Поремећаји чула вида код човека
1. УВОД
Тело човека има пет основних органа чула преко којих човек утврђује шта се дешава у
спољном свету. Једно од тих чула је и чуло вида са оком, као органом помоћу којег
гледамо, разликујемо боје, облике. Земља постоји више од пет билиона година, те је
Сунчева светлост, која је присутна од самог почетка, била једна од веома важних
фактора у еволуцији живих организама. Већина њих је развила одређене органе који су
у стању да реагују на светлосни сигнал. Визуелне информације омогућене су
регистровањем светлосне енергије фоторецепторима и њиховим претварањем у нервни
импулс, који се затим тумачи и препознаје у нервном систему.
Слика 1.
Око
Како човек види?
Око човека је овалног облика и састоји се од очне јабучице која је обавијена белом
опном-
беоњачом
. Светлосни зрак прво пада на провидну структуру-
рожњачу
,
уметнуту у беоњачу као стакло на часовнику. Рожњача усмерава светлост на отвор-
зеницу
, која је смештена у центру обојеног дела ока-
дужице
(која одређује боју очију).
Дужица поседује мишићна влакна чијим скупљањем и истезањем се смањује и повећава
зеница,што омогућава улазак мање или више светлости. Ако је светлост јака, дужица
смањује зеницу, како превише светлости не би оштетило осетљиву унутрашњост ока.
Пошто прође кроз зеницу, светлост пада на
сочиво
које сакупља, прелама и изврће
зраке усмеравајући их на
мрежњачу
која се налази у задњем делу ока.
Простор између рожњаче и дужице назива се предња очна комора, а између дужице и
сочива је задња очна комора. И предња и задња очна комора испуњене су течношћу.
Између сочива и мрежњаче налази се пихтијаста маса обавијена опном богатом мрежом
крвних судова-
судовњачом
. Судовњача садржи и пигменте ћелија који спречавају
расипање светлости.
Оком гледамо, мозгом видимо!
Светлосни сигнал преноси се на очни нерв, којим путује до видне зоне коре предњег
мозга. Очни нерви граде нервна влакна која се пружају из оба ока, која се укрштају,
тако што део нервних влакана из десног ока прелази на леву страну и обрнуто. Када
светлосни зраци одбијени од посматраног предмета прођу кроз оптички део ока, падају
на мрежњачу, на којој се формира лик који је стваран, умањен и изврнут. У можданим
2
Поремећаји чула вида код човека
2. ГЛАВНИ ДЕЛОВИ ОКА
Слика 2.
Делови ока
2.1. Беоњача
Беоњача (лат.
sclera
) заузима 4/5 очне јабучице. Дебњина беоњаче није свуда једнака.
Беоњача је најдебља у свом задњем делу, на месту где се појачава овојница очног
живца. Ту јој дебљина износи 2 mm.Према средњем делу, она се стањује тако да јој ту
дебљина износи 0,4 mm. Идући даље, према предњем делу, она се поново подебљава,
јер уз њу пријањају тетивне нити очних мишића (0,6 mm).
Слика 3.
Беоњача
Беоњача(Слика 3.) је чврста, нерастегљива, беличаста, непровидна опна. Има облик
лопте просечене на предњем делу. У тај велики кружни отвор увлачи се периферна
ивица рожњаче. Беоњача је грађена од снопова колагених везивних нити који се
испреплећу и укрштају у различитим смеровима. Ипак је смер тих везивних снопова
углавном одређен смером тетивних нити очних мишића који се пријањају уз њу.
Беоњача има две површине: унутрашњу и спољашњу. Њена спољашња површина је
испупчена и прекривена омотачем, а напред и вежњачом. У задњем делу, који је
подељен и који личи на пукотину, настаје као неки зглоб. Кроз ту пукотину пролазе
везивне нити. Беоњача је конвексно зглобно тело, које се помера као у зглобу. Њена
унутрашња површина је издубљена и одговара судовњачи. И унутрашња површина је
слободна и подељена пукотином.
4
Поремећаји чула вида код човека
2.2. Рожњача
Рожњача (лат.
cornea
) је површински слој ока и чини провидни део фибриозне опне
ока. Облика је полулопте. Њена закривљеност је већа од остатка очне јабучице, па
изгледа као сатно стакло углављено у беоњачу(Слика 4.). Закривљеност рожњаче се у
току живота код многих људи мења. Површина рожњаче је место где светлосни зраци
почињу свој пут у око. Она пропушта светлосне зраке у унутрашњост ока, а са својом
значајном преломном моћи чини и главни рефракциони провидни медијум ока.
Омогућава да се светлосни зраци спроводе у облику светлосних таласа. Сензитивна
нервна влакна, високо осетљиве површине рожњаче, немају мијелински омотач и не
ометају пролазак светла. Да би нека супстанца могла проћи кроз рожњачу, треба да се
раствара у води и липидима. Рожњача се највећим делом састоји од воде, а у врло
малим количинама налазе се и липиди (чији се садржај током старости повећава),
глукоза, минералне соли, аминокиселине, аскорбинска киселина, разни ензими.
Осетљивост рожњаче је више изражена у центру, него на периферији. Из разлога што је
рожњача глатка и јасна као стакло, истовремено јака и издржљива, она помаже оку на
два начина:
1. Помаже оку да се око штити од бактерија, прашине и других штетних материја.
Рожњача дели овај заштитни задатак са капцима и сузама.
2. Рожњача делује као спољни део очног сочива. Функционише као прозор који
контролише и усмерава улазак светлосних зрака у око. Има функцију да окупи и
фокусира визуелне слике.
Слика 4.
Рожњача
Када светлосни зрак погоди рожњачу, он се прелама. Битно је да је рожњача здрава, јер
је тада полулоптастог облика и тачно такве закривљености да прелама примљени зрак,
прецизно и тако га правилно шаље даље у око. Да би вид био јасан, светлосни зраци
морају бити усмерени од стране рожњаче сочива, да падну управо на мрежњачу.
Глаткоћа и облик рожњаче је од виталног значаја за правилно функционисање ока. Ако
постоји било каква промена на глаткоћи или у провидности рожњаче, вид ће бити
поремећен. Провидност рожњаче и њена закривљеност су основе за добар вид.
Неправилна закривљеност рожњаче се огледа ако постоји астигматизам ока или ако
постоји купаста закривљеност, односно
кератоконус
.
За разлику од већине ткива у телу, рожњача не садржи крвне судове који би је хранили
или штитили од инфекција, уместо тога прима храну из суза и очне водице.
5
