POSLEDICE
GLOBALNE
EKONOMSKE
KRIZE
“
Velika depresija”
Deset godina nakon što je
zvanično otpočela
dvogodišnja recesija u SAD-
u (decembar 2007 – jun
2009.), a koja je ubrzo
prerasla u globalnu
ekonomsku krizu, svetska
ekonomija ukazuje da je i
dalje zarobljena u epizodi
prolongiranog usporenog
rasta.
Svi navedeni elementi su ukazivali na zaključak
da se ona može porediti sa Velikom Depresijom iz
1930-ih, a mere ekonomske politike su bile
kontraciklične u pokušaju da se oporavi agregatna
tražnja i to na globalnom nivou.
•
Ekspanzivne monetarna i fiskalna politