Poremećaj kontrole impulsa i navika
DSM IV navodi šest grupa poremećaja impulsa koji nisu klasifikovani na drugim
mestima:
1. Intermitentni eksplozivni poremećaj
2. Kleptomanija
3. Piromanija
4. Patološko kockanje
5. Trihotilomanija
6. Poremećaji kontrole impulsa nespecifikovani drugačije
( kompulzivna
kupovina, internet adikcija, zavisnost od mobilnog telefona, ponavljajuće
samomutilacije, kompulzivno seksualno ponašanje)
Istorija ovih poremećaja seže do Eskirola koji je 1838. godine uveo pojam
monomanic
instinctives
kojim je opisivao ponašanje koje karakteriše neodoljiv podsticaj bez jasnog
motiva.
Definicija
Poremećaji kontrole impulsa spadaju u specifične poremećaje ponašanja koji se
karakterišu repetitivnim postupcima u čijoj osnovi ne leži racionalna motivacija. Po
rečima pacijenata, patološko ponašanje je u vezi sa impulsima koje on nije u stanju da
kontroliše.
Etiologija
Psihodinamski, psihosocijalni i biološki faktori igraju značajnu ulogu u nastanku
ovih poremećaja, pri čemu konkretan uzrok i dalje nije poznat.
Psihodinamski faktori
August Aichhorn opisuje impulsivno ponašanje kao posledicu slabosti strukture
Superega i Ega (ova slabost nastaje kao rezultat psihičke traume zbog psihosocijalne
deprivacije u detinjstvu).
1
Za Ota Fenihela impulsivno ponašanje predstavlja odbranu od unutrašnje
opasnosti i da patološke aktivnosti dovode do izvitoperenih agresivnih i seksualnih
gratifikacija. Iako je impulsivno ponašanje za posmatrača iracionalno i motivisano
žudnjom ili kompulzijom, za aktera ono je vid olakšanja bola.
Hainz Kohut je patološko kockanje, kleptomaniju i neke oblike parafilija dovodio
u vezu sa nekompletnim doživljajem selfa. Smatrao je da ukoliko osoba ne dobija
pozitivnu gratifikaciju, od za nju značajnih osoba, može doći do fragmentacije selfa.
Tako bi impulsivne radnje (koje drugi vide kao samo – destruktivne) za pacijenta bile vid
„nošenja“ sa fragmentacijom i „nakazni“ vid reuspostavljanja osećaja celine i
kohezivnosti ličnosti.
Ima mišljenja da u osnovi ovih poremećaja leži pokušaj odbrane od depresije,
krivice, anksioznosti i drugih bolnih emocija, kao i da se radi o fiksaciji na oralni
stadijum psihoseksualnog razvoja.
Psihosocijalni faktori
Pojedina istraživanja ukazuju na mogući uticaj ranih životnih dogadjaja na
nastanak
Intermitentnog eksplozivnog poremećaja,
a
pominju se i neadekvatni modeli
identifikacije (roditelj koji ima manifestan poremećaj kontrole impulsa). Medju ostalim
faktorima se nalaze: izloženost nasilju u porodici, zloupotreba alkohola, promiskuitet,
antisocijalno ponašanje.
Biološki faktori
Neuroimidzing studije ukazuju na vezu nasilnog i impulsivnog ponašanja i
limbičkog sistema, dok su neke druge regije mozga „zadužene“ za inhibitorne učinke na
ovakvo ponašanje. Nadjena je i veza izmedju niske cerebrospinalne koncentracije 5 –
hidroksi indol sirćetne kiseline i impulsivnih oblika agresivnosti. Od hormona se pominje
testosteron, a u igri je (po nekima) i temporalna epilepsija. Kao medijator simptoma u
okviru poremećaja kontrole impulsa pominje se serotonin (porast broja receptorskih
mesta za 5HT i kod suicida). Smatra se da i DA i NA imaju ulogu u impulsivnim
radnjama i agresivnom ponašanju. Poremećaji ove vrste češće se sreću kod osoba kod
kojih je u detinjstvu dijagnostikovan ADHD.
1. Intermitentni eksplozivni poremećaj
2
Dijagnoza i kliničke karakteristike
Dijagnoza podrazumeva praćenje i pažljivo uzimanje anamnestičkih podataka. Na
postojanje intermitentnog eksplozivnog poremećaja ukazuje postojanje nekoliko
diskretnih epizoda nemogućnosti pacijenta da se odupre agresivnim impulsima, pri čemu
je intenzitet agresivnih manifestacija tokom epizode izrazito disproporcionalan u odnosu
na precipitirajući psihosocijalni stresor. Treba imati na umu da agresivne epizode nisu
posledica PL, drugog psihijatrijskog oboljenja ni zloupotrebe PAS.
Profesionalne i socijalne performanse ovih pacijenata nezavidne su (problemi u
braku, gubitak posla, problemi sa zakonom...). neurološkim pregledom je nekada moguće
ustanoviti postojanje mekih neuroloških znakova (levo-desna ambivalencija, asimetrija
refleksa, izmene percepcije i nespecifične EEG izmene). Na NMR se mogu videti
promene u nivou prefrontalnog korteksa.
Diferencijalna dijagnoza
Psihotični poremećaji
Promene ličnosti usled drugih medicinskih stanja
Antisocijalni i BL PL
Intoksikacija PAS
Epi, Tu, degenerativne i endokrine bolesti
Tok i prognoza
Ovaj poremećaj se može pojaviti bilo kad u životu, ali najčešće počinje tokom
kasne adolescencije ili ranog odraslog doba. Tok je epizodičan ili hroničan, pri čemu je
klinička slika manje izražena ako je početak bolesti kasniji ( u slučaju organskih
oštećenja epizode su češće i ozbiljnije).
Tretman
Tretman podrazumeva kombinovanu primenu farmako i psihoterapije.
Psihoterapija je izuzetno teška i predstavlja izazov, naročito zbog kontratransfera i
ograničenog setinga. Od psihofarmaka se upotrebljavaju Litijum, Karbamazepin,
Valproat i AP (SDA i fenotijazini). U redukciji agresivnosti i impulsivnosti pozitivne
rezultate daju i SSRi (trazadon i busprion).
4
