1.
Pojam porodičnog prava?
Porodično pravo predstavlja
skup pravnih normi
kojima se
uređuju odnosi između
članova
porodice, srodnika, uglavnom u braku, odnosno vanbračnoj zajednici.
(
prof. dr Počuča
)
Sistem pravnih normi
kojima se
uređuju lični i imovinski odnosi
koji nastaju
između
članova
porodice, a koji pretežno
proizilaze iz braka i srodstva
.
(prof dr. Marija Draškić)
Porodični zakon (čl. 1.):
„Ovim zakonom uređuju se:
brak i odnosi u braku
,
odnosi u vanbračnoj zajednici
,
odnosi
deteta i roditelja
,
usvojenje
,
hraniteljstvo
,
starateljstvo
,
izdržavanje
,
imovinski odnosi u
porodici
,
zaštita od nasilja u porodici
,
postupci u vezi sa porodičnim odnosima
i
lično ime
“.
Šta je predmet porodičnog prava?
U širem smislu
to su
porodični odnosi
koji se uspostavljaju
uopšte
, u bračnoj, vanbračnoj ili
usvojenoj porodici, a naročito:
između supružnika, zaključenjem braka;
između vanbračnih partnera, zasnivanjem relevantne vanbračne zajednice;
između dece i roditelja, rođenjem dece u braku ili van braka;
između usvojioca i usvojenika, zasnivanjem usvojenja;
između staraoca i štićenika, u ustanovi starateljstva itd.
U užem smislu
to su
prestacije
(davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje). Najznačajnije
prestacije su radnje (koje proizilaze iz prava i dužnosti bračnih drugova, iz odnosa roditelja i
dece, usvojioca i usvojenika, staraoca i štićenika itd), ali to mogu biti i neradnje (npr. obaveza
vernosti bračnih drugova).
Da li Porodično pravo reguliše sve moguće odnose u porodici?
Porodično pravo reguliše samo onaj
segment porodičnih odnosa
koji se smatra
„pravno
relevantnim“
.
Na koji način se još regulišu odnosi unutar porodice? Da li se samo pozitivnim
pravom uređuju odnosi unutar porodice?
xxx
Podele Porodičnog prava:
1. PP u užem i širem smislu,
2. bračno, roditeljsko, starateljsko PP,
3. materijalno i procesno PP.
PP u užem smislu
reguliše samo pravno relevantne
odnose unutar porodice
.
PP u širem smislu
reguliše
sve pravno relevantne odnose
koji nastaju ne samo
unutar
porodice
, nego i sve druge odnose
vezane za porodicu, brak, vanbračne odnose,
roditeljstvo, usvojenje, starateljstvo i dr
.
2.
Ko mogu biti subjekti porodičnog prava?
(lica koja veže brak ili srodstvo, ne moraju detalji)
Subjekti
porodičnog prava jesu
lica koje veže brak ili srodstvo
. Subjekti mogu biti
samo
fizička lica
i ona moraju imati određene osobine, od kojih su najvažnije
pravna i poslovna
sposobnost
. (iz knjige)
Субјекти породичних односа имају различит
положај и улогу
(
супружник, родитељ,
дете, усвојитељ, усвојеник, сродник
). Једно исто физичко лице може имати током
живота различите положаје. Оно
може постати субјект
породичног односа
самим
рођењем
(нпр. права детета у односу на родитеље), док се у другим случајевима
захтева одређен узраст или способност
(нпр. за закључење брака или усвојење).
(
internet)
Kakve vrste porodičnih odnosa mogu nastati?
Porodični odnosi mogu biti:
lični
–
slobode
,
prava
i
dužnosti
subjekata neimovinskog karaktera;
ično-imovinski
– vezani su za ličnost, ali su imovinskog karaktera (
izdržavanje
bračnih ili vanbračnih drugova, roditelja i dece i drugih srodnika);
imovinski
– nastaju:
o
sticanjem zajedničke imovine
u braku, van braka ili u porodičnoj zajednici;
o
ispunjenjem pretpostavki za
izdržavanje između roditelja i dece
itd.
3.
Načela porodičnog prava?
načelo posebne
zaštite porodice
,
načelo posebne
zaštite majke i deteta
,
načelo
društvene funkcije roditeljskog prava
,
načelo
slobodnog odlučivanja o rađanju
dece,
načelo
ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice
,
načelo
ravnopravnosti polova
.
Na koji način se ova načela efektuiraju?
xxx
4.
Izvori porodičnog prava – domaći i međunarodni?
domaći (formalni, važeće zakone ispisati-porodični zakon, ne stari) i strani (obavezno
navesti konvenciju o pravima deteta UN-a – važna jer ima načelo “najbolji interes
deteta“ i reguliše prava deteta)
Mesto porodičnog prava u pravnom sistemu
Porodično pravo je
posebna grana
prava koja pripada
porodici građanskog prava
(pandektistička sistematika).
Formlani izvori
(Pravni izvori prava)
– Domaći:
1.
Ustav RS
(od 2006.),
2.
Porodični zakon
(od 2005.) (kao osnovni izvor porodičnog prava),
3.
Dopunski izvori
porodičnog prava: Zakon o nasleđivanju, Zakon o zabrani
diskriminacije, Zakon o radu, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o osnovama
svojinsko-pravnih odnosa...,
4.
Opšti pravni akti
– odluke, pravilnici, uredbe....
Formlani izvori
(Pravni izvori prava)
– Međunarodni:
opšteprihvaćena pravila MPP-a,
potvrđeni međunarodni ugovori.
Za porodično pravo najznačajniji su (akti doneti u okviru UN-a):
1.
Konvencija o pravima deteta
–
“
the best interest of the child“
– (ima načelo “najbolji
interes deteta“),
2.
Konvencija o zaštiti materinstva
,
3.
Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena
.
Značajni su još i:
1. Univerzalna deklaracija o pravima čovek (UN 1948),
2. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (osnovan Evropski
sud za ljudska prava) (najvažniji akt donet u okviru Saveta Evrope),
