Akademik Jovan
Đ
or
đ
evi
ć
Beograd
UDK: 371.95
ISSN 1820 - 1911, 14 (2008), p. 25-35
PORODICA KAO FAKTOR
PODSTICANJA DAROVITOSTI
_______________________________________________________
Rezime
: U okviru uvodnog izlaganja, u sedam kra
ć
ih poglavlja koja
predstavljaju koherentnu celinu, autor ukazuje na probleme prirode, karakteristika
(osobenosti) i identifikacije darovitosti, specifi
č
nosti i sredine u kojoj žive i razvijaju
se darovita deca, mogu
ć
nosti njihovog podsticanja i razvoja, kao i promene koje se
dešavaju u savremenoj porodici. Cilj izlaganja je da se ukaže na bitne probleme koji
karakterišu porodi
č
nu sredinu talentovane (darovite) dece i podstakne diskusija i
rasprava u okviru ma
đ
unarodnog nau
č
nog skupa „Porodica kao faktor podsticanja
darovitosti“ (14. okrugli sto).
Klju
č
ne re
č
i
: darovitost, talenat, roditelji, porodica, vaspitanje,
podsticanje i razvoj, vrednosti.
_______________________________________________________
Priroda darovitosti
Roditelji su u položaju da upoznaju prirodu darovitosti,
osobenosti i potrebe darovite dece, kako bi bili u mogu
ć
nosti da, na
odgovaraju
ć
i na
č
in, podsti
č
u, podržavaju i neguju razli
č
ite talente
deteta.
Darovitost
je
samo jedan od oblika
ukupnog razvoja.
Darovito dete, posebni talenti i socijalna sredina, pružaju mogu
ć
nosti
za razvoj i manifestovanje razli
č
itih osobenosti i svojstava li
č
nosti.
Č
ovek predstavlja
povezanost i celinu
najmanje tri
č
inioca:
nasledne strukture
, koja se odlikuje velikom plasti
č
noš
ć
u;
socio-
kulturne okoline (sredine)
i onoga što se
svojim u
č
enjem i
delovanjem dogradilo
(Herman Giesecke).
Darovitost je dugo vremena povezivana sa visokim
intelektualnim i akademskim postignu
ć
ima. IQ testovi ukazuju
samo
na jedan zna
č
ajan indikator
darovitosti. Dominantne savremene
koncepcije darovitosti, koje su se pojavile u razli
č
itim kulturama,
usmeravaju pažnju na visoki nivo potencijala i mogu
ć
nosti (teorija
H. Gardnera) u razli
č
itim vrstama i oblastima koje prevazilaze uske
akademske domene.
Akademik Jovan
Đ
or
đ
evi
ć
:
PORODICA KAO FAKTOR PODSTICANJA...
_____________________________________________________________________
Pomenu
ć
emo nekoliko poznatijih teorija i shvatanja o
darovitosti i mogu
ć
nostima njenog ispoljavanja: Pasoua (Passow et
all., 1955), Marlanda (Marland, S.P., 1971), Renzulija (Renzulli,
J.S., 1978), Vala
č
a i Kogana (Wallach N. and Kogan, N., 1969). Po
našem mišljenju, potrebno je izdvojiti i naglasiti teorije Tejlora
(Taylor, C., 1979) i Gardnera (Gardner, H., 1985) o
višestrukom
talentu
i višestrukoj inteligenciji.
Prema teoriji višestrukog talenta najve
ć
i broj u
č
enika je
darovit bar u nekoj oblasti školskih postignu
ć
a. Tejlor, na primer,
ukazuje da su sva deca darovita potencijalno, pa zato škola i
nastavnici treba da nastoje da razvijaju široki raspon sposobnosti u
brojnim oblastima i domenima školskih postignu
ć
a, a ne samo kada
se to odnosi na pojedine u
č
enike i pojedine sposobnosti.
Model i teorija Tejlora se veoma uspešno dopunjavaju i
kombinuju sa idejom o višestrukoj (multiploj) teoriji inteligencije,
izloženoj u studiji Hauarda Gardnera „
Oblici mišljenja
.
Teorija o
višestranoj inteligenciji“
(1985). Gardner smatra da postoje ubedljivi
dokazi o postojanju nekoliko autonomnih intelektualnih sposobnosti
koje zajedno nazivamo „ljudska inteligencija“.
Gardner ukazuje da pojedinac nikada nije „jak“ u jednom
domenu inteligencije i da one mogu biti zasnovane i kombinovane na
više prilagodljivih na
č
ina zavisno od pojedinaca i kultura. Na ovaj
na
č
in Gardner ruši uske modele psihometrijske teorije i
informativnog procesa i daje široku koncepciju sposobnosti
pojedinaca u mnogim domenima. Danas Gardnerov model multiple
inteligencije ima veliki broj pristalica kako me
đ
u teoreti
č
arima, tako
i me
đ
u prakti
č
arima koji se bave problemima nastave i u
č
enja, što
ukazuje na šire mogu
ć
nosti njene primene u razvoju sposobnosti i
specifi
č
nosti i efikasnosti u
č
enja i nastave na svim nivoima
obrazovanja. Polaze
ć
i od njene osnove, pojavili su se brojni pokreti
za njeno širenje me
đ
u kojima je najpoznatiji onaj pod nazivom
„Novi horizonti u
č
enja“.
Gardnerova teorija je podsticajna i izazovna, predstavlja
osvežavaju
ć
e iskustvo i „otvorena vrata“ ka novom gledanju na
mogu
ć
nosti u
č
enika. Ona je inspirativna za sve one koji se bave
problemima škole, nastave i u
č
enja, da razviju model o tome kako
intelektualne sposobnosti mogu da se razvijaju i vaspitavaju mnogo
efikasnije u razli
č
itim situacijama i kulturnim sredinama. Ukazuju
ć
i
na ve
ć
u raznolikost intelektualnih profila, Gardner smatra da u
č
enici
mogu da se prilagode da uspešnije u
č
e i u slu
č
ajevima kada im
nastavno gradivo nije prilago
đ
eno, pretežno zato što imaju neku
26
