POSEBNO RATARSTVO 1 - ISPIT
1
POSEBNO RATARSTVO 1
1)
ZNA^AJ RATARSTVA
ZNA^AJ RATARSTVA
ZNA^AJ RATARSTVA
ZNA^AJ RATARSTVA. Ratarstvo kao vode}a grana biqne proizvodwe ima
zadatak da obezbedi {to ve}e prinose gajenih biqaka uz postizawe najve}eg mogu}eg
kvaliteta proizvoda. Ono ima vode}u ulogu, kako po povr{inama koje zauzima, tako i
po ukupnoj proizvodwi organske materije, koja slu`i kao podloga za sto~arstvo i
prehrambenu industriju.
Osnovu celokupne biqne proizvodwe predstavqa gajewe zelenih biqaka.
Poznato je da samo zelene biqke imaju sposobnost da iskori{}avaju svetlosnu
energiju sunca i da iz neorganske materije stvaraju organsku materiju koja se javqa
kao osnovni izvor hrane i energije za qude, `ivotiwe i mikroorganizme.
Zna~aj biqne proizvodwe, a u okviru we i ratarstva, proizilazi iz povr{ina
na kojima se ova delatnost obavqa u celom svetu. U svetu se pod poqoprivrednim
povr{inama nalazi oko 4,5 milijardi
ha
, od ~ega su oranice na oko 1,4 milijarde
ha
.
Postoje znatne mogu}nosti za pro{irewe poqoprivrednih povr{ina, naro~ito u
nerazvijenim delovima sveta, {to bi uz intenzivirawe poqoprivredne proizvodwe,
ubla`ilo stalni nedostatak hrane za sada{we i budu}e stanovni{tvo.
Od ukupne povr{ine kopna u svetu, 78% nije za biqnu proizvodwu, a samo se
22% povr{ina mo`e obra|ivati. Ali svo obradivo zemqi{te nije istog kvaliteta i
plodnosti. 67% je nisko produktivno, 20% sredwe, a samo 13% je visoko
produktivno.
Najve}e rezerve zemqi{ta koje se mogu privesti kulturi, nalaze se u Okeaniji,
Ju`noj Americi i Africi. Ako svemu ovome dodamo stalni gubitak i otu|ivawe
poqoprivrednog zemqi{ta i wegovog trajnog kori{}ewa u nepoqoprivredne svrhe,
zatim gubitke usled erozije, kontaminacije, zaslawivawa i poplava, onda iz ovoga
proizilaze novi zadaci i obaveze ratarstvu, da na smawenim povr{inama pove}a
proizvodwu po jedinici povr{ine i proizvede dovoqno hrane za ishranu qudi,
doma}ih `ivotiwa i industrijsku preradu.
U svetu vode}u ulogu me|u ratarskim kulturama imaju `ita, a zatim zrnene
mahunarke. Me|u kulturama za ishranu qudi, bez zrnastih kultura, prvo mesto zauzima
krompir. Od biqaka za proizvodwu {e}era prvo mesto zauzimaju {e}erna trska i
{e}erna repa, a me|u tekstilnim biqkama pamuk.
U na{oj zemqi ratarstvo, tako|e, predstavqa osnovnu granu poqoprivredne
proizvodwe. Najve}e povr{ine kod nas zauzimaju: prava i prosolika `ita (kukuruz,
p{enica i je~am), suncokret, soja, {e}erna repa, krompir...
Teritorija Republike Srbije obuhvata povr{inu od 8 836 100
ha
.
Obradive povr{ine prema na~inu kori{}ewa ~ine:
oranice i ba{te - 3 335 019
ha
(37,7%),
vo}waci - 243 561
ha,
vinogradi - 68 993
ha,
livade - 587 630
ha
.
Svega obradivo zemqi{te ~ine 4 255 203
ha
(48,1%)
Pa{waci zauzimaju ukupno 821 248
ha
Ribwaci, trstici, bare zauzimaju 34 701
ha
.
Poqoprivredno zemqi{te ~ine zajedno obradive povr{ine, pa{waci, ribwaci,
trstici i bare koji se prostiru na ukupnoj povr{ini od 5 111 152
ha
.
Poqoprivredna proizvodwa Vojvodine raspola`e sa oko 1 586 000
ha
oranica
i ba{ta, preko 17 000
ha
vo}waka, preko 12 000
ha
vinograda i preko 34 000
ha
livada. To ~ini 35% srpskih obradivih povr{ina. U proseku to je 0,82
ha
po
stanovniku obradivog odnosno 0,89 poqoprivrednog zemqi{ta, {to je znatno vi{e
nego u Republici Srbiji, gde su odgovaraju}e vrednosti 0,47 odnosno 0,57
ha
.
