и елемената од ризика као што
су грађевине, инфраструктура и слично, и близина односно локација као и природа хазарда. Такође се
разматра структура зграде и њена техничка способност да издржи силу којој је изложена током трајања
хазарда.
Социо   -   економска   рањивост:   степен   у   којем   је   популација   погођена   хазардом   не   зависи   само   од
физичког стања већ и од социјално- економских услова друштва. На пример, сиромашна друштва или
људи који живе на обали мора у приморским подручјима нису у могућности да граде куће од стабилних
бетонских конструкција. Самим тим, они су у опасности да изгубе своје домове када год дође до појаве
снажног ветра или циклона. Због сиромаштва они такође нису у могућности да поново изграде себи
домове.

2.3 Могућност носивости са хазардом

Ово се може дефинисати као „извори, средства и снага једног домаћинства или заједнице да се избори са,
или припреми за превенцију, ублажавање или брз опоравак након акцидента”

. Могућност носивости

људи појединачно такође може бити узета у обзир. Могућност носивости са хазардом се може сврстати у
две групе: физичка и социо- економска.

Слика2. Циклус управљања акциденталним ризицима

(Izvor:

3.1

Циљеви уаправљања катастрофама

Циљеви управљања катастрофама су следећи:



Смањити или избећи потенцијалне губитке од хазарда.



Обезбедити брзу и прикладну помоћ жртвама катастрофе.



Постићи брз и ефективан опоравак.

Да би се постигао први циљ неопходно је предузети мере превенције, ублажавања и минимизације
ефеката природне катастрофе. Стога, фазе које претходе природним катастрофама- Превенција,
Ублажавање и Припремљеност су од кључне важности.

Фазе пре катастрофе

Превенција

Превенција укључује мере заштите и обезбеђења за заустављање ефеката катастрофе. Ово укључује
политичке и законодавне мере које се односе на урбано планирање, а нису штетне по људско благостање
и стање екосистема. У већини случајева је тешко потпуно спречити природну катастрофу, те су стога
наредна два корака веома важна.

Ублажавање

Ублажавање смањује ризик од катастрофа. Подела у зоне и подесно коришћење земљишта, на пример,
грађевине са потпором у обалским подручјима или задржавање вегетација на муљевитим теренима која
земљиште чини чвршћом подлогом, као и образовање и подизање свести становништва- су примери
ублажавања.

Припремљеност

Циљ припремљености јесте смањити до најнижег нивоа људске жртве и оштећења грађевина и природне
инфраструктуре кроз брзе и ефектне поступке. Правилно примењене мере припремљености дозвољавају