ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА АРАНЂЕЛОВАЦ
Нела Кузмановић
Марксизам – политичка идеологија
Семинарски рад
Ментор: Игор Стојановић
Студијски програм: Менаџмент у туризму и угоститељству
Аранђеловац 2019.
Садржај
Увод............................................................................................................................................2
1. Представници марксизма....................................................................................................3
1.1. Карл Маркс........................................................................................................................3
1.2. Фридрих Енгелс................................................................................................................4
2. Историјске предпоставке марксизма.................................................................................5
3. Саставни делови марксизма................................................................................................5
3.1.Материјализам.....................................................................................................................6
3.2. Економска структура капитализма.................................................................................6
3.3.Социјализам.........................................................................................................................7
4. Марксизам у Руској историји............................................................................................7
5. Владимир Иљич Уљанов Лењин ......................................................................................8
6.Закључак...............................................................................................................................10
7.Литература............................................................................................................................12
1. Представници марксизма
1.1.
Карл Маркс (1818-1883)
Карл Маркс је потицао из оног дела Немачке који је почетком 19. века доживљавао не
само најјачи економски успон него је и у периоду Наполеонових освајања доживео и
најдубље социјалне и политичке реформе. Рођен је 5. маја 1818. године у Триеру.
Младост је провео у оном крају који је најјаче осетио дах француске револуције, у
којем је кметство укинуто а градови имали највеће слободе. Ако овоме додамо да је
Марксов отац био правник јеврејског порекла и да је био задојен идејама француског
просветитељства, онда видимо да је Маркс већ у младости доживљавао једну
атмосферу која је, барем што се тиче Немачке, била напреднија и слободоумнија него у
већини осталих крајева Немачке. Након завршетка гимназије, 1835. године одлази у
Бон на студије права, а годину дана касније у Берлин. Осим студија права, Маркс по
свом обичају веима много чита, студира историју и филозофију, пише песме својој
вереници Џени и започиње да партиципира о духовном и друсштвеном животу у
Берлину. Крајем марта 1841. Завршава студије права, почетком априла већ шаље своју
дисертацију о разлици између Демокритове и Епикурове филозофије природе, а 15.
априла 1841. у одсутности је и промовисан за доктора филозофије. (1, стр. 39,40,41).
Карл је најпре започео журналистичку каријеру, да би 1842. године добио место
уредника „Rheinische Zeitung“ новина. Те новине су успешно функционисале годину
дана, након чега су добиле забрану од стране владе. Оженио се 1843. године када се са
својом супругом Џени преселио у Париз. Следећих 38 година брака провели су у
сиромаштву и немаштини. Имао је седморо деце, међутим четворо је напослетку
рођена умрло. Године 1844. Маркс је са својим сарадником Фридрихом Енгелсом радио
на једном политичком часопису. Енгелс ће након тога постати његов доживотни
пријатељ. Бавили су се критиком филозофије Бруне Бауера из чега је произишло
њихово прво дело звано „Света породица“. Након одређеног времена, исте године Карл
је протеран из Француске. Одмах затим је свој живот преселио у Белгију тј. у Брисел.
Тамо је написао своје друго дело под именом „Немачка идеологија“ базирано на
предходно бављење филозофијом социјализма. У том делу је приказао своју теорију о
историјском материјализму. Основао је комитет комунистиче кореспонденције 1846.
године радећи на томе да споји социјалисте из целе Европе. У Енглеској је формиран
савез комуниста од стране социјалиста, те су Маркс и Енглес добили задатак да напишу
3.
„Манифест комунистиче партије“. Убрзо након тога Карл Маркс је избачен из Белгије.
Преселио се у Лондон 1849. где је наставио своју журналистичку каријеру. Следећих
десет година је радио као новинар у редакцији „New York Daily Tribune“. Тамо се
посветио теорији економије и капитализму, те је 1867. године објавио први део књиге
„Дас Капитал“. Остатак свог живота је усресредио писању наставка ове књиге коју
заправо никад није ни завшио. Након његове смрти књигу је довршио његов пријатељ
Енгелс Фридрих.Умро је у својој 64-ој години живота од упале плућа.
1.2. Фридрих Енгелс (1820-1895)
Енгелс је био Марксов вршњак, такође из Рајнске облати. Рођен је 20. новембра 1820.
године у Бармену, индустијски најразвијенијој облати Нмеачке. Енгелс је припадао
буржоаској породици; отац је био индустријалац у Бармену, касније власник велике
текстилне фабрике у Енглеској. Пре него што је завршио гимназију, отац га септембра
1837. године шаље у Бармен свом пријатељу Леуполду Хенрику да се учи економским
пословима (1, стр. 49, 50). Овај његов одлазак представља велику прекретницу у
његовом животу. Након уписа гимназије, са 17 година је због породичних неприлика
морао да напусти исту. Спремда је био изузетно интелигентан и високих схватања, а
касније један од најученијих људи у своје време, он заправо никада није наставио своје
образовање. Ипак, вредно је радио на себи, па је тако његов енглески језик био
беспрекорно коректан,а поред тога знао је још 19 других језика. С обзиром да је провео
једну годину у Бармену, на њега су оставиле велики утисак хуманистичке идеје
Немачке. Родитељи су били разочарани у њега јер су ипак очекивали да ће Фридрих
кренути очевим стопама, уместо пратири револуционарне идеје. Године 1838. у
новинама Телеграф је објавио своје прво дело под називом „Бедуин“. Посто се такође
бавио и журналистичким и књижевним пословима у овој редакцији, почео је писати о
негативним појавама индустијализације у друштву. Касније, након одслужења војног
рока 1841. године отишао је у Берлин где је слушао нека предавања на Берлинском
универзитету. У том периоду започео је дружење са младохегелијанцима. Такође писао
је чланке за новине Рајнске новине на тему како су радници у фабрикама трпели
несносне, сиромашне услове у раду. Директор, тј. уредник тих новина био је Карл
4.
