ПОРЕЂЕЊЕ РЕЗУЛТАТА КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА
У БАЊАЛУЦИ-ЦЕНТАР У ПЕРИОДИМА АПРИЛ 1983-МАРТ
1984 И ЈАНУАР-ДЕЦЕМБАР 2000. ГОДИНЕ
аутори: Др Борис Блукер, Индијана универзитет, САД
Мр Слободан Бунић, дипл. инж. технол
Весна Самац, дипл. инж. технол.
УВОД
У природи је током дуге еволуције, паралелно са развојем живота, настао
гасовити омотач земље-атмосфера, односно атмобиосфера. Ваздух, као значајан
природни ресурс без кога је немогућ живот, човјек све више деградира (мијења
састав који не одговара човјеку и живом свијету), и тако ово природно богатство
постаје све више дефицитарно у индустријским и насељеним подручјима.
Традиција праћења квалитета ваздуха на Институту заштите, екологије и
информатике у Бањалуци је дугогодишња. Задатак континуалног праћења тренда
дуготрајних средњих дневних концентрација је првенствено да лоцира евентуални
проблем повећаних концентрација репрезентативних штетних материја.
МЕТОДОЛОГИЈА
Еко-станице (уређај за узимање узорака сумпор(IV)оксида, SO
2
, и чађи)
израђене су на Машинском институту за процесну технику у Сарајеву, БиХ. У току
24 сата волуметријска пумпа усисава 1,5 до 2,3 m
3
ваздуха у апарат, гдје се на
гасометру очитава тачан проток. Баздух пролази кроз филтер-папир, на коме се
задржава чађ, а у гасној испиралици, гдје се налази раствор водоникпероксида,
H
2
O
2,
задржава се SO
2
у облику сулфатне киселине, H
2
SO
4
. Добијени узорак H
2
SO
4
анализира се ацидиметријском методом, и потом се израчунава концентрација SO
2
у ваздуху.
Концентрација чађи изречунава се из одговарајуће површине затамњене
мрље на филтер-папиру, и волумена просисног ваздуха уз употребу рефлактометра
и калибрационих таблица.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Таб.1. Концентрација загађивача Таб.2. Концентрација загађивача
ваздуха(
g / m
3
) за период ваздух (
g / m
3
) за период
април 1983.-1984.год. јануар-децембар 2000.
МЈЕСЕЦ
сумпор (
IV)
оксид
Чађ
С
Cm
С
Cm
АПРИЛ
52
91
170
48
МАЈ
27
47
11
22
ЈУНИ
16
21
9
17
ЈУЛИ
9
14
13
17
АВГУСТ
6
18
17
24
СЕПТЕМБАР
9
16
22
56
ОКТОБАР
17
32
38
76
НОВЕМБАР
70
104
53
95
ДЕЦЕМБАР
61
128
36
87
ЈАНУАР
58
108
57
118
ФЕБРУАР
56
135
49
109
МАРТ
34
67
40
84
СРЕДЊА ГОДИШЊА
КОНЦЕНТРАЦИЈА
34
-
30
-
НАЈВЕЋА СРЕДЊА
МЈЕСЕЧНА
КОНЦЕНТРАЦИЈА
-
135
-
118
C – Средња мјесечна концентрација загађивача
Cm – Највећа средња дневна концентрација загађивача у току мјесеца
Евидентно је да је у периоду прије 1991. године, тј. прије рата, док је
индустрија била много више заступљена него данас, и поред данашњег пораста
броја моторних возила, загађење ваздуха било много веће. Али, није нити једном
дошло до прекорачења максималних дозвољених концентрација ни SO
2
ни чађи.
Такође је интересантан податак да је од 1998. године количина посматраних
загађујућих материја у зимским мјесецима у смањењу, што се повезује са почетком
рада градске топлане, тј. смањењем броја приватних ложишта.
ЗАКЉУЧАК
Тренд праћења загађења ваздуха треба да се настави.
Да би смо могли
квалификованије говорити о удјелу појединих загађивача у укупном загађивању
потребно је у догледно вријеме извршити снимање катастра загађивача и катастра
емисије и то првенствено у циљу:
Евидентирања извора загађивања ваздуха по количинама и врстама,
процјене степена загађења ваздуха ( имисије ),
одређивања максималне укупне емисије за поједине штетне материје на
одређеном подручју,
одређивања максималне дозвољене укупне емисије појединих штетних материја
за појединачног загађивача,
израда краткорочних и дугорочних програма заштите ваздуха од загађивача,
МЈЕСЕЦ
сумпор (
IV)
оксид
Чађ
C
Cm
C
Cm
ЈАНУАР
16
19
23
58
ФЕБРУАР
14
17
38
90
МАРТ
13
15
23
63
АПРИЛ
13
19
13
23
МАЈ
13
17
13
18
ЈУНИ
14
19
14
19
ЈУЛИ
13
19
12
23
АВГУСТ
14
19
14
19
СЕПТЕМБАР
13
16
15
18
ОКТОБАР
34
52
32
65
НОВЕМБАР
31
42
34
55
ДЕЦЕМБАР
32
48
35
48
СРЕДЊА ГОДИШЊА
КОНЦЕНТРАЦИЈА
18
-
22
-
НАЈВЕЋА СРЕДЊА
МЈЕСЕЧНА
КОНЦЕНТРАЦИЈА
-
52
-
90
