Семинарски рад

Посебни парнични

 

 

поступци

2

1. УВОД

Прије него направим увод у тему овог семинарског рада направићу кратак 
осврт на сам парнични поступак. Парнични поступак је нарочита дјелатност 
која   се   састоји   у   судском   рјешавању   грађанскоправног   спора.   Парнични 
поступак је законом уређено поступање суда и странака и састоји се од низа 
радњи процесних субјеката које чине његову садржину. Оне се предузимају 
под одређеним условима, по извјесном реду и на унапријед утврђени начин 
са циљем да се настали спор ријеши. По правилима поступка предузимају и 
обављају процесне радње парнични субјекти и други учесници у поступку. С 
једне стране, поступак је, скуп правних правила по којима се поступа кад се 
рјешава спор јер ова правила регулишу дјелатност парничних субјеката ради 
рјешавања спора. С друге стране, поступак је оно догађање, оно дешавање у 
парници приликом рјешавања једног спора. Спор се рјешава у парници по 
правилима   парничног   поступка.   А   након   овог,   кратког   осврта   на   сам 
парнични поступак, посветићу се посебним парничним поступцима који су 
тема овог семинарског рада. У посебне парничне поступке спадају: Поступак 
у   парницама   из   радних   односа,   Поступак   у   парницама   због   сметања 
државине, Поступак у парницамa о споровима мале вриједности, Поступак у 
парницама   о   привредним   споровима,   Поступак   за   рјешавање 
породичноправних   спорова,   Поступак   у   брачним   парницама,   Поступак   у 
матернитетским   и   патернитетским   парницама,   Поступак   у   парницама   за 
вршење родитељског права, Поступак у парницама за издржавање, Поступак 
пред арбитражним судовима, Поступак за заштиту од клевете, Поступак у 
парницама о споровима за заштиту потрошача. У својим даљим излагањима 
детаљније  ћу  се  бавити  Поступком  у  вези са сметањем посједа као и  са 
Радним спором.

 

                                                              

 

Семинарски рад

Посебни парнични

 

 

поступци

3

2.   

   

 

 

 

ПОСТУПАК У ВЕЗИ СА СМЕТАЊЕМ ПОСЈЕДА

2.1.  

   

 

Државина и посесорна заштита

Иако   државина   није   право,   она   ужива   правну   заштиту

1

  Прописивањем 

правне  заштите   и за државину, држава спречава самовлашће, ограничава 
самозаштиту   и   омогућава   да   се   оствари   правна   заштита   државине   као 
фактичког   стања.   Циљ   државинске   (посесорне)   заштите   је   поновно 
успостављање и очување ранијег фактичког стања које је настало и постојало 
прије   повреде   државине.   У   овом   поступку   само   се   обезбјеђује   заштита 
државине над неком ствари или државина неког права од одузимања или од 
узнемиравања.   Постојање   права   државине   утврђује   се,   међутим,   у   тзв. 
петиторним парницама у којима се поступа по правилима опште парничне 
процедуре.   Циљ   петиторне   заштите   састоји   се   у   утврђивању   права   на 
државину   и   његовом   остваривању   и   на   тај   начин   заштити,   остварује   се 
потпуна правна заштита државине.

2.2. 

 

Сметање државине

Сметање   државине   је   самовласно   захватање   тјелесним   радњама   у   туђу 
државину, без обзира да ли се ради о државини ствари или права. Државина 
је   фактичко   стање   које   се   може   промијенити   само   фактичким   радњама. 
Државина се не може промијенити правним радњама нити се може сметати 
доношењем рјешења у парници због сметања државине. Сметање државине 
се јавља као: 

узнемиравање државине и одузимање државине.

2

1

 Станковић, Г. и Рачић, Р., Парнично процесно право, друго измијењено и допуњено издање, Правни 

факултет, Бања Лука, 2010 година, стр. 484-485.

2

 Станковић, Г., и Рачић, Р.,Парнично процесно право, друго измијењено и допуњено издање, Правни 

факултет , Бања Лука, 2010 година, стр. 484-485.

background image

Želiš da pročitaš svih 9 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti