AKADEMIJA POSLOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD
ODSEK BLACE
Pristupni rad
iz
predmeta
CARINSKI POSTUPAK
Tema: Poreklo robe
Mentor: dr Marija Marčetić
Student: Marković Filip 03/16 P
Jagodina, april 2019. godine
SADRŽAJ
UVOD........................................................................................................................................1
1.PRAVILA O POREKLU I PROIZVOD SA POREKLOM..............................................2-4
1.1Proizvod sa poreklom.............................................................................................3-
4
2.NEDOVOLJNA OBRADA ILI PRERADA I NEUTRALNI ELEMENTI.....................5-6
3.KUMULACIJA POREKLA ROBE....................................................................................6-8
4.TERITORIJALNI USLOVI...............................................................................................8-10
5.DOKAZI O POREKLU...................................................................................................10-13
6.PRIMERI ODREĐIVANJA POREKLA........................................................................13-16
7.PRЕFЕRЕNCIЈАLNА PRАVILА О PОRЕKLU U TRGОVINI IZMЕĐU RЕPUBLIKЕ
SRBIЈЕ
I
RUSKЕ
FЕDЕRАCIЈЕ,
BЕLОRUSIЈЕ
I
KАZАHSTАNA.................................................................................................................16-18
8.PRЕFЕRЕNCIЈАLNА PRАVILА О PОRЕKLU NА ОSNОVU ОPŠTЕ ŠЕMЕ
PRЕFЕRЕNCIЈАLА (GSP)................................................................................................18-19
9.IZJAVA NA FAKTURI...................................................................................................19-
21
10.SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU SRBIJE I RUSIJE, BELORUSIJE I
KAZAHSTANA.................................................................................................................21-24
11.SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE I ZEMALJA EFTA...................24-26
12.SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SA TURSKOM.......................................26-28
13.PRELAZNI TRGOVINSKI SPORAZUM I SSP.........................................................28-29
14.CEFTA SPORAZUM....................................................................................................29-31
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................32
LITERATURA.........................................................................................................................33
1
UVOD
Carina predstavlja obavezu uvoznika-izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu
granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu
posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća
državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.
Roba (
italijanski robba
) čini elementarni ekonomski sastojak tržišne ekonomije. Ona je
materijalno ili nematerijalno dobro čije je osnovno svojstvo da zadovoljava određene ljudske
potrebe. Međutim, takvo dobro dobija svojstvo robe tek kad se do njega može doći zamenom ili
kupovinom na tržištu. Dobro, koje služi za zadovoljavanje vlastitih potreba onog ko ga je
proizveo, nije roba.
Roba je proizvod ljudskog rada koja nije namenjena za ličnu upotrebu proizvođača već za tržište
gde se razmenom uključuje u društvenu upotrebu. Roba ima dva bitna svojstva a to su:
1. upotrebna vrednost i
2. vrednost robe.
1
Upotrebna vrednost robe zastupljena je u prirodnim svojstvima robe koja svojim materijalnim
odlikama zadovoljava ljudske potrebe. Vrednost robe je društvena odrednica i izražava se
u novcu odnosno ceni.
Prometna vrednost robe označava njenu razmensku sposobnost. Prometna vrednost se ispoljava
kao kvantitativni odnos tj kao srazmera u kojoj se upotrebna vrednost jedne vrste robe
razmenjuje za upotrebnu vrednost neke druge vrste robe. Razmenska sposobnost robe je
promenljiva kategorija zbog promenljivosti uslova proizvodnje roba koje se razmenjuju.
Vrednost robe se na tržištu ispoljava u obliku prometne vrednosti.
1
dr S., Cvetanović; dr D., Jovović (2013) „
Ekonomija
“ Blace: Visoka poslovn škola strukovnih studija, str 102
2
1.PRAVILA O POREKLU I PROIZVOD SA POREKLOM
U svetu postoji čitav niz sporazuma, konvencija i ugovora u cilju regulisanja međunarodne
trgovine tj. u cilju njenog pojednostavljenja, u cilju sprečavanja primene nelojalnih trgovinskih
praksi ali i pružanja carinskih povlastica bilo u obliku potpunog ili delimičnog oslobađanja od
plaćanja carina tj. pružanja carinskih preferencijala. U okolnostima sve veće liberalizacije
svetske trgovine mnogobrojni sporazumi o slobodnoj trgovini doprinose širenju zone slobodne
trgovine, i svaki od njih može da ima različita pravila o poreklu robe.