2)
ISTORIJA RATARSKE PROIZVODWE
ISTORIJA RATARSKE PROIZVODWE
ISTORIJA RATARSKE PROIZVODWE
ISTORIJA RATARSKE PROIZVODWE. Istorija gajewa ratarskih biqaka je
vrlo duga i ona je povezana sa op{tim progresom ~ove~anstva i razvojem materijalne
kulture. ^ovek je preveo mnogo autohtonih biqaka u kulturne. Taj proces se odvija i
danas, gde dolazi do stvarawa novih biqaka i bitnih izmena kod postoje}ih biqnih
vrsta.
POSEBNO RATARSTVO 1 - ISPIT
2
Gajewe ratarskih kultura u dalekoj pro{losti otpo~elo je upravo sa momentom
uvo|ewa u kulturu autohtone flore i wihovim pripitomqavawem. Ve{tina gajewa
biqaka je starija od civilizacije i weni bitni elementi su ostali nepromeweni:
skupqawe i ~uvawe semena korisnih biqaka, uni{tavawe korova, za{tita useva od
{teto~ina, rahqewe zemqi{ta, berba, skupqawe i skladi{tewe proizvoda. U
kasnijim godinama se samo pro{irivalo znawe, smawivao ru~ni rad i primewivala
savremena oru|a.
Zemqe u kojima je po~ela ratarska proizvodwa u davnoj istoriji su: Kina,
Indija, Irak, Iran, Sirija i Liban, zatim i druge zemqe oko Sredozemnog mora,
Egipat, pa Gr~ka i Rim. U Novom svetu za~eci zemqoradwe su bili u Meksiku,
Boliviji i Peruu.
3)
[TA PROU^AVA RATARSTVO
[TA PROU^AVA RATARSTVO
[TA PROU^AVA RATARSTVO
[TA PROU^AVA RATARSTVO. Ratarstvo kao nastavna i nau~na disciplina
je relativno mlada i razvila se kao posebna specijalizovana nau~na disciplina iz
krila prirodnih nauka (biologije, hemije i fizike). U nau~noj terminologiji pored
naziva
agricultura
, sve se vi{e upotrebqava izraz agronomija u smislu nau~ne
discipline koja se bavi principima i metodima gajewa wivskih biqaka i
iskori{}avawa zemqi{ta. Ovaj termin je do{ao iz gr~kog jezika od dve re~i: agros =
poqe, i nomos = upravqati.
Agronomija kao posebna nau~na disciplina je relativno mlada i kao takva je
priznata 1900. godine. Nau~na istra`ivawa u poqoprivredi po~iwu osnivawem prve
eksperimentalne stanice u Alzasu 1834. godine. Ratarstvo kao nau~na disciplina je
izgra|ena povezivawem znawa koja su poticala iz biolo{kih nauka sa iskustvima i
opa`awima iz empirijskih ogleda i novim saznawima postignutim egzaktnim nau~no-
istra`iva~kim radom u nau~nim ustanovama koje se bave problemima proizvodwe
biqa. Veliki progres je nastupio sa daqim nau~nim otkri}ima u oblasti
fundamentalnih i primewenih nauka i wihovom aplikacijom u ratarskoj proizvodwi.
Ratarstvo kao nau~no-nastavna disciplina obuhvata op{ti i posebni deo.
Predmet Op{te ratarstvo
Op{te ratarstvo
Op{te ratarstvo
Op{te ratarstvo razra|uje osnovne principe ratarstva, agroekolo{ke uslove
ratarewa i sisteme gajewa, ne vezuju}i se za odre|enu kulturu.
Primena svih ovih principa na odre|enu kulturu je domen Posebnog ratarstva
Posebnog ratarstva
Posebnog ratarstva
Posebnog ratarstva,
koje na bazi napred navedenih principa, razra|uje odgovaraju}e metode gajewa
pojedinih kultura. Posebno ratarstvo ima zadatak da objedini znawa ste~ena iz
ostalih disciplina i da razradi teoretske osnove i prakti~ne metode za postizawe
visokih i stabilnih prinosa ratarskih kultura.
