Уређење и управљања и коришћења заједничке ствари
У случају када сувласници, сукорисници или судржаоци (заједничари) не могу да се
споразумеју о управљању и коришћењу заједничке ствари покреће се поступак уређења
начина управљања и коришћења.Поступак може да покрене сваки заједничар који сматра
да је његово право повређено.
Поступак се покреће предлогом и морају бити обухваћени сви заједничари. У предлогу
морају бити дати сви подаци о заједничкој ствари и изнети разлози због којих се поступак
покреће.
Предлог се подноси суду на чијем подручју се налази заједничка ствар.Ако заједничари
постигну споразум, суд ће то унети у записник као судско поравнање ако се заједничари
са тим сагласе. Ако се не постигне споразум, суд изводи потребне доказе и након
спроведеног поступка доноси решење којим ће уредити начин коришћења и управљања
заједничком ствари. При том води рачуна о посебним и заједничким интересима
заједничара
У случају да је међу заједничарима спорно:
а) право на ствар која је предмет поступка
или је
б) споран обим права
суд ћеупутити
предлагача на парницу или поступак пред органом. Ако предлагач покрене поступак, суд
ће прекинути ванпарнични поступак до окончања парнице а ако га не покрене у року који
му је одређен, сматраће се да је повукао предлог.
Када је прекинут поступак ванпарнични суд може привремено до доношења одлуке
надлежног органа, уредити односе заједничара у вези са управљањем и коришћењем
заједничке ствари ако постоје околности које то захтевају, а нарочито:
а) Да би се спречила знатнија штета,
б) Самовлашће или
в)Очигледна неправда за поједине заједничаре.
И у овом поступку се запажа специфичност института правоснажности ванпарничних
одлука. Наиме, и када постоји правоснажна одлука (решење) о начину уређења и
коришћења заједничке ствари, то не спречава учеснике да у парници или у управном
поступку остварују захтеве у односу на ствар о чијем коришћењу и управљању је
одлучено решењем у ванпарничном поступку.Против правоснажног решења није
дозвољена ревизија, без обзира на вредност предмета спора.
Поступак за деобу заједничке ствари или имовине
Поступак за деобу заједничке ствари може да покрене сваки сувласник, односно
заједничар. Поступак се покреће предлогом који мора да садржи све релевантне податке:
а) О предмету деобе и уделима заједничара,
б) О заједничарима и другим лицима која имају неко стварно право на ствари која је
предмет деобе,
в)Када је у питању непокретност морају се навести земљишно-књижни подаци и
приложити докази о својини или другом стварном праву.
Предлог се подноси суду на чијем подручју се налази ствар или имовина. Ако се ствар или
имовина налази на подручју више судова, сваки од њих је надлежан, а поступаће онај коме
је предлог поднет. По пријему предлога суд заказује рочиште на које позива све
заједничаре и друга лица која имају неко стварно право на предмету деобе.
Учесници у поступку могу закључити у току поступка судско поравнање и то се узима на
записник.Ако учесници не постигну споразум о начину деобе, тада одлучује суд својим
решењем, а на основу изведених доказа и утврђених релевантних чињеница, водећи
рачуна о одредбама материјалног права.
Деоба заједничке ствари
може да се изврши на два начина:
1.Физичка деоба и
2.Цивилна деоба
Предлагач у предлогу треба да наведе који начин деобе тражи. Ако је предлагач тражио
физичку деобу, суд ће прихватити његов предлог уколико је физичка деоба могућа по
материјалном праву а ако није могућа тада суд доноси решење о цивилној деоби, а то
значи да се заједничка ствар продаје на јавној дражби и постигнута цена дели између
заједничара сагласно њиховим сувласничким деловима.
Ако је предмет деобе покретна имовина суд може да одлучи да одређена ствар припадне
баш том заједничару полазећи од посебних потреба одређеног заједничара.
Решење о деоби
садржи:
1.Предмет, услове и начин деобе,
2.Податке о физичким деловима ствари и правима који суприпали сваком од
заједничара,
3.Права и обавезе заједничара утврђених деобом.
И у овом поступку може да се појави као спорно питање:
1. Права на ствари или право на имовину или
2.Удела у ствари (колико он износи).
