Poremećaj metabolizma masti

SADRŽAJ

REZIME

KLJUČNE REČI

UVOD

PODELA

POREMEĆAJ DIGESTIJE I APSORPCIJE MASTI

POREMEĆAJ KONCENTRACIJE MASTI U KRVI

Primarni poremećaji koncentracije masti u krvi
4
Sekundarni poremećaji koncentracije masti u krvi
8

LIPIDOZE

Primarne lipidoze

Sekundarne lipidoze
9

LEČENJE

ZAKLJUČAK

LITERATURA

Poremećaj metabolizma masti

REZIME

Masti koje se nalaze u organizmu (trigliceridi, masne kiseline, steroidi i

fosfolipidi) delom su egzogenog, a delom endogenog porekla. Poremećaji
metabolizma masti se dele na: poremećaje digestije i apsorpcije masti,
kvantitativne poremećaje sadržaja masti u krvi i lipidoze. Poremećaji digestije i
apsorpcije masti manifestuju se pojavom masnih stolica (steatorejom).
Kvantitativni poremećaji sadržaja lipida u krvi predstavljaju promenjenu
koncentraciju lipida u krvi: povećanje, smanjenje ili narušen odnos između
pojedinih frakcija. Dele se na primarne i sekundarne. U primarne spadaju:
primarna hiperholesterolemija, primarna hipertrigliceridemija, primarna
kombinovana hiperlipoproteinemija i retki autozomno recesivni poremećaji
lipoproteina. Sekundarni poremećaji koncentracije lipida u plazmi su poremećaji
metabolizma lipoproteina koji mogu da se jave tokom mnogobrojnih bolesti ili
tokom primene nekih lekova. Lipidoze su bolesti deponovanja masti, a mogu biti
primarne i sekundarne. Primarne lipidoze nastaju usled naslednih nedostataka
funkcionalnih enzima koji su uključeni u razgradnju lipida. Sekundarne lipidoze
su: steatoza jetre, ateroskleroza i gojaznost.

fosfolipidi

2,09-3,59

slobodne masne kiseline

0,09-0,60

Digestija masti odvija se u alkalnoj sredini tankog creva, a hidrofobnost

kao nepovoljna fizičko-hemijska osobina masti, prevazilazi se uz pomoć žučnih
kiselina, koje stvara jetra, koje omogućavaju stvaranje emulzije. Apsorpcija se
odvija pretežno u jejunumu. Da bi uopšte mogle da budu transportovane u
telesnim tečnostima, masti moraju prethodno da stvore kompleksne transportne
molekule, koji su rastvorljivi u vodi. Ti transportni molekuli nazivaju se
lipoproteini, sastavljeni iz lipida i glikoproteina (apoproteini). Apoproteini se
stvaraju u endoplazmatičnom retikulumu, imaju višestruku ulogu u metabolizmu
lipida. Lipoproteini se sastoje od hidrofobnog jezgra i spoljašnje zone molekula
koja ima dva dela: hidrofobni i hidrofilni. Lipidi

egzogenog

porekla se posle

apsorpcije iz hrane ugrađuju u hilomikrone (HM) i prenose do perifernih tkiva.
Poluživot HM-a je 5-15 min. HM-i u sebi imaju najviše triglicerida, u manjoj meri
holesterola i fosfolipida i apoproteine. Razgradnja HM-a odvija se u kapilarima
perifernih tkiva jer se na endotelu tih kapilara nalazi enzim

lipoproteinska lipaza

Prvi korak u

endogenom putu

metabolizma lipida je sinteza VLDL (lipoproteini

vrlo male gustine) u jetri. VLDL su čestice stalno prisutne i služe kao konstantan
izvor triglicerida za periferna tkiva. Konverzija VLDL se odvija uz pomoć
lipoproteinske lipaze u perifernim kapilarima, iz njih nastaju IDL (lipoproteini
intermedijalne gustine), a zatim krajnji produkti LDL (lipoproteini male gustine)
čestice. IDL su manje od VLDL, imaju manje triglicerida, više holesterola i sadrže
apoproteine. LDL partikule služe za prenos holesterola u periferna tkiva. HDL
(lipoproteini velike gustine) imaju važnu ulogu i u egzogenom i u endogenom
putu. HDL omogućavaju esterifikaciju i preuzimanje slobodnog holesterola iz
cirkulacije, regulišu i koncentraciju slobodnog holesterola unutar ćelija.

Poremećaj metabolizma masti

PODELA

Poremećaji metabolizma masti dele se na:

- poremećaje digestije i apsorpcije masti,
- poremećaje koncentracije masti u krvi i
- lipidoze.

POREMEĆAJI DIGESTIJE I APSORPCIJE MASTI

Poremećaji digestije i apsorpcije masti

manifestuju se pojavom masnih

stolica (steatorejom). Uzroci su: nedostatak žučnih kiselina ili prekid njihovog
enterohepatičnog kruženja, nedostatak enzima lipaze, smanjena resorptivna
površina, hipokorticizam i opstrukcija limfnih sudova.

POREMEĆAJI KONCENTRACIJE MASTI U KRVI

Kvantitativni poremećaji lipida

u krvi predstavljaju promenjenu

koncentraciju lipida u krvi: povećanje, smanjenje ili narušen odnos između
pojedinih frakcija. Ti poremećaji mogu nastati zbog povećane sinteze
lipoproteina, smanjene razgradnje ili kombinacijom tih dvaju poremećaja.
Kvantitativni poremećaji lipida dele se prema uzroku na: primarne i sekundarne.

Primarni poremećaji koncentracije masti u krvi

Primarni poremećaji metabolizma lipida mogu prouzrokovati povećanje

koncentracije holesterola i/ili triglicerida u plazmi. Razlikuje se nekoliko grupa
tih poremećaja:

- primarne hiperholesterolemije,
- primarne hipertrigliceridemije,
- primarne kombinovane hiperlipoproteinemije i
- retki autozomno recesivni poremećaji lipoproteine.

Primarne hiperholesterolemije

se karakterišu dominantnim povećanjem

koncentracije holesterola u plazmi. Razlikuje se više tipova poremećaja:

- porodična hiperholesterolemija,
- porodični defekt Apo-B-100,
- poligenska hiperholesterolemija,
- porodična hiperalfalipoproteinemija i