Osnovni zadatak
zadatak
zadatak
zadatak Posebnog ratarstva, kao nau~no-nastavne discipline, je
prou~avawe wivskih biqaka, po~ev od wihovog privrednog zna~aja, istorije, porekla,
geografske rasprostrawenosti, botani~ke pripadnosti, pa sve do morfolo{kih i
biolo{kih osobina i ekonomskih karakteristika. Naro~ito je od zna~aja prou~avawe
biolo{kih osobina i ekonomskih karakteristika, osnovne sistematske jedinice u
ratarstvu - sorte, kao direktnog sredstva za proizvodwu.
Druga, vrlo zna~ajna oblast prou~avawa u ratarstvu su agroekolo{ki uslovi u
kojima se gaje pojedine kulture. Ovde se posebno isti~u klimatski i zemqi{ni
uslovi.
Na osnovu poznavawa biolo{kih osobina i uslova spoqne sredine, pristupa se
razradi metoda gajewa pojedinih kultura, {to predstavqa tre}e krupno poglavqe u
oblasti Posebnog ratarstva. Taj deo se naziva agrotehnikom, na~inom gajewa ili
proizvodnim procesom, odnosno tehnologijom proizvodwe, koja obuhvata: izbor
sortimenta, mesto u plodoredu, sistem obrade i |ubrewa, setvu, negu, sre|ivawe i
skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda.
Definicija
Definicija
Definicija
Definicija: Posebno ratarstvo je nauka o wivskim biqkama koja izu~ava
raznovrsnost formi biqaka, wihove morfolo{ke i biolo{ke osobine, zahteve prema
uslovima sredine i savremene metode gajewa u ciqu postizawa visokih, kvalitetnih i
ekonomi~nih prinosa.
4)
NAU^NI NAZIVI WIVSKIH BIQAKA
NAU^NI NAZIVI WIVSKIH BIQAKA
NAU^NI NAZIVI WIVSKIH BIQAKA
NAU^NI NAZIVI WIVSKIH BIQAKA.
Sve biqke koje se prou~avaju u Posebnom ratarstvu, pored narodnog, nose i
latinski naziv. Sve wivske biqke su svrstane u odre|ene botani~ke - sistematske
jedinice i dobile su nau~ne nazive. Nau~ni naziv pojedinih kultura obuhvata
familiju, rod, vrstu, podvrstu i varijetet, a u ratarstvu i sortu.
POSEBNO RATARSTVO 1 - ISPIT
4
U procesu istorijskog razvi}a (filogeneze) svaka biqna vrsta je stekla
odre|ene zahteve prema uslovima spoqne sredine. To se odra`ava i u procesu
individualnog razvi}a (ontogeneze) svake biqke, odnosno, za prelaz pojedinih etapa
razvi}a u ontogenezi, potrebni su razli~iti uslovi spoqne sredine.
U ontogenezi ve}ine vrsta wivskih biqaka razlikuju se dva glavna perioda:
-
vegetativna faza
vegetativna faza
vegetativna faza
vegetativna faza (period formirawa vegetativnih organa - koren, list,
stablo),
-
generativna
generativna
generativna
generativna ili reproduktivna faza
ili reproduktivna faza
ili reproduktivna faza
ili reproduktivna faza (period formirawa cvetova, plodova i
semena).
U individualnom razvi}u biqaka mogu se izdvojiti periodi rasta u okviru
`ivotnog ciklusa. Kod biqaka koje donose seme mogu se izdvojiti slede}i periodi:
1. embrionalni ili period ponika
ponika
ponika
ponika, u kome se biqka hrani rezervama iz semena,
2. period mladosti
mladosti
mladosti
mladosti koji se karakteri{e prelazom na autotrofnu ishranu i
formirawem vegetativnih organa,
3. period zrelosti
zrelosti
zrelosti
zrelosti se karakteri{e formirawem cvetova,
4. period razmno`avawa
razmno`avawa
razmno`avawa
razmno`avawa,
5. period starewa
starewa
starewa
starewa koji se zavr{ava odumirawem plodonosnih stabala.
7)
Po op{tim zahtevima prema osnovnim kosmi~kim faktorima sredine
(svetlosti i toploti), sve wivske biqke se dele na dva klimatolo{ko-ekolo{ka tipa:
---- BIQKE UMERENOG POJASA
BIQKE UMERENOG POJASA
BIQKE UMERENOG POJASA
BIQKE UMERENOG POJASA su istorijski formirane u uslovima jasno izra`ene
smene toplih i hladnih sezona u toku godine i stekle su potrebu za sni`enim
temperaturama za prolaz kroz prve stadijume razvi}a. Ovo se posebno odnosi na
ozime forme, kod kojih je optimum za proticawe prve ili vegetativne faze 0-5
O
C
.
