ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
ПОРЕМЕЋАЈИ ИСХРАНЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА
(Дипломски рад)
Кандидат
Марко Николић 6/09 ДВ
Јагодина, септембар 2016.
ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
ПОРЕМЕЋАЈИ ИСХРАНЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА
(Дипломски рад)
Ментор Кандидат
Проф. др Радмила Миловановић Марко Николић 6/09 ДВ
Јагодина,септрембар, 2016.
1. УВОД
Проблем у исхрани једна је од најчешћих тема које заокупљују пажњу родитеља
деце предшколског узратса. Неретко чланови уже и шире породице заједнички
учествују у проналажењу поступака који би донели жељену промену, било да се код
детета рад о конзумирању премало или превише хране. Најчешће се ипак ради о томе
да су родитељи често безразложно оптерећени количином хране коју дете узима, иако
оно није премршаво.
Савремена наука о исхрани и бројна научна сазнања указују да је исхрана један
од најзначајнијих фактора животне средине који утиче на здравље и квалитет живота
сваког човека.
Правилна исхрана je битан предуслов за правилан раст, развој, очување и
унапређивање здравља и подизање биолошког потенцијала деце када и долази до
најинтезивнијег раста и развоја.
Улога и значај правилне исхране нарочито долази до изражаја у детињству, када
долази до најинтензивнијег раста и развоја. Сматра се да представља основу здравља за
читав живот. Стога је основни и најважнији задатак правилне исхране да дечијем
организму обезбеди оптималне количине свих хранљивих састојака, а тиме и правилан
физички, интелектуални, емотивни и социјални раст и развој.
Породица ту има најзначајнију улогу. При том, треба нагласити да су складни
односи у породици, емотивна топлина и пажња према детету од пресудног значаја, не
само на психосоцијални развој, већ и на карактер исхране детета. Међутм, поред
породице, значајан утицај на развој, васпитање и стварање навика код деце има и
предшколска установа. Исправљање - кориговање грешака породичне исхране и
стварање правилних навика храњења представља веома важан фактор социјализације и
осамостаљивања детета.
Основни и најважнији задатак правилне исхране је да дечијем организму
обезбеди унос оптималних количина свих хранљивих састојака. Боравак деце у вртићу
је шанса да се адекватније поставе битни елементи у изграђивању здравијег стила
живота и да се остваре неопходни ефекти.
Исхраном деце у предшколској установи баве се нутриционисти – дијететичари,
који се приликом планирања и реализације исхране придржавају „Правилника о
нормативима друштвене исхране деце у предшколству“. Деци се у току 11-часовног
оне још увек нису у потпуности дефинисане. Интензивније окоштавање почиње после
девете године, али не и равномерно свих делова тела, периферни делови окоштавају се
нешто брже, посебно екстремитети - руке и ноге.
Мишићи предшколског детета нису довољно развијен као и координација због
чега дете неекономично троши своју снагу.Мишићи детета у овом периоду су још увек
слаби и ако се замарају иако деца добијају на телесној маси, а самим тим повећава се и
њихова снага, при чему се најпре развијају веће мишиће групе у извесном заостајању.
До пете године мишићи расту сразмерно повећању телесне масе, као и органи за
дисање и крвоток.
Мишићна влакна код деце су танка и садржај воде у њима је већи него код
одраслих. Мишићи нису још увек чврсто припојени за кости, због чега би у раду са
децом требало избегавати већа локална оптерећења, посебно вежбања максималног
интензитета. Мења се тип дисања, од „трбушног“ постепено се прелази на „грудно“,
али је још увек због малог капацитета доста површно и убрзано.
Према мишљењу многих аутора ово доба је од велике важности за формирање
психомоторног апарата, па се и зато тражи правилно организовано вежбање. Овакво
вежбање је тада погодно јер се све више појављују процеси кочења (инхибиције) у
нервним центрима, што даје могућност да се сигурније хода, трчи скаче и др. Дете тог
доба готово је неуморно у својим кретањима.
Ово доба представља важан корак и у умном развоју детета. Сада настаје буђење
свесније мисаоне активности, која чини да дете почиње разликовати не само
појединачне ствари и њихове особине него и битне особине од небитних, зависно од
свог искуства. Дете се око четврте године већ инетересује за питања о узроцима појава
(друга фаза питања: зашто и како), а исто тако и о постанку ствари: човек вежба да
постане јак или здрав итд.
Пажња је још увек нестална и површна, због чега имитације, подржавање
драматације треба да буду основни метод код примене психомоторних активности.
Нарочито после пете године јавља се већи пораст концентрације пажње што је у вези са
дечијом моториком. Детињи покрети постају све више координисани, што уједно значи
да постоји све боља и целисходнија сарадња разних мишићних група и поједних
мишића.
Игре постају значајан фактор за развитак маште, мишљења и памћења, јер се
помоћу њих ствара дечје искуство. Нарочито су значајне игре у којима дете ангажује