Pravila o poreklu danas često diktiraju način proizvodnje, proceduru prerade i izvoza
proizvoda - ona predviđaju od koliko i od kakvog materijala treba da se proizvede
određeni proizvod, da bi dobio odgovarajući sertifikat o poreklu.
Svi akteri u lancu
proizvodnje i prometa robe, uvoznici, izvoznici, proizvođači i trgovci, u okviru pravila o poreklu
robe, dužni i da pravilno dokumentuju kretanje robe, počev od sirovine do gotovog proizvoda.
Osim dokumentacije o celokupnom putu kretanja robe, kako bi se tačno znalo njeno poreklo,
neophodno i pravilno vođenje knjigovodstva, sa tačno izračunatim vrednostima svake
pojedinačne komponente proizvoda.
Pravila o poreklu su odlučujući faktor definisanja i dokazivanja porekla robe, a uverenje o
poreklu se može porediti sa vrednosnim dokumentom, od koga zavisi da li će neka roba imati
nepreferencijalni ili preferencijalni status u međunarodnoj trgovini. Nepreferencijalno ili tzv.
’’opšte’’ poreklo ne donosi nikakav povlašćen status, ono prvenstveno određuju geografsko
poreklo robe (’’made in’’), tj. ukazuje na zemlju gde je roba proizvedena. Kada je reč o
sporazumima o slobodnoj trgovini, pa time i sporazumu
CEFTA 2006
, govori se o
preferencijalnom poreklu koje omogućava primenu povlastica odobrenih potpisnicama
sporazuma tj. smanjenje stope carine i potpuno oslobađenje od plaćanja carina a povlastice se
primenjuju i za razmenu u okviru predviđenih kvota koje se iskorišćavaju po principu ’’ko prvi
dodje, prvi je uslužen’’. (’’First come, first served’’).
Preferencijalna pravila o poreklu robe
nisu unificirana i ona su predmet direktnog dogovara
između potpisnica sporazuma o načinu i oblicima primene. CEFTA 2006 je prvi multilateralni
Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi koji obuhvata Albaniju, Bosnu i
Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Srbiju i UNMIK/Kosovo i u tekstu
4
Pod dovoljno obrađenim ili prerađenim proizvodima se smatraju proizvodi koji su ispunili uslove
navedene u ’’Listi obrade i prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi
prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom’’ koja čini prilog II Anexa 4
Sporazuma CEFTA. (’’Lista obrade i prerade’’)
Struktura liste:
Prva kolona
: HS tarifni broj ili glava
Druga kolona
: opis proizvoda koji se dobija ili naimenovanje za taj tarifni broj
Treća i četvrta kolona
: sadrže pravila koja treba ispuniti: - pravilo promena tarifnog
broja (na nivou 4 cifre) - procentno pravilo (odnos carinske vrednosti materijala bez
porekla i vrednosti izvoznog proizvoda franko fabrika proizvođača) 5 - pravilo
proizvodnje (vrsta materijala ili proces proizvodnje) - kombinacija navedenih pravila.
Uslovi iz Liste označavaju, za sve proizvode obuhvaćene ovim sporazumom, obradu ili preradu
koja se mora obaviti na materijalima bez porekla koji se koriste u izradi proizvoda, pa se
primenjuju samo u odnosu na takve materijale. Zato ako se proizvod, koji je stekao poreklo
ispunjenjem uslova navedenih u ovoj Listi, koristi za izradu nekog drugog proizvoda, tada se na
njega ne odnose uslovi primenljivi na proizvod u koji se on ugrađuje, te se ne uzimaju u obzir
materijali bez porekla koji su eventualno korišćeni u njegovoj izradi. Bez obzira na materijale
bez porekla koji se prema uslovima iz liste ne bi smeli koristiti u izradi određenog proizvoda,
ipak se mogu koristiti, pod uslovom:
a.
da njihova ukupna vrednost ne prelazi 10% cene proizvoda franko fabrika (to je tzv.’’pravilo
tolerancije’’) Cena ’’franko fabrika” znači cenu plaćenu za proizvod proizvođaču u strani
ugovornici u čijem je preduzeću obavljena zadnja obrada ili prerada, pod uslovom da ta cena
uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili
se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda;
b.
da se primenom ovog stava ne prekorači bilo koji od procenata navedenih u listi kao
maksimalna vrednost materijala bez porekla. Pravilo tolerancije se ne primenjuje se na proizvode
obuhvaćene Glavama 50 do 63 Harmonizovanog sistema – Tekstil i proizvodi od tekstila.