Kasnije, u periodu razvoja, a posebno u fazi formirawa generativnih organa i
cvetawa, one zahtevaju vi{e temperature, sa optimumom izme|u 15 i 22
15 i 22
15 i 22
15 i 22
O
O
O
O
C
C
C
C
. Ove biqke
se odlikuju dobrom ozimo{}u, odnosno otporno{}u na niske temperature. Ve}ina
ovih biqaka pri preno{ewu na sever skra}uju vegetaciju ili malo reaguju na du`inu
dana. Ovde spadaju sva strna `ita, lan, neke forme konopqe.
---- BIQKE TROPSKE KLIME
BIQKE TROPSKE KLIME
BIQKE TROPSKE KLIME
BIQKE TROPSKE KLIME formirale su se u uslovima malih promena temperatura
u toku ~itavog vegetacionog perioda, pa nemaju potrebe za sni`enim temperaturama.
Sve faze razvi}a normalno proti~u pri visokim temperaturama, a optimum je 18
18
18
18----27
27
27
27
O
O
O
O
C
C
C
C
.
Neotporne su prema niskim temperaturama uop{te, a naro~ito prema mrazu. To su
tipi~ne jare forme - jednogodi{we ili vi{egodi{we. Po fotoperiodskoj reakciji su
BKD ili neutralne.
8)
ZAHTEVI
ZAHTEVI
ZAHTEVI
ZAHTEVI POJEDINIH KULTURA PREMA TOPLOTI
POJEDINIH KULTURA PREMA TOPLOTI
POJEDINIH KULTURA PREMA TOPLOTI
POJEDINIH KULTURA PREMA TOPLOTI u odre|enim fazama
razvi}a, a naro~ito odnos pojedinih vrsta i sorti prema temperaturnim ekstremima,
ukazuju na potrebu poznavawa klimatskih uslova u pojedinim rejonima, radi
sigurnosti u planirawu gajewa pojedinih biqnih vrsta u tim rejonima.
Kada se radi o temperaturi, pored podataka o biolo{kom minimumu,
ekstremima i optimumu, treba jo{ ista}i zna~aj sume biolo{ki aktivnih temperatura
za ceo vegetacioni period i za pojedine faze razvi}a. Poznavawem potreba biqaka u
biolo{ki aktivnim temperaturama na svakoj etapi razvi}a, uz kori{}ewe
meteorolo{kih podataka za pojedine rejone, mogu}e je predvideti prolaz pojedinih
faza razvi}a, dozrevawe i uop{te mogu}nost gajewa odre|enih vrsta u nekom rejonu.
Umesto ukupne sume toplotnih stepeni potrebnih za uspe{no gajewe pojedinih
kultura, treba koristiti sumu aktivnih temperatura za odre|enu geografsku {irinu i
to ne generalno za odre|enu biqnu vrstu, nego za sorte - prema du`ini vegetacije.
Ovako gledawe na zna~aj biolo{ki aktivnih temperatura i poznavawe klimatskih
uslova u datom rejonu daje osnovu za rejonirawe pojedinih vrsta, odnosno sorti, kao
i za odre|ivawe optimalnog roka setve.
POSEBNO RATARSTVO 1 - ISPIT
5
9)
[to se ti~e poznavawa POTREBA BIQAKA ZA VODOM
POTREBA BIQAKA ZA VODOM
POTREBA BIQAKA ZA VODOM
POTREBA BIQAKA ZA VODOM, kao jedan od
pokazateqa uzima se transpiracioni koeficijent. On se uglavnom koristi kao
pokazateq plasti~nosti tj. stepena prilago|avawa pojedinih vrsta i sorti uslovima
spoqne sredine. Stoga je mnogo zna~ajnije poznavawe potreba pojedinih biqnih vrsta
i sorti za vlagom u toku vegetacije, a naro~ito u kriti~nim fazama razvi}a. Za
ve}inu biqaka optimum vla`nosti u zoni korenovog sistema iznosi 60-80% PVK.
