Висока скола струковних студија за
васпитаче
-Семинарски рад-
Породична педагогија
Тема:
Породица као фактор утицаја у
формирању дечје личности
Студент: Професор:
Садржај:
1. Увод..........................................................................................................
2
2. Породица ................................................................................................
3
3. Типови
родитеља .................................................................................... 4
4.
Утицај
родитеља
на
формирање
личности ......................................... 6
5.
Грешке
у
васпитању
детета ................................................................... 8
5.1. Најчешће грешке које родитељи
праве .............................................. 9
5
.2. Шта родитељ не би требало да
ради ................................................. 10
6. Помоћ
родитељима .....................................................................................
11
7. Закључак ...............................................................................................
12
Са узрастом детета васпитни фактори се проширују. Са
поласком детета у школу то су учитељи, наставници, средства
информисања (ТВ, компјутер, дечји листови, филм, позориште,
часописи…). Са напретком цивилизације, родитељи постају све
више заузети својим пословима, а све мање времена проводи се
са породицом, са децом. Да би васпитни процес био
свеобухватнији, потребно је да се родитељи информишу како ће
правилно у физичком, психичком, емотивном, моралном,
радном и естетском развоју усмерити своје дете.
Дете се од рођења непрекидно мења, тако да и родитељи
са узрастом детета треба да се мења у захтевима, ставовима и
примени васпитних мера, што зависи од ситуације и
родитељске процене.
Родитељ је, природно, најлепша али и најодговорнија
личност за своје потомство. својом љубављу, блискошћу и
разумевањем код деце ће створити осећај да су вољена. Деца из
таквих породица су сигурна, стабилна па ће и све промене у
вртићу, школи, дружењу и уопште животу боље савладати.
Родитељи треба да развијају блискост са дететом без обзира на
његове године.
Одрастао човек, човек који има засновану породицу,
треба да има непрекидну комуникацију и блискост са својим
родитељима. Родитељ треба да пружа љубав својој деци док је
жив, без обзира на пол, статус или занимање.
2. Породица
Породица је основна ћелија сваког друштва. Живот
породице у економском, културолошком, социјалном,
образовном и здравственом смислу одсликава друштвени
развој.У односу према друштву постоје ,,отворене“ и ,,затворене“
породице.
Отворене породице
су оне где постоји интензивнија
комуникација са пријатељима, рођацима, комшијама, колегама
и децом. за психички и уопште развој деце овај тип породице је
добар.
Затворен тип породице
је онај где родитељи немају
комуникацију са комшијама, пријатељима, рођацима, или је
сведена на најнижу могућу меру, већ су упућени једни према
другима. Деца опоначају своје родитеље и показују већи степен
асоцијативности. Због тсквог начина живљења деца су
недружељубива, нетолерантна, искључива па су због тога не
прихваћена у својој околини што оставља видне и трајне
последице на њихов социјални, емотивни ипсихички развој.
Компактну породицу чине оба родитеља са својом децом.
У таквој породици влада склад и хармонија, па је васпитање
деце много лакше и потпуније. Васпитање је лакше и боље када
су родитељи доследни у својим захтевима и имају исте циљеве и
ставове према својој деци. родитељи своје неусклађене ставове,
као супружници не смеју испољавати према својој деци, јер ће
тако поспешити негативан развој код њих а то може оставити
трајне последице: несигурност, страх, неуротичност,
асоцијативност, лаж, крађу, алкохол, лош успех у школи,
поремећеј пажње и концентрације, недостатак мотива за рад и
оптимизма.
