Osnovne zajedniĉke karakteristike ovih poremećaja su:
1.Ponavljano patološko ponašanje = loše prilagoĊeno ponašanje -maladaptacija, abnormalnost.
Nefleksibilno, maladaptivno ponašanje odstupa od oĉekivanog ponašanja u toj kulturnoj sredini. U pitanju
su trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doţivljajni obrasci ponašanja.
Maladaptivno ponašanje se ispoljava prema nagonskom, društvenom i prema drugim liĉnostima. Ponašanje
ukljuĉuje por. emocija, impulsa, percipiranja, mišljenja, komuniciranja, interpretacije.
2. Ponašanje se proteţe se kroz cio ţivot > zapaţa još u djetinjstvu, a uvijek u adolescenciji... Karakteristiĉan
ţivotni stil osobe i njen odnos prema sebi i drugima nefleksibilan i neprilagoĊen.
Oni su od svoje okoline oznaĉeni kao ĉudaci, neobiĉni, nastrani, egocentriĉni, hladni, agresivni...
3. Ponašanje vodi u probleme i distres radnog i soc. funkcionisanja >mjenjanje raspoloţenja.
4. Psihodinamika poremećaja liĉnosti je oznaĉena ranije nazivanim psihopatskim trijasom:
a) nemogućnost podnošenja unutrašnje tenzije = reakcije kratkog spoja.
b) slab Ego sa nefleksibilnim ponašanjem u raznim socijalnim situacijama.
c) davanje primata trenutnim zadovoljstvima nad trajnim.
Mehanizmi odbrane kupiraju: - impulse, realitet, personalne odnose i sopstvenu savjest.
Anksioznost nije odlika ovih poremećaja, izuzev u sluĉajevima kada su prisutni spoljni stresovi.
Pacijenat nekad nema uvid u svoje stanje= specifiĉne crte liĉnosti> nesposoban da nešto mijenja.
Svjesni su liĉnih problema, ali smatraju da ih je nemoguće menjati = "takav sam, kakav sam".
Pacijenti iz ove grupe poremećaja ĉešće imaju problema u naĉinu ţivljenja.
Kada se odluĉe da traţe psihijatrijsku pomoć to je zbog:
1. Simptoma koji su nastali kao posledica prisustva (sadejstva) stresne situacije;
2. Zbog naraslog uvida u voĊenju nezadovoljavajućeg ţivota što vremenom vodi u distres.
3. Na insistiranje drugih lica > supruge, šefa, jer "zagorĉavaju ţivot drugima".
Simptomi su Ego sintoni - pacijent ne prepoznaje da je bilo šta loše sa njim što bi treblo mjenjati.
Stresna situacija se slabo podnosi i niska je tolerancija, manje teškoće,frustracije daju napetost.
Nešto jaĉe frustracije kod ovih pacijenata mogu da izazovu i prolazne
psihotične epizode
.
Pogrešna ponašanja se ponavljaju i tako izazivaju ponavljanje stresne situacije.
Poremećaji liĉnosti su - nastranostima emocija, nagona, volje i kognicije.
KLASIFIKACIJA POREMEĆAJA LIĈNOSTI:
Znaci PL psihopatsko ponašanje i anksioznost koegzistiraju (Axis-osa I i Axis-osa II -DSM-IV). Praktiĉno
svaka osoba ima neki intrapsihiĉki - spoljašnji ili unutrašnji konflikt.
Pacijent sa PL ĉesto nema ništa više unutrašnjih konflikata nego proseĉna zdrava osoba.
PL bi trebalo razlikovati i od promjena liĉnosti, prije svega po vremenu i naĉinu nastanka.
Poremećaji liĉnosti su razvojna stanja koja se pojavljuju u detinjstvu adolescenciji do starosti. Promene
liĉnosti su steĉene u toku ţivota nakon teškog stresa "katastrofiĉnog iskustva".