Prou~avawe vodnog re`ima i otpornosti biqaka na vazdu{nu i zemqi{nu su{u
je od velikog zna~aja za planirawe gajewa pojedinih vrsta i sorti u odre|enim
klimatskim uslovima. Istra`ivawa su pokazala da neke biqke imaju sposobnost da
du`e vremena podnose su{u (proso), bez ve}e {tete po prinos (fiziolo{ka otpornost
na su{u). Druge biqke lak{e podnose su{u zahvaquju}i jako razvijenom korenovom
sistemu i sposobnosti da crpe vlagu iz dubqih slojeva zemqi{ta (ekolo{ka
otpornost na su{u - suncokret). Najve}u otpornost na su{u
Najve}u otpornost na su{u
Najve}u otpornost na su{u
Najve}u otpornost na su{u imaju:
-
me|u `itima: sirak > proso > je~am > ra` > p{enica > ovas,
-
me|u zrnenim mahunarkama: naut i sastrica,
-
me|u uqanim biqkama: {afrawika i suncokret,
-
me|u korenasto-krtolastim biqkama: {e}erna repa, cikorija i ~i~oka.
Ove biqke su istovremeno otporne i na visoke temperature. Postoji veliki
broj biqaka otpornih na visoke temperature pod uslovom da su obezbe|ene sa
dovoqno vlage (pasuq, soja, kukuruz, ricinus i pamuk).
10)
Prema REAKCIJI ZEMQI[NOG RASTVORA
REAKCIJI ZEMQI[NOG RASTVORA
REAKCIJI ZEMQI[NOG RASTVORA
REAKCIJI ZEMQI[NOG RASTVORA
(pH)
, sva zemqi{ta se mogu
podeliti na slede}e grupe:
pH
Vrlo jako kisela
<4
Jako kisela
4-5
Sredwe kisela
5-6
Slabo kisela
6-7
Neutralna 7
Slabo alkalna
7-8
Sredwe alkalna
8-9
Jako alkalna
9-10
Vrlo jako alkalna
>10
U pogledu odnosa pojedinih biqaka
prema reakciji zemqi{ta, mogu se
izdvojiti tri osnovne grupe
tri osnovne grupe
tri osnovne grupe
tri osnovne grupe:
-
biqke neutralne ili slabo alkalne
reakcije (
pH
7-8) su: {e}erna repa,
konopqa, pamuk i lucerka,
-
biqke koje mogu da rastu na
neutralnim ili slabo kiselim
zemqi{tima (
pH
6-7) su: p{enica,
je~am, kukuruz, zrnene mahunarke (osim
lupine), suncokret,
-
biqke koju mogu da rastu i pri slabo
kiseloj i pri slabo alkalnoj reakciji
zemqi{ta su: ra`, ovas, sirak, proso i
heqda.
Potrebe poqoprivrednih biqaka u mineralnim elementima mogu se oceniti
preko hemijskog sastava biqne mase i veli~ine prinosa. U zavisnosti od hemijskog
sastava glavnog proizvoda, postoje bitne razlike me|u pojedinim biqnim vrstama u
pogledu usvajawa pojedinih hraniva.
Biqke bogate belan~evinama, u ~iji sastav azot i fosfor, usvajaju ova dva
elementa vi{e nego biqke koje su bogate ugqenim hidratima.
Uqane i predive biqke, ~iji proizvodi sadr`e uqe i belan~evine tro{e
velike koli~ine svih mineralnih elemenata, i to dva puta vi{e nego `ita.
U prinosu ve}ine biqaka nalaze se azot i kalijum, dva puta vi{e nego fosfor.
Kod biqaka koje u ve}oj meri stvaraju, skrob, {e}er i uqe karakteristi~na je
pove}ana potro{wa kalijuma.
11-12)
TEHNOLO[KO
TEHNOLO[KO
TEHNOLO[KO
TEHNOLO[KO----TEHNI^KA BAZA VISOKE PROIZVODWE U RAT
TEHNI^KA BAZA VISOKE PROIZVODWE U RAT
TEHNI^KA BAZA VISOKE PROIZVODWE U RAT
TEHNI^KA BAZA VISOKE PROIZVODWE U RATARSTVU
ARSTVU
ARSTVU
ARSTVU.
Pored poznavawa biolo{kih osobina biqke i wihovih zahteva prema uslovima
sredine, potreban je i intenzivan istra`iva~ki rad na prou~avawu elemenata
tehnolo{kog procesa za odre|ene agroekolo{ke uslove. Prilikom planirawa
odre|enih tehni~ko-tehnolo{kih mera, mora se i}i na svesno prilago|avawe
klimatskim uslovima odre|enog rejona, me|utim, to zna~i i odre|enu borbu za
ubla`avawe dejstva klimatskih ekstrema.
