VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA
''MIHAILO PALOV'' VRŠAC
SEMINARSKI RAD
Predmet: Psihopatologija
Tema: Poremećaj spavanja
Profesor: Student:
dr Dragica Stanojlović Halupa Jasmina J-11/2011
Vršac, 2013
Sadržaj strana
1. Uvod ............................................................................................................ 3
2. Vrste spavanja ……………………………………………………………………………………… 4
3. Poremećaji ritma, dubine i dužine spavanja i budnosti ………………………….... 5
4. Noćni strahovi ………………………………………………………………………………………. 5
5. Noćne more ………………………………………………………………………………………….. 6
6. Mesečarstvo ….............................................................................................. 7
7. Nesanica ....................................................................................................... 8
8. Preterano spavanje ………………………………………………………………………………… 9
9. Zaključak ……………………………………………………………………………………………….. 10
10. Literatura …………………………………………………………………………………………….. 11
2
Vrste spavanja
Dok traje noćno spavanje neprestano se smenjuju faze sporog ili NREM
spavanja (nonrapid-eye movement - spori pokreti očnih jabučica) i REM spavanja (rapid-eye
movement- brzi pokreti očnih jabučica).
NREM faze traju oko 60 do 120 minuta, REM faze 10 do 15 minuta. Tokom noći faze
sporog spavanja postaju sve kraće, a brzo spavanje se produžuje. Sporo spavanje se sastoji od
četiri faze, tokom kojih se zahvaljujući parasimpatičkoj aktivaciji, snižavaju telesna temperatura
i krvni pritisak, usporava se rad srca i disanje, a sve je manje i pokreta tela.
Za vreme REM faza, koje su u vlasti simpatikusa, dešava se upravo obratno: raste telesna
temperatura, raste krvni pritisak, povećava se frekvencija udisaja i ubrzava se rad srca, gubi se
mišićni tonus, javljaju se trzaji očiju, kapaka, usta, prstiju. REM faza je prirodno praćena
paralizom većine velikih mišića i motornom inhibicijom koja uključuje i mišiće lica i vrata.
Paralisanost sprečava decu da odglume svoj san kroz pokret, što se opet ne dešava kod svih
malih spavalica, ali tu je reč o retkim izuzecima o čemu će reči biti dalje u tekstu.
Novorođena beba gotovo polovinu spavanja provodi u brzoj, REM fazi. Kod dece rođene
mesec dana pre utvrđenog termina REM faza zauzima oko 67 procenata spavanja, dok se kod
dece rođene dva meseca ranije procenat penje i do 80. U prvoj godini dužina REM faze spavanja
dramatično opada sa oko osam sati dnevno u prvoj nedelji života na četiri sata dnevno negde oko
prvog rođendana. Neki stručnjaci tvrde da se ovo dešava zbog opšteg skraćenja dužine spavanja
u ovom periodu, ali dužina spavanja na isteku prve godine života se ne prepolovljuje kao trajanje
REM faze. Jednogodišnje dete spava otprilike oko 13-14 časova dnevno. Posmatranja su
pokazala da je spavanje u prvim noćnim satima duboko (oko ponoći), pa onda nešto laganije (od
ponoći do oko 5 sati izjutra), a u trećoj fazi, pred buđenje opet duboko.
4