1. Paranoidni poremećaj liĉnosti =DISORDO PERSONAE PARANOIDES,
2. Shizoidni poremećaj liĉnosti = DISORDO PERSONAE SCHIZOIDES,
3. Antisocijalni -disocijalni poremećaj liĉnosti = DISORDO PERSONAE DISSOCIALIS,
4. Emocionalno nestabilni PL = DISORDO PERSONAE EMOTIONALIS INSTABILIS,
5. Histrioniĉni - teatralni PL = DISORDO PERSONAE HISTRIONICUS,
6. Anankastiĉni - opsesivno-kompulzivni PL = DISORDO PERSONAE ANANCASTICUS,
7. Anksiozni - izbjegavajući PL = DISORDO PERSONAE ANXIOSUS - EVITANS.
8. Zavisni poremećaj liĉnosti = DISORDO PERSONAE DEPENDENS,
9. Narcistiĉni poremećaj liĉnosti = DISORDO PERSONAE NARCISSOIDES,
10. Graniĉna liĉnost = Borderline,
11. Pasivno-agresivni poremećaj liĉnosti = DISORDO PERSONAE PASSIVOAGRESSIVA,
12. Seksualno devijantna liĉnost.
DSM-IV PL dijeli u 3 podgrupe: klaster A - ekscentriĉni tip - "ekscentrici", - paranoidni PL, shizoidni i
shizotipalni; klaster B - dramatiĉni tip -"dramatici">labilni, impulsivni, graniĉni PL i klaster C -
"strašljivci" - neurotiĉni > anksiozni-izbegavajući, zavisni, opsesivno-kompulzivni.
A> abnormalno kognitivno funkcionisanje, ĉudan govor,usamljenost> projekcija i fantazija.
B> impulzivnost, kriminogenost, emocionalnost, depresija> disocijacija, abreagovanje, splitting.
C > strah, kontrola soc. odnosa> izolacija, hipohondrijaza, pasivno-agresivni model.
1. PARANOIDNA LIĈNOST
Karakteristika PL je preosetljivost, neopraštanje, sumnjiĉavost, tendencija da se doţivljaj iskrivi.
Imaju osobine shizoidne liĉnosti, hroniĉno su sumnjiĉavi, nepoverljivi i ljubomorni.
Pokazuju preteranu osetljivost na osujećivanje i odbijanje.
Mnoge dogaĊaje oko sebe tumaĉe "konspirativnim" objašnjenjima.
Osjećaju se prevarenim i ĉesto se parniĉe, jer ne zaboravljaju lako uvrede i omalovaţavanja.
U školi imaju osjećaj da su diskriminisani od strane uĉitelja, ili na poslu.
Ratoborni su i uporno insistiraju na sopstvenim pravima, neprimerenim aktuelnoj situaciji.
Ĉesti su sporovi sa susjedima, kao i osjećanje nevjernosti braĉnog druga.
Neprijateljstvo i sumnjiĉavost ih ĉesto vodi u kvazi politiĉke aktivnosti.
Rado se ukljuĉuju u grupe koje su protiv neĉega, ne prihvataju se liderstva u grupi.
Doţivljaj pogrešnim shvatanjem neutralnih ili prijateljskih radnji drugih kao neprijateljskih.
Izraţene crte premorbidne liĉnosti vremenom postiţu da je ta osoba napuštena od svih.
Maladaptacija je kada su u nekim ţivotnim situacijama skepticizam, cinizam i sumnjiĉavost adaptirano i poţeljno
ponašanje, pa u takvim prilikama to se ne ubraja u poremećaje liĉnosti
Liĉnosti ovde potenciranju svoju vaţnost koja se ispoljava perzistirajućim egocentriĉnim stavom. Lako i brzo reaguju
sa ljutnjom i protivnapadom ukoliko neko ugrozi njihov liĉni integritet.
Ovaj PL ima biološku osnovu liĉi na paranoidnu psihozu nalazi se u porodici sumanutih psihoza.
Karakteristike su: sumnjiĉavost, preosetljivost, pogrešno tumaĉenje i naglašeno samouvaţavanje.
U tretmanu vaţno je dobiti poverenje i tad pokušati tumaĉenja odnosa koje pacijent uspostavlja.
U terapijskim procedurama moţe da koristi i grupna terapija - pacijenti napuštaju lijeĉenje.
