1
Starateljski odnos kao bračna smetnja?
Starateljstvo je bračna smetnja odnosno uzrok
apsolutne ništavosti braka. Dok traje starateljstvo zabranjen je brak između staraoca i
štićenika. Razlozi ove zabrane nalaze se u lično-pravnoj sferi (jer je ovaj odnos često sličan
roditeljskom odnosu) i u imovinskopravnoj (da bi se sprečile moguće zloupotrebe staratelja).
Dejstvo braka?
Brak se smatra zaključenim onog trenutka kada bračni dugovi daju saglasnu
izjavu volje. Kada govorimo o dejstvu braka moramo reći da on ima kako moralna tako i
pravna dejstva. Prava i dužnosti supružnika čine njegov bračni status. Posledice braka na lični
status bračnih drugova obuhvataju sledeće činjenice. Posledice braka na lično ime, princip
ravnopravnosti polova. Svaka kombinacija je dozvoljena. Mogu zadržati svoje prezime,
dodati svom prezime supružnika, . Bračni drug koji je prilikom zaključenja braka promenio
prezime, posle završetka braka može uzeti prezime koje je ranije nosio (u roku od 60 dana) i
podnosi se matičaru izjava.Posledice braka na državljanstvo, brak omogućava olakšani
postupak naturalizacije.Posledice braka na poslovnu sposobnost, zaključeni brak maloletnika
na osnovu sudske dispenzacije dovodi do sticanja potpune poslovne sposobnosti
Lična prava i dužnosti: obaveza vođena zajedničkog života, obaveza uzajamnog pomaganja i
poštovanja, sloboda izbora rada i zanimanja, obaveza vrednosti. Ova lična prava i dužnosti su
imperativnog karaktera.Vođenje domaćinstva, sporazumno određivanje mesta stanovanja, su
dispozitivnog karaktera.
Vanbračna zajednica?
Postoje tri konstitutivna elementa pojma vanbračne zajednice:
zajednica života vanbračnih partnera (podrazumeva sveobuhvatnu relaciju u sferi emotivnih,
seksualnih, ekonomskih i drugih potreba žene i muškarca), dužina trajanja zajedničkog života
(treba da bude trajna, vremenski period nije presudan već namera partnera za trajnošću
njihove zajednice), nepostojanje zakonom predviđenih bračnih smetnji. Znači, zajednica
života je uslov za postojanje vanbračne zajednice uz monogamnost i dužinu trajanja.
Vanbračna zajednica je zajednica života jednog muškarca i jedne žene koja je duže trajala,
čije je postojanje poznato trećim licima. Koja nastaje njihovim saživljavanjem i prestaje
prestankom namere ostvarivanja te zajednice.
Prestanak usvojenja?
Usvojenje može prestati samo poništajem i to ako je ništavo ili
rušljivo. Usvojenje se ne može raskinuti. Ništavo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja nisu
bili ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost predviđeni zakonom. Rušljivo je usvojenje
prilikom čijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi. Rok za
tužbu je godinu dana od prestanka prinude, odnosno saznanja o zabludi. Za poništenje
usvojenja stvarno je nadležan osnovni sud. Mesna nadležnost određena je prema mestu gde se
nalazi organ starateljstva pred kojim je usvojenje zasnovano. Pravnosnažna sudska odluka
2
dostavlja se organu starateljstva koji je zasnovao usvojenje i on donosi rešenje kojim
poništrava ranije rešenje o novom upisu rođenja usvojenika, čime se osnažuje prethodni upis
u matične knjige rođenih. Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlučuje organ
starateljstva.
Pojedina prava deteta?
Pravo deteta da zna svoje poreklo: dete sa navršenih 15 godina života
i kada je sposoban za rasuđivanje dozvoljen mu je uvid u matične knjige.Pravo deteta da živi
sa svojim roditeljima: sa 15 godina u slučaju razvoda dete može samostalno da odluči kod
kojeg roditelja želi da živi.Pravo na razvoj: dete ima pravo da mu se obezbede najbolji životni
usloviPravo deteta na mišljenje: pravo da izražava svoje stavove, da se njegovo mišljenje
ceni, da traži obaveštenja kako bi moglo da formira svoje mišljenje.Kada govorimo o
dužnostima deteta one su vezane za njegovu psiho-fizičku zrelost i nisu imperativnog
karaktera.. Dete ukoliko ima prihode od imovine dužno je da učestvuje u izdržavanju.
Sadržina roditeljskog prava?
Sadržinu roditeljskog prava čine tri grupe dužnosti i prava
roditelja prema maloletnom detetu: staranje o ličnosti detea, zastupanje prava i intersa deteta i
staranje o imovini deteta.Roditeljsko pravo je lično pravo i ne može se prenositi na naslednike
i isto tako apsolutno pravo jer deluje prema svima. Roditelji imaju pravo i dužnost da se
staraju o detetu. Staranje obuhvata: čuvanje, ppodizanje, vaspitanje, obrazovanje, zastupanje,
izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Roditelji imaju pravo da dobiju sva
obaveštenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.Čuvanje i podizanje deteta:
roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati
onjegovom životu i zdravlju. Ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i
kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka
drugih lica. Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta. Roditelji
mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja.
Vaspitavanje deteta: roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na
ljubavi, poverenju i uzajmanom poštovanju i da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju
vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva uopšte.
Obrazovanje deteta: roditelji moraju da obezbede osnovno školonanje detetu, a o daljem
obrazovanju deteta dužni su da se staraju prema svojim mogućnostima. To obrazovanje može
biti u skladu sa verskim i etičkim uverenjima roditelja.Zastupanje deteta: roditelji imaju pravo
i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica
poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje). Roditelji imaju pravo da
preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolažu prihodom koji je steklo dete mladje
od 15 godina.Roditeljsko pravo po pravilu vrše oba roditelja zajedno u braku a vanbračnoj
