Seminarski rad – Poreski sistem; Primer zemlje Austrije
Uvod
Poreski sistem jedne zemlje čini ukupnost svih obilka poreza, odnosno javnih prihoda.
U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju značajnu fiskalnu, ekonomsku I
socijalnu ulogu, I javljaju se u veoma različitim oblicima kao sto su: porezi, doprinosi, takse,
naknade I slicno.
Javni prihodi služe za podmirivanje troškova koji imaju opšti karakter. Struktura javih
prihoda znatno se razlikuje od zemlje do zemlje gledajući učešće pojedinih kategorija javnih
prihoda u ukupnim prihodima jedne zemlje.
Na tu strukturu uticče veliki broj faktora, u prvom redu ekonomsko - socijalnog karaktera.
Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najznačajniji instrument prikupljanja prihoda u
drzavnoj ekonomiji I doživljavaju razvoj tek u kapitalizmu. Porez predstavlja najzanačajniji oblik
javnih prihoda u savremenim državama. On predstavlja instrument javnih prihoda kojim država,
uključujući I niže političko teritorijalne zajednice, od subjekata pod svojom poreskom vlašću
prinudno prikuplja novčana sredstva bez neposredne protiv usluge, u svhu pokrivanja svojih
finansijskih rashoda I postizanja drugih prvenstveno ekonomskih I socijalnih ciljeva.
Opšta karaktreristika poreza je da u njegovoj osnovi leži prinuda, to je takav prihod kod
kojeg nije unapred odredjena svha za koju će se upotrebiti I naplaćuje se isključivo u novcu. Iako
je plaćanje poreza obavezno davanje, ipak postoji kolektivno prihvatanje obaveze (zakon) da se
porezi plaćaju.
Bez obzira sto je reč o sistemu I sto bi odnos izmedju elemenata poreskog sistema trebao
da bude skladan, u praksi uglavnom nije tako. Oporezivanje se razlikuje od jedne do druge države
zbog primene razliitih poreskih instrumenata. Poreski propisi se razlikuju kako u pogledu ciljeva,
tako I u načinu zahvatanja ekonomske snage obveznika.
Seminarski rad – Poreski sistem; Primer zemlje Austrije
Razvoj javnih prihoda, podela I klasifikacija
Razvoj
Radi ostvarivanja niza zadataka I funkcija koje je država, na osnovu ustava I zakona,
obavezna I dužna da izvrši, potrebna su joj odredjena finansijska sredstva, odnosno ona mora
imati odredjene prihode. Ta sredstva kojima država podmiruje javne potrebe, odnosno izvršava
zadatke I funkcije iz svoje nadleznosti nazivamo javnim ili državnim prihodima. Državni prihodi
potiču od poreza, od prihoda javnih domena, od prihoda javnih službi, od taksa I carna, od
parafiskalnih prihoda, od zajmova, od sredstava državnog trezora I od monetarnih operacija
države na otvorenom tržištu.
Razvoj javnih prihoda u neposrednoj je vezi sa razvojem države, oblikom društveno –
političkog uredjenja I stepenom ekonomskog razvoja. Istorijski posmatrano od robovlasničke
države, preko feudalne pa sve do danas razvoj javnih prihoda pokazuje da su se oni menjali kako
po imenu, efektima, ciljevima tako I prema načinu njihovog pribavljanja.
Tako se danas kapitalistička država orjentiše na javno – pravne prihode : poreze I takse, zbog
velikog broja poreskih obveznika, poreskih oblika I povećanja poreskog opterećenja.
Podela javnih prihoda
Najčešće u finansijskoj teoriji imamo sledeću podelu javnih prihoda:
Redovni I vanredni
o
Redovni
javni prihodi koji se ubiraju kontinuirano
, svake godine i iz izvora koji
se neprestano, redovno u ekonomskom smislu obnavljaju.
Služe za podmirivanje
redovnih državnih rashoda
, a iz istih se formiraju i određeni rezervni fondovi-
redovni prihodi čine najveći deo državnih prihoda
o
Vanredni javni prihodi- ne naplaćuju se redovno, već povremeno, i služe za
podmirivanje vanrednih državnih potreba (elementarne nepogode, epidemije,
rat...). Oblici: vanredni porezi, reparacije, prisilni zajmovi..
Javnopravni i privatnopravni
o
Javnopravni prihodi su oni koje država naplaćuje
na osnovu svog finansijskog
suvereniteta
iz dohotka građana (dobiti preduzeća), putem poreza i taksi.
o
Privatnopravni prihodi su oni prihodi koje država ostvaruje iz svojih preduzeća ili
iz svoje imovine
Originarni i derivativni
o
Originarni (izvorni) javni prihodi
države su oni prihodi koje država ostvaruje
svojom ekonomskom aktivnošću ili na osnovu prava vlasništva (od državnih
preduzeća i imovine)
o
Derivativni (izvedeni) javni prihodi
države su prihodi koje država ostvaruje na
osnovu svoje suverene vlasti, koristeći svoj fiskalni suverenitet
o
Izvedeni su iz ekonomske snage fizičkih i pravnih lica
Prihodi od stanovništva I prihodi od pravnih lica
1
