Poremećaj ponašanja

Poremećaj ponašanja

Seminarski rad

Predmet: 

Student: 

Mentor:

Br. indeksa: 

Beograd, maj 2014. godine

S A D R Ž A J:

UVOD

1. POREMEĆAJI PONAŠANJA.....................................................................................4

2. KATEGORIJE POREMEĆAJA LIČNOSTI.............................................................6

    2.1. Paranoidni poremećaj ličnosti...................................................................................6

           2.1.1. Uzroci paranoidnog poremećaja ličnosti.......................................................7

    2.2. Shizoidni poremećaj ličnosti....................................................................................7

           2.2.1. Uzroci shizoidnog poremećaja ličnosti..........................................................8

    2.3. Shizotipični poremećaj ličnosti.................................................................................8

    2.4. Histrionični poremećaj ličnosti.................................................................................9

    2.5. Narcisoidni poremećaj ličnosti.................................................................................10

    2.6. Granični poremećaj ličnosti......................................................................................10

    2.7. Antisocijalni poremećaj ličnosti...............................................................................11

    2.8. Izbjegavajući poremećaj ličnosti..............................................................................12

    2.9. Zavisni poremećaj ličnosti........................................................................................12

    2.10. Opsesivno – kompulsivni poremećaj ličnosti (OKLP)...........................................13

3. TRETMAN I ISHODI POREMEĆAJA LIČNOSTI.................................................13

    3.1. Tretiranje graničnog poremećaja ličnosti.................................................................13

    3.2. Tretiranje poremećaja ličnosti A i B skupine...........................................................14

    3.3. Tretiranje poremećaja ličnosti C skupine.................................................................14

    3.4. Antisocijalni poremećaj ličnosti i psihopatija...........................................................15

           3.4.1. Tretiranje psihopatija i antisocijalnog poremećaja ličnosti..........................16

ZAKLJUČAK

LITERATURA

1. POREMEĆAJI PONAŠANJA

Poremećaji ličnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu, već “hroničnu 

maladaptaciju”

,  

odnosno

hroničnu

neprilagođenost   uslovima   svakodnevnog   života, 

neprilagođenost u interpersonalnim odnosima kao i postojanje disfunkcionalnih stavova i 

ponašanja.

Poremećaji ponašanja  su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom djetinjstvu i 

adolescenciji   i   nastavljaju   se   u   odrasloj   dobi.   Ove   poremećaje   treba   razlikovati   od 

promjena ličnosti i ponašanja  koje su stečene u odrasloj dobi, poslije teških i prolongiranih 

stresova, katastrofičnih iskustava, ozbiljnih bolesti ili povreda mozga. Karakterišu ih slom 

odnosa roditelj - dijete, impulsivne tendencije, sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa i 

odsustvo   inhibicija   u   ponašanju.   Premda   su   ljudi   skloni   da   uvijek   na   tešku   situaciju 

reagiraju na isti način, mnogi radije pokušavaju drugačijim pristupom, ako je njihova prva 

reakcija bila ne djelotvorna. Nasuprot tome, ljudi sa poremećajima ličnosti su tako tvrdi da 

se ne mogu adaptirati na realnost što oštećuje njihovu sličnost djelovanja. Njihovi loše 

prilagođeni obrasci mišljenja i ponašanja postaju očitim već u dobi ranog odrastanja, često 

i   ranije,   i   obično   potraju   cijelog   života.   Obično   imaju   poteškoće   u   društvenim   i 

međuljudskim odnosima i na radu

1

. 

Ljudi sa poremećajem ličnosti obično nisu svjesni da njihovo ponašanje ili obrasci 

mišljenja nisu odgovarajući - upravo suprotno, oni često vjeruju da su njihovi obrasci 

normalni i pravi. Često ih članovi porodice ili društvene organizacije šalju po psihijatrijsku 

pomoć, jer njihovo neodgovarajuće ponašanje drugima uzrokuje poteškoće. 

Poremećaji ličnosti su okarakterisani dugotrajnim, nefleksibilnim i maladaptivnim 

crtama ličnosti koje uzrokuju značajno funkcionalno oštećenje ili subjektivnu patnju za 

neku   osobu.   Osim   ličnih   i   socijalnih   poteškoća,   ljudi   sa   ovim   dijagnozama   imaju   i 

nedostatke   u   temperamentu   ili   zastranjivanje,   rigidnost   u   rješavanju   problema   i 

poremećenu percepciju sebe i drugih.

Bez obzira na navedeno ljudi sa poremećajima ličnosti često funkcionišu dovoljno 

dobro i bez pomoći drugih. Iz ovog razloga, kao i zbog toga što ovi ljudi rijetko traže 

pomoć od psihologa, incidenciju je teško odrediti. 

1

 Jerković I., Zotović M., „Uvod u razvojnu psihologiju“, Centar za primenjenu psihologiju DPS, Beograd, 

2005. (68 – 72)

4

Razlike u polovima variraju od poremećaja do poremećaja. Muškarci su skloniji 

tome da imaju paranoidni, opsesivno - kompulsivni i antisocijalni poremećaj, dok su žene 

sklonije   dijagnozi   graničnog,   zavisnog   i   histrioničnog   poremećaja   ličnosti.   Postojanje 

polnih razlika u dijagnozi široko je prihvaćeno. Također, bitnu ulogu u dijagnostikovanju 

poremećaja ličnosti igraju i kultura i etnička pripadnost. Kultura oblikuje običaje, navike, 

vrijednosti i karakteristike ličnosti, tako da izražavanje ličnosti može biti vrlo različito u 

različitim kulturama. U Aziji je, recimo, sasvim uobičajeno biti stidljiv i kolektivista, a u 

Americi - asertivan i individualista. Stoga je jako bitno da se kod dijagnoze poremećaja 

ličnosti uzmu u obzir ove kulturološke razlike.

Dijagnoza poremećaja ličnosti teška je iz tri razloga:



u različitom stepenu i različitim vremenima, svi mi pokazujemo neke crte ličnosti 

koje karakterišu poremećaje ličnosti. To su na primjer: sumnjičavost, zavisnost, 

osjetljivost   na   odbijanje   ili   kompulsivnost.   Iz   ovih   razloga,   neki   psiholozi   kao 

Livseley   i   suradnici,   poremećaje   ličnosti   objašnjavaju   kao   ekstremne   dimenzije 

normalnih crta ličnosti. Oni tvrde da dimenzije kao ekstrovertnost, neuroticizam i 

otvorenost   iskustvima,   mogu   biti   korištene   da   se   opiše   poremećaj   ličnosti.   Iz 

razloga što se ljudi razlikuju u stepenu u kojem imaju određenu crtu, kliničarima je 

teško odrediti kada je određeno ponašanje odraz poremećaja ličnosti;



dijagnoza   je   često   teška   jer   simptomi   jednog   poremećaja   ličnosti   mogu   biti   i 

simptomi   drugog   poremećaja   ličnosti.   Iako   dijagnostičari   pokazuju   visoku 

relijabilnost   u   dijagnostikovanju   da   li   klijent   ima   poremećaj   ličnosti,   ova 

relijabilnost je dosta niža kada se radi o određivanju specifičnog tipa poremećaja 

ličnosti.   Morey   (1988)   je   naveo   da   mnogi   ljudi   koji   imaju   dijagnozu   jednog 

poremećaja ličnosti, mogu dobiti dijagnozu i drugog i



treći razlog zašto je teško dijagnostikovati poremećaje ličnosti je u tome   da se 

kliničari ne drže dijagnostičkog kriterijuma.

5