DEJSTVA BRAKA
sklapanjem braka nastaju za supružnike određena dejstva koja se još nazivaju prava
i obaveze supružnika.
Dejstva braka se mogu podeliti u četiri grupe:
1. lične odnose između supružnika
2. ličnoimovinske odnose supružnika
3. imovinske odnose između supružnika
LIČNI ODNOSI između supružnika
Član 15. PZS: Supružnici su dužni da vode zajednički život, te da se uzajamno
poštuju i pomažu.
A)
Zajednica života
– predstavlja sveukupnost bračnih odnosa, uključujući intine
odnose a bazira se na ljubavi.
B) Nezavisnost u izboru rada i zanimanja –
ovaj pricip ima za cilj da predupredi
eventualni priisak na supružnika (najčešće suprugu) da napusti posao ili da se ne
zaposli da bi ostala u kući i brinua se o porodici. Žena sama onosi odluku o tome da
li će se zaposliti i koje će zanimanje odabrati.
Ove dve norme su KOGENTNE PRIRODE i ne mogu se menjati sporazumom
supružnika.
.
C) Mesto stanovanja i zajedničko domaćinstvo
Supružnici sporazumno određuju mesto stanovanja. Mogu da se dogovore da mesto
stanovanja bude zajedničko ali u nekim situacijama ako npr. supružnici rade ili
studiraju u različitim mestima ne moraju imati zajedničko mesto stanovanja, niti voditi
zajedničko domaćinstvo ako to ne remeti ostvarivanje zajednicu života.
Ova norma je DISPOZITIVNA jer ostavlja slobodu supružnicima da se dogovore o
ovim pitanjima kako im najviše odgovara.
D) Slobodno odlučivanje o prezimenu supružnika
supružnici samostalno odlučuju
koje će prezime nositi,ali ne mogu odabrati treće prezime !
Ličnoimovinski odnosi
obuhvataju pravo i obavezu izdržavanja između
supružnika.
Zakonsko izdržavanje je imperativne prirode
Izdržavanje je pravo i dužnost članova porodice. Stranke ne mogu da se odreknu
prava na izdržavanje, jedino imaju pravo sporazuma o visini i načinu davanja
izdržavanja.
Zakonsko izdržavanje je ličnoimovinsko pravo
što znači da je vezano za ličnost
poverioca i ličnost dužnika izdržavanja. Pravo i dužnost izdržavanja ne mogu se
prneti na druga lica ni inter vivos ( među živima ) ni mortis causa .
Nadalje, zbog ličnog karaktera izdržavanja nije dozvoljena kompenzacija sa drugom
novčanom obavezom.
Zbog svog strogo ličnog karaktera dužnost izdržavanja prestaje i smrću dužnika
izdržavanja (ne prenosi se na naslednike ), a i smrću poverioca izdržavanja.
Pravo na zakonsko izdržavanje ne zastareva –
Zakon o obligacionim odnosima
izuzima ovo pravo od zastarelosti. To je vid zaštite zbog karaktera izdržavanja kojim
se obezbeđuje egzistencija. Iako pravo na izdržavanje ne zastareva, pojedini obroci
izdržavanja zastarevaju za 3 godine.
D) Zakonko izdržavanje se daje za budućnost
- odnosno od momenta kada se
traži. Izdržavanje se ne može dosuditi za vreme koje je proteklo bez obzira što su u
to vreme postojali uslovi za izdržavanje.
E) Isplaćeni iznosi se ne vraćaju –
obaveza izdržavanja je naturalna obaveza, pa
ako neko primi iznos na ime izdržavanja koji mu ne pripada, nije dužan isto vratiti, a
ako vrati smatraće se da je vratio dug.
Međutim lice koje je davalo izdržavanje, a na to nije bio obavezan, ima pravo regresa
prema licu koje je bilo u obavezi da daje izdržavanje.
Ako je više lica obavezano na davanje izdržavanja, njihova obaveza je SOLIDARNA
tako da se poverilac može pbratiti bio kom dužniku i ražiti ceo iznos izdržavanja , a
dužnik koji isplati celu obavezu ima pravo regresa prema ostalim dužnicima.