У тој ситуацији суд ће прекинути ванпарнични поступак и упутити предлагача да у
одређеном року покрене парницу у којој ће бити разрешено спорно питање. Ако предлагач
не покрене парницу у одређеном року сматраће се да је повукао предлог за. Ванпарнични
суд не може сам да решава спорна питања између заједничара ако је спорно: 1. само право
на ствари, 2. сувласничи удео, и 3. које ствари улазе у заједничку имовину.
Поступак уређења међа
У овом поступку утврђују се међе између суседних парцела када су међни знаци
уништени, оштећени или померени.Поступак се такoђе покреће и у ситуацији када суседи
не могу сами да се споразумеју око тога где је међа односно граница између њихових
непокретности.
Предлог може поднети:
1.Сваки од власника односно корисника суседних непокретности и
2.Овлашћени орган (нпр. јавни правобранилац) када је то законом одређено.
Предлог за уређење међа мора да садржи:
1.Податке о власницима односно корисницима суседних непокретности,
2.Податке о земљишним парцелама између којих се уређује граница,
3.Разлог због кога се покреће овај поступак (оштећена међна линија, померена
граница итд.).
По пријему предлога за уређење међа, суд може заказати рочиште на које ће позвати
учеснике ради покушаја споразумног уређења међа.
Ако се учесници не споразумеју, суд ће заказати рочиште на лицу места, на које ће
3.Услове под којима ће се предмет предати,
4.Разлоге због којих се депонује предмет,
5.По потреби ће се приложити одговарајући докази.
Ако суд оcени да нису испуњени услови за пријем предмета у судски депозит, он ће
решењем одбацити предлог. Ако суд нађе да су испуњени услови по закону он ће донети
решење о пријему предмета или новца у судски депозит, и одредити начин чувања.
У зависности од тога шта је предмет депозита суд различито поступа. Тако да:
1.Ако се ради о новцу или девизама суд је дужан да у року од три дана уплати на посебан
рачун код НБС или овлашћене банке,
2. Ако се ради о племенитим металима и драгоценостима, суд у року од три дана предаје
ове предмете овлашћеној банци, исто и хартије од вредности,
3.Предмети који се не могу чувати у судском депозиту суд предаје на чување јавном
складишту или другом правном лицу, које се бави чувањем ствари, а физичком лицу само
ако у том месту где се предмети налазе не постоји правно лице које се бави чувањем
ствари. Пре предаје врши се попис и процена ствари који се налазе у судском депозиту.
Какав је поступак када лице у чију корист је положен предмет у судски депозит одбије
пријем?
Суд обавештава предлагача да је одбијен пријем и оставља рок предлагачу да се у вези са
тим изјасни. Ако се прималац предмета уопште не изјасни у одређеном року сматраће се
да не жели да прими предмет и обавестиће се предлагач. Ако се предлагач не изјасни суд
ће донети решење којим ће наложити предлагачу да предмет преузме. Уколико предлагач
не поступи по решењу суда и не преузме предмет у року од гри године предмет постаје
државна својина а право да располаже предметом добија јединица локалне самоуправе где
је предмет депонован.
Ако лице које предаје предмет у судски депозит не зна ком лицу треба да се преда
депоновани предмет суд тада заказује рочиште на које ће позвати предлагача и сва
заинтересована лиcа да би се утврдило којем лиcу припада депоновани предмет. Ако се
уредно позвана лица не јаве или се не постигне споразум коме припада депоновани
предмет, суд доноси решење којим упућује заинтересовано лиcе на парницу.Ако се
парнични поступак покрене суд решењем прекида ванпарнични поступак до окончања
парничног поступка
Решење којим се одређује издавање предмета из депозита садржи:
1.Које је лице овлашћено да преузме предмет из депозита,
2.Начин, рок и услов преузимања,
3.Упозорење на правне последице ако предмет не буде преузет у року у коме по
закону застарева право на његово издавање,
4.Одређују се трошкови који су настали у вези са чувањем предмета и ко је дужан
да их накнади.
Уколико је предмет предат на чување неком лицу — чувару, он може издати предмет
овлашћеном лицу само на основу решења суда.
