VISOKA ZDRAVSTVENO SANITARNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA “VISAN”
ODSEK: VISOKA STRUKOVNA SESTRA-TEHNIČAR
PREDMET: NEUROLOGIJA
POREMEĆAJ SVESTI
-SEMINARSKI RAD-
Mentor: Student:
Prof. dr Nenad Živković
Jelena Kaljević
4-II/2017
Beograd, novembar 2018
SADRŽAJ:
Uvod
1.Svest…………………………………………………………………………………….. 4
2.Poremećaj svesti…………………………………………………………………………. 5
3.Kvantitativni poremećaj…………………………………………………......................... 6
3.1 Somnolencija……………………………………………………................................ 6
3.2 Sopor…………………………………………………………………………………. 7
3.3 Stupor………………………………………………………………………………… 7
3.4 Koma………………………………………………………………………………….7
3.5 Krize svesti……………………………………………………………………………8
4.Kvalitativni poremećaj svesti……………………………………………………………..9
4.1 Konfuzno stanje……………………………………………………………………… 9
4.2 Delirijum……………………………………………………………………………... 9
4.3 Amentni sindrom…………………………………………………………………….. 10
4.4 Sužena svest…………………………………………………………………………. 10
4.5 Sumračno stanje…………………………………………………………………….. 10
4.6 Automatizam………………………………………………………………………….11
4.7 Somnabulizam………………………………………………………………………..11
4.8 Fuge…………………………………………………………………………………. 11
4.9. Hipnotičko stanje…………………………………………………………………… 12
5.Literatura…………………………………………………………………………………13
2
1.SVEST
Svest je najviši domet psihičkog života i isključivo posebnost samo čoveka.
Svest je mladja ,ali i najsloženija psihička funkcija.
Svest je tesko i skoro nemoguće definisati jer se u savremenom naučnom razumevanju ljudske
svesti podrazumeva celina duševnog života savremenog coveka.
Najsloženija psihička funkcija ima dvostruki okvir:
1
.Svest daje osnovni kvantum budnosti i tako predstavlja bazu za sve ostale funkcije,
odnosno u biološkom i fiziološkom smislu svest se poistovećuje sa stepenom budnosti.
2
.Svest usklađuje rad svih ostalih funkcija i evidentira aktivnost ostalih funkcija što daje
harmoničnost duševnom životu.
Svest samoga sebe ima sledeće karakteristike:
-Svesnost sopstvene aktivnosti
-Svesnost jedinstvenosti »ja« (ja sam jedan jedini)
-Svesnost identičnosti – kontinuiteta (ja pre, ja sada , ja sutra)
-Svesnost sebe na jednoj i ostalog na drugoj strani – granice ja i ne-ja
Svest je vrlo složen pojam koji svojom kompleksnošću fascinira. Tako i privlači pažnju
naučnika koji pokušavaju da objasne svest na ćelijskom i molekularnom nivou i na nivou celog
mozga. U poslednjem veku sprovedena su mnoga istraživanja i prikupljena su saznanja kako bi
se objasnila neurobiološka pozadina svesti.
Svest je najmlađa (u filogenetskom smislu), nasloženija i isključivo ljudska psihička funkcija,
koja se različito definiše: svest obuhvata sve ono što postoji u datom trenutku u psihi čoveka uz
doživljavanje sebe i okoline kao i svesnost i saznanje o postojanju sopstvene svesti. Drugi
definišu svest kao sveukupnost psihičkog doživljavanja.
U praktičnom radu stanje svesti se ispituje prisustvom budnosti ili sna, kao normalno stanje
svesti, potom da li je svest normalno očuvana ili je ispitanik pospan (somnolentan), u stanju
sopora ili u komi. Potom se utvrđuje da li je ispitanik orijentisan prema sebi, drugim osobama, u
vremenu i prostoru, dalje da li i kako doživljava sebe i okolinu i kakve su to promene. I na kraju
ispituju se ostale psihičke funkcije koje dovode do poremećaja stanja svesti.(4)
4