F) Visina izdržavanja se može menjati -
smanjiti ili povećati ako se promene
okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.
G) Redosled u izdržavanju je određen zakonom –
u slučaju kada ima više dužnika
izdržavanja zakon određuje njihov redosled. Supružnik stvaruje pravo na izdržavanje
od drugog supružnika. Ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje
njihova je obaveza podeljena, što znači da je svako dužan isplatiti svoj deo.
H) Postupak u sporu za izdržavanje je naročito hitan –
Sud je dužan da prvo
ročište zakaže tako da se prvo ročište zakaže i održi u roku od 8 dana od dana
rijema tužbe u sudu. Drugostepeni sud je dužan da donese odluku u roku od 15
dana kada mu je dostavljena žalba.
I) Zakonsko izdržavanje je privilegovano u izvršnom postupku
Primanja na osnovu zakonskog izdržavanja ne mogu biti predmet izvršenja. To se
odnosi i na primanja zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja.
Nadalje, ova potraživanja se među prvima namiruju iz prodaje nepokretnosti.
Nedavanje izdržavanja je krivično delo.
Nedavanje izdržavanja je razlog za nastupanje naslednopravne kazne. Naslednik
gubi pravo na nasleđivanje kao neostojan ako se teže ogrešio o zakonsku obavezu
izdržavanja.
IZDRŽAVANJE IZMEĐU SUPRUŽNIKA
Izdržavanje supružnika je jedno od dejstava braka i jedna od posledica razvoda
braka. Istina postupak radi supružanskog izdržavanja može bračni drug pokrenuti i
za vreme trajanja braka, ako je drugi supružnik rasipnik (troši novac na alkohol,
drogu ili kocku) i ne obezbeđuje sredstva za egzistenciju drugog supružnika.
USLOVI ZA NASTUPANJE IZDRŽAVANJA
Član 151 PZS: Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a
nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog
supružnika srazmerno njegovim mogućnostima.
Dakle, prvi uslov da bi supružnik imao pravo na izdržavanje je NEDOVOLJNOST
SREDSTAVA ZA IZDRŽAVANJE, koje se smatra ispunjenim kada bračni drug
uopšte nema sredstva za izdržavanje, ali i u situciji kada sredstva kojima raspolaže
nisu dovoljna tako da je u stanju da zadovolji samo deo svojih egzistencijalnih
TRAJANJE IZDRŽAVANJA
IZDRŽAVANJE MOŽE TRAJATI ODREĐENO ILI NEODREĐENO VREME.
Obaveza supružanskog izdržavanja se po pravilu oročava posle prestanka braka.
Slično mnogim evropskim shvatanjima i u našem pozirivnom prava se polazi od
pretpostavke da posle prestanka braka svaki supružnik treba samostalno a se stara
o svojoj egzistenciji a da je izdržavanje pravo koje se OSTVARUJE SAMO U
PRELAZNOM PERIODU.
Prema PZS izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od 5
godina.
IPAK: postoji i zaštitna odredba, kojom se predviđa da se IZUZETNO MOŽE
PRODUŽITI i posle isteka tog roka ako naročito opravdani razlozi sprečavaju
supružnika poverioca izdržavanja da radi (npr. ako je brak bio dugotrajan a jedan od
supružnika nikada nije radio, a nalazi se u godinama kada se stiče pravo na penziju,
ili se brine o detetu sa invaliditetom ili teškom bolešću).
IZDRŽAVANJE PRESTAJE
-
istekom vremena trajanja izdržavanja
- smrću poverioca ili dužnika izdržavanja
-
kada poverilac izdržavanja sklopi novi brak ili vanbračnu zajednicu
- promenom okolnosti na strani poverioca ili dužnika izdržavanja (ako poverilac
izdržavanja stekne dovoljno sredstava ili dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za
plaćanje izdržavanja ili izdržavanje za njega postane očigledno nepravično).
Poverilac čije je pravo na izdržavanje prestalo, NE MOŽE PONOVO OSTVARITI
PRAVO NA IZDRŽAVANJE OD ISTOG SUPRUŽNIKA.
