Poremećaje ličnosti najkraće možemo definisati kao karakteristične obrasce mišljenja, osećanja,
ponašanja i odnosa sa drugima, koji se ispoljavaju i uočavaju u svakodnevnom životu. U pitanju
su kvantitativna i kvalitativna oštećenja ličnosti koja mogu uticati na pojavu, tok i ishod drugih
poremećaja, zbog čega im se pridaje velika pažnja u novije vreme.

Aktuelno, poremećaji ličnosti definišu se kao dugotrajni i neadekvatni obrasci sopstvenog
iskustva i ponašanja koji se značajno razlikuju od očekivanog u odgovarajućoj kulturi. Ovakvi
obrasci ispoljavaju se u domenima:



kognicije, kroz neodgovarajuće promišljanje o sebi, drugima i okolini, koje može dovesti
do pojave različitih ideja i pogrešnih zaključaka;



emocionalnog reagovanja, koje, u zavisnosti od vrste poremećaja ličnosti može ići od
potpunog odsustva emocija do intenzivnog i nekontrolisanog ispoljavanja koje je
neprimereno situaciji



socijalnih odnosa, od odsustva želje za kontaktom sa ljudima iz svog okruženja do
preterane vezanosti za druge



kontrole impulsa, koja je najčešće narušena usled niske frustracione tolerance

Neki poremećaji ne izazivaju patnju kod osobe – već kod osoba u njihovoj okolini. Svi
poremećaji ličnosti su vidljivi već u kasnom detinjstvu ili ranoj adolescencii – ipak kod nekih
postaju vidljivi tek u odrasloj dobi. Jednom kad se poremećaj javi – retko se mienja s godinama
– postane stabilan u mnogim situaciama. Često je teško dijagnostikovati koji poremećaj osoba
ima. Neki dijagnostički kriterijumi vrede za više poremećaja

Poremećaji ličnosti označavaju stanja ili oblike ponašanja koji otkrivaju karakteristični životni
stil pojedinca i način na koji on komunicira s drugima.

Najčešće se javljaju u adolescenciji. Oni se nastavljaju tokom života, i ukoliko se osobe ne
obrate   za   pomoć,   moguće   je   da   se   struktuiraju   u   sve   pervazivnje   obrasce   neprilagođenog
ponašanja.   Međutim,   pojedina   istraživanja   kažu   da   se   s   godinama   manifestacije   nekih   od
poremećaja ličnosti mogu i ublažiti, mada ne i nestati.Pojedini simptomi poremećaja ličnosti se
mogu primetiti već u detinjstvu i to u vidu nemira, poremećaja pažnje, agresivnosti i laganja.
Međutim, dete nikada neće dobiti dijagnozu poremećaja ličnosti. Razvojne turbulencije mogu
biti   prolazne   i,   čak   iako   deluju   veoma   burno,   ne   moraju   se   nužno   struktuirati   u   poremećaj
ličnosti. Ukoliko dete pokazuje karakterne promene ili haotično i neprialogođeno ponašanje,
psihijatri   će   ga   često   dijagnostifikovati   kao   “poremećaj   ponašanja”.   Izvesni   poromećeaji
ponašanja se mogu struktuirati u poremećaje ličnosti tek u adolescenciji, ranom odraslom dobu.

Poremećaji ličnosti su manja ili veća odstupanja od psihički normalnog ponašanja. Ona nisu
posledica duševne ili neke druge bolesti, već su pre stanja, poremećaji adaptacije i posledica
neadekvatnih najranijih odnosa. Genetski faktori se sve više pominju kao mogući okidač za
poremećaje ličnosti. Sredinske faktore ne smemo zanemariti, jer, u najmanju ruku, na odnose u
primarnoj porodici utiče i šira sredina i društvo. Postoji nekoliko tipova poremećaja ličnosti kao