POSEBNO RATARSTVO 1 - ISPIT
7
-
ubrewe azotom treba u najve}oj meri da bude adaptirano biqci, wenim
zahtevima u pojedinim fazama razvi}a, kao i stawu biqke, a i da bude uskla|eno sa
meteorolo{kim prilikama rejona u odgovaraju}oj godini.
Tabela po Manojlovi}u
---- Kod odre|ivawa doza |ubriva polaziti od principa vra}awa hranqivih elemenata
za plodored, pri ~emu se za osnovu uzimaju odnete koli~ine hranqivih elemenata sa
parcele glavnim i sporednim proizvodom (ako se odnose).
-
U novim uslovima poqoprivredne proizvodwe, stajwak ima relativno mali zna~aj
kao izvor hranqivih materija za ishranu biqaka, a ve}i je wegov zna~aj za
popravqawe i odr`avawe vodnog, vazdu{nog i toplotnog re`ima, kao i za obnavqawe
zemqi{ne mikroflore. Stajwak, u izvesnom smislu mo`e biti zamewen zaoravawem
vegetativnih biqnih delova (slama, kukuruzovina...) koji imaju odre|eni zna~aj u
bilansu hranqivih materija.
-
Za racionalizaciju |ubrewa i ishrane biqaka, treba do maksimuma iskoristiti
prednosti asortimana |ubriva, i to ~vrstih, te~nih i specijalnih (sa pesticidima,
stimulatorima rasta, mikroelemenata...).
-
Granice racionalizacije |ubrewa moraju biti bazirane i na po{tivawu ekolo{kih
principa klasi~ne agronomije i biologije i ne smeju ru{iti prirodnu biolo{ku
ravnote`u ekosistema.
Na osnovu brojnih eksperimenata sa |ubrewem u poqskim uslovima i velikog
broja agrohemijskih analiza, utvr|ene su vrednosti za nivoe obezbe|enosti zemqi{ta
sa
P
i
K
.
Doze
N
se utvr|uju eksperimentalnim putem, na osnovu velikog broja poqskih
ogleda, i to pomo}u
N
min
metode.
Biqku treba snabdeti dovoqnom koli~inom hraniva, ravnomerno po celoj
dubini orani~nog sloja, a |ubrewe azotom treba uskladiti sa fazama razvoja biqaka
i potrebama u pojedinim fazama razvoja.
e) Zna~aj razvoja MEHANIZACIJE
MEHANIZACIJE
MEHANIZACIJE
MEHANIZACIJE za primenu savremene tehnologije u ratarskoj
proizvodwi. Razvoj tehnike doprineo je u velikoj meri razvoju tehnologije ratarske
proizvodwe. Zahvaquju}i tom razvoju, mi danas mo`emo govoriti o industrijskom
na~inu proizvodwe u ratarstvu. Za pojedine ratarske kulture imamo kompletne linije
mehanizacije, po~ev od obrade i setve do ubirawa, su{ewa i skladi{tewa proizvoda.
Oznaka
nivoa
Ocena nivoa
Sadr`aj u
zemqi{tu (
mg/100
g
)
Potreba |ubrewa sa
P
2
O
5
Vratiti K
2
O
od iznetog
(M)
Vrlo nizak
(meliorativni)
Ispod 5
Ispod 5
Meliorativno |ubrewe
(+100-200% ve}e od izno{ewa)
100%
A
Nizak
(siroma{no)
5-10 5-10
Veoma pove}ano |ubrewe
(+30-50% ve}e od izno{ewa)
80-90%
B
Sredwi (sredwe
obezbe|eno)
10-15 10-15
Umereno pove}ano |ubrewe
(+10-30% ve}e od odno{ewa)
60-70%
B
Optimalan
(dobro
obezbe|eno)
15-25 15-25
Samo |ubrewe odr`avawa
(vra}aju se samo odnete
koli~ine)
50-60%
G
Visok (preterano
obezbe|eno)
25-40 25-40
Umereno umawena (vra}a se 20-
30% mawe od odno{ewa)
30-40%
D
Vrlo visok
(ekstremno
obezbe|eno)
40-50 40-50
Ne postoji potreba |ubrewa
(|ubrewe se izostavqa 1-3
godine uz kontrolu nivoa
mikroelemenata)
Izostaviti
primenu 1-3
godine
([) [tetan
Preko
50
Preko
50
Ne postoji potreba |ubrewa za
du`i period. Sprovode se mere
za{tite od eventualne
toksi~nosti. Stroga kontrola
mikroelemenata.
Izostaviti
primenu du`i
period