POSTUPAK U SPORU ZA IZDRŽAVANJE
Nadležnost ogana –
sudski postupak.
Srvarna nadležnost osnovni sud, drugostepena nadležnost Apelacioni sud
Mesna nadležnost po opštoj mesnoj nadležnosti a može i po prebivalištu ili boravištu
tužioca koji traži izdržavanje.
Pokretanje postupka – tužbom, ako je tužitelj poverilac izdržavanja, on je aktivno
legitimisan, ako dužnik izdžavanja raži smanjenje iznosa izdržavanja on je aktivno
legitimisan.
Zahtev za supružansko izdržavanje podnosi se najkasnije do zaključenja rasprave u
bračnom sporu.
IZUZETAK: ako je sporazomom bivših supružnika postignutom mimo suda davano
izdržavanje, tužba se može podneti najkasnije u roku od godinu dana od prestanka
braka odnosno od dana kada je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime
izdržavanja.
U takvim slučajevima sud ceni da li su postojali uslovi za supružansko izdržavanje u
vreme pretanka braka i da li još uvek postoje u vreme zakjučenja glavne rasprave u
sporu za davanje izdržavanja.
U ovom sporu takođe postoji ODSTUPNJE OD NAČELA DISPOZICIJE STRANAKA
što znači da sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje već je sudu
omogućeno da odredi izdržavanje na najbolji mogući način , pa i drukčije nego što je
traženo u tužbenom zahtevu.
Sud je dužan da presudu o izdržavanju odmah dostavi organu starateljstva na čijoj
teritoriji poverilac ima prebivalište odnosno boravište a organ starateljstva je dužan
da VODI EVIDENCIJU O IZDRŽAVANIM LICIMA u cilju njihove zaštite.
BRAČNI IMOVINSKI ODNOSI
Bračni imovinski odnosi su regulisani zakonom.
PZS izričito predviđa da se na sve imovinske onose u porodičnom pravu koji nisu
uređeni tim zakonom primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju svojinskopravni
odnosi i zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
1. REŽIM ZAJEDNIČKE IMOVINE
Obavezan zakonski imovinski režim koji obuhvata zajedničku imovinu i posebnu
imovinu bračnih drugova uveden je u naše zakonodavstvo posle II svetskog rata
Osnovnim zakonom o braku iz 1946. godine i važio je do donošenja PZS 2005
godine koji pored zakonskog režima zajedničke imovine uvodi i mogućnost bačnog
ugovora.
A) POJAM ZAJEDNIČKE IMOVINE – to je imovina koju su bračni drugovi stekli
radom u toku trajanja zajenice života u braku.
Elementi: - brak, koji i nije tako bitan jer zajednička imovina postoji i nakon poništaja
braka a i u vanbračnoj zajednici.
- uložen rad u stvaranje imovine- bilo rad koji neposredno donosi
povećanje imovine tako i rad na održavanju ili uvećanju imovine (rad u domaćinstvu,
podizanje dece)
- zajednica života bračnih drugova- zajednička imovina postoji samo ako
supružnici ostvaruju zajednicu života a kada zajednica života prestane, u tom
momentu se zajednička imovina prestaje da se stvara.
ZAJEDNIČKA IMOVINA
Zajednička imovina ima svoju specifičnu pravnu prirodu.
Titulari imovine su bračni drugovi kao ZAJEDNIČARI,njihovi delovi su neopredeljeni
za razliku od suvlasnika čiji su delovi alikvotno određeni (po ½ i sl.).
Zajednička imovina može se steći i na igrama na sreću, osim ako supružnik koji je
ostvario dobitak dokaže da je uložio svoju posebnu imovinu.
REŽIM PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE – imovina stečena korišćenjem prava
intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku- zajednička imovina.
Prihodi od zajedničke imovine da li stečene radom ili iz same imovine- zajednička
imovina, a pruhodi od posebne imovine ako su ostvareni radom idu u zajedničku
imovinu, u suprotnom predstavljaju posebnu imovinu.
