Visoka zdravstveno-sanitarna skola
Visan
Seminarski rad iz neurologije
Tema:
Poremecaji svesti
Mentor: Student:
Dr Nenad Zivkovic Babovic Sanja 50-II
Beograd,decembar 2016.
Sadrzaj
1.Uvod
2.Svest
3.Poremecaj svesti
3.1.Kvantitativni poremecaji svesti
3.1.1.Somnolencija
3.1.2.Sopor
3.1.3.Koma
3.1.4.Stupor
3.1.5.Krize svesti
3.2.Kvalitativni poremecaji svesti
3.2.1.Konfuzno stanje
3.2.2.Delirijum
3.2.3.Amentni sindrom
3.2.4.Suzena svest
3.2.5.Sumracno stanje
3.2.6.Automatizam
3.2.7.Somnabulizam
3.2.8.Fuge
3.2.9.Hipnotisticko stanje
2.SVEST
Svest je najviši domet psihičkog zivota I isključivo posebnost samo čoveka.
Svest je tesko I skoro nemoguće definisati jer se u savremenom naučnom razumevanju ljudske
svesti podrazumeva celina dusevnog zivota savremenog coveka.
Psiha je najsavršenija odrazena posledica funkcije mozga kao najslozenije zive materije u
prirodi.Svest je krajnji domet I refleksija psihe na sadašnji razvojnom nivou home-
sapiensa.Odrazavanje unutrašnje I spoljašnje realnosti pomoću mozga je psihički zivot
čoveka,odnosno naša svest.
Psihijatrijska striktna definicija svesti podrazumeva da je svest slozena psihička funkcija koja
omogućava individui da ispravno dozivljava sebe I daje podatke o sebi(autopsihicka svesnost), o
drugima(autopsihicka svesnost) I o prostornim I vremenskim zbivanjima (spaciotemporalna
svesnost).
Svest omogucava coveku svesnost o odvijanju svih drugih psihičkih funkcija.
Najsloženija psihička funkcija i ima dvostruki okvir:
1
.Svest daje osnovni kvantum budnosti i tako predstavlja bazu za sve ostale funkcije,
odnosno u biološkom i fiziološkom smislu svest se poistovećuje sa stepenom budnosti
2
.Svest je integrušuca funkcija i predstavlja rezultat svih funkcija. Ona usklađuje rad
svih ostalih funkcija i evidentira aktivnost ostalih funkcija te daje harmoničnost
duševnom životu
Svest samoga sebe ima sledeće karakteristike:
-Svesnost sopstvene aktivnosti
-svesnost jedinstvenosti »ja« (ja sam jedan jedini)
-svesnost identičnosti – kontinuiteta (ja pre, ja sada , ja sutra)
-Svesnost sebe na jednoj i ostalog na drugoj strani – granice ja i ne-ja
Normalnu svest odlikuju:
1. Jasna prisutnost doživljavanja sebe, sopstvenog iskustva i sopstvene
ličnosti(autopsihička, alopsihička i spacio-temporalna orijentisanost)
2. Jasna prisutnost doživljavanja okoline
Svest je u najopštijem značenju: sveukupnost vlastitih psihičkih doživljaja (oseti, opažaji,
sećanja, mišljenje, predstave, asocijacije, osećanja, potrebe i sl.) koje smo u stanju neposredno da
opazimo introspekcijom i relativno jasno opišemo ili na drugi način izrazimo.
U poslednjem veku sprovedena su mnoga istraživanja i prikupljena su saznanja kako bi se
objasnila neurobiološka pozadina svesti. Međutim, upravo zato što je svest vrlo složen pojam i
nema jedinstvene definicije, nije lako naučno istraživati mehanizme koji dovode do svesti u
mozgu. Ako promatramo svest kao svojstvo mozga, tada možemo reći da ima materijalnu narav
koju je moguće istraživati, ali takođe treba imati na umu da svest kao fenomen ne podleže istim
fizičkim zakonima koji upravljaju ostalim funkcijama u živom organizmu. Ipak neka saznanja na
području neurobiologije svesti dobijena su zahvaljujući istraživanjima pojedinih aktivnosti
mozga koja se mogu dovesti u vezu sa svesti. To su istraživanja neuropatoloških slučajeva,
cirkadijalnog ciklusa spavanje-budnost,mehanizama pažnje,vizuelne percepcije i prepoznavanja
predmeta , voljnjih svesnih radnji itd. S razvojem tehnika, unazad poslednjih dvadeset godina,
moguća su merenja i slikanja aktivnosti živog mozga pomoću kojih su dobijeni mnogi vredni
podaci o funkcionisanju mozga. Tim tehnikama moguće je dovesti u vezu svest i živčane procese
u mozgu.
Svest je najmlađa (u filogenetskom smislu), nasloženija i isključivo ljudska psihička
funkcija, koja se različito definiše: svest obuhvata sve ono što postoji u datom trenutku u psihi
čovjeka uz doživljavanje sebe i okoline kao i svesnost i saznanje o postojanju sopstvene svesti
(self) . Drugi definišu svest kao sveukupnost psihičkog doživljavanja Budnost je regulisana
složenim mehanizmima retikularne formacije moždanog stabla. Svest omogućava funkcionisanje
ostalih psihičkih funkcija, jer poremećaji svijesti neminovno dovode do oštećenja drugih
psihičkih funkcija.
U praktičnom radu stanje svesti se ispituje prisustvom budnosti ili sna, kao normalno stanje
svesti, potom da li je svest normalno očuvana ili je ispitanik pospan (somnolentan), u stanju
sopora ili u komi. Potom se utvrđuje da li je ispitanik orijentisan prema sebi, drugim osobama, u
vremenu i prostoru, dalje da li i kako doživljava sebe i okolinu i kakve su to promjene. I na kraju
ispituju se ostale psihičke funkcije koje dovode do poremećaja stanja svijesti. Ovi poremećaji se
bliže opisuju u dole navedenim oblastima koje su posebno pobrojane.
Prilikom utvrđivanja svesnosti o unutrašnjim psihičkim doživljavanjima osoba daje jasne i
logičke opise svoga unutrašnjem psihičkog života., što npr. kod delirantnih stanja to nije slučaj,
kada je opis nejasan, djelimičan, zbrkan.
Osoba precizno razlikuje i pravilno svrstava osobe i predmete u svojoj okolini po njihovim
karakteristikama. Ako je svijest poremećena, dolazi do pogrešnog svrstavanja i prepoznavanja
osoba i predmeta u okolini, koji tada dobijaju drugačije osobine (iluzije), ili je pak prisutan
utisak usporeneog odnosno ubrzanog odvijanja događaja.Poremećaji svijesti se mogu primetiti
posmatranjem ostalih psihičkih funkcija, koje mogu indirektno da ukažu na poremećaj svijesti,
kada samim posmatranjem funkcija svesti nije moguće ili je vrlo teško otkriti neki od njenih
poremećaja, kao što je slučaj kod nekih sumračnih stanja i fuga kod epileptičara. Tada je često
uočljiv poremećaj pažnje, kada postoji nemogućnost održavanja, usmjeravanja i fokusiranja
pažnje, što neminovno dovodi do toga da su stimulusi iz okoline nedovoljno jaki, nejasni, a
njihova interpretacija je nepotpuna i pogrešna. U normalnim uslovima to se javlja kod iscrpljenih
i pospanih ispitanika, kod kojih pažnja nije nikad u potpunosti poremećena, a poslije adekvatnog
odmora dolazi do potpunog oporavka psihičkih funkcija bez ikakvih posledica. Kod organskih