UVEĆANJE VREDNOSTI ZAJEDNIČKE IMOVINE POSLE PRESTANKA
ZAJEDNICE ŽIVOTA U BRAKU- svaki supružnik kji je uvećao zajedničku imovinu
posle prestanka zajednice života u braku, ima pravo na novčano potraživanje,
odnosno pravo na udeo u uvećanoj imvini srazmeno svom doprinosu.
UPRAVLJANJE I RASPOLAGANJE ZAJEDNIČKOM IMOVINOM
Zajedničkom movinom supružnici pravljaju i raspolažu ZAJEDNIČKI I
SPORAZUMNO.
Postoji zakonska predpostavka da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek
preduzima uz saglasnost drugog supružnika, dok za raspolaganje i vanredno
upravljanje POTREBAN JE NJIHOV IZRIČITI SPORAZUM.
Po zakonu supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga
može opteretiti poslom među živima. Ovo stoga, što u zajedničkoj imovini udeli nisu
određeni. Ako supružnik želi da raspolaže svojim udelom u zajedničkoj movini,
Pravi se razlika između odgovornosti za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon
sklapanja braka za koje odgovara supružnik koji je preuzeo obaveze svojom
posebnom imovinom isvojim udelom u ajedničkoj imovini a s druge strane
odgovornosti za zajedničke obaveze.
Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku kao i za
obaveze koje terete oba supružnika, odgovaraju supružnici SOLIDARNO svojom
zajedničkom i posebnom imovinom. Supružnik koji je iz svoje posebne imovine
podmirio zajedničku obavezu, ima pravo na naknadu od drugog supružnika
srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.
POSEBNA IMOVINA
Posebnu imovinu jednog supružnika čine:
- imovina koju je stakao pre sklapanja braka
- imovina koju je stekao deobom zajedničke imovine
- nasleđe
- poklon
- ili drugi pravni posao kojim se pribavljaju isključiva prava.
NOVINA PZS: Ako je uvećanje posebne imovine jednog supružnika tokom trajanja
zajednice života bilo znatno, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini
srazmerno svom doprinosu. Ako je uvećanje posebne imovine neznatno, drugi
supružnik ima samo pravo novčanog potraživanja srazmerno svom doprinosu. Npr.
uvećanje vrednosti kuće kao posebne imovine ulaganjem u istu),tada drugi supružnik
ima pravo na udeo u toj kući dakle može postati suvlasnik na posebnoj imovini
srazmerno svom doprinosu.
Prihodi od posebne imovine ulaze u posebnu imovinu ako nisu nastali radom
supružnika (npr. kamata, zakupnina, dividenda).
Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.
U slučaju SUBROGACIJE kada je pribavjena nova imovina koja je zamenila posebnu
imovinu, i nova imovina predstavlja posebnu imovinu jednog supružnika.
UGOVORNI REŽIMI
PZS je uveo mogućnost zaključivanja bračnih ugovora o imovinskom režimu.
Imovinski odnosi bračnih drugova posle prestanka braka zavise od toga da li su
supružnici ili budući supružnici zaključili bračni ugovor kojim se uređuju odnosi na
potojećoj i budućoj imovini. Bračni ugovor se može odnositi na posojeću imovinu
odnosno imovinu koju su bračni drugovi stekli pre braka i na buduću imovinu koju će
steći tokom braka.
Bačni drgovi na ovaj način bi mogli da mimoiđu režim zajedničke imovine (da se
odluče za režim odvojene imovine, režim susvojine, ali i da prošire režim zajedničke
imovine (npr. imovine koja je nastala pre braka). Osim toga, bračnim ugovorom se
može precizirati šta čini posebnu imovinu supružnika, imovinu koju su stekli pre
braka,a mogu odrediti koliki će biti udeo svakog od njih na budućoj imovini, imovini
koja će nastati u toku braka.
Bračni ugovor je formalan, mora biti zaključen u pisanoj formi, overen od strane
sudije uz upozorenje na posledice ugovora a to je predviđeno iz dva razloga:- značaj
ugovora kojim se menja zakonski režim
- ova vrsta ugovora je nova tako da supružnike treba upoznati sa njegovim
dejstvom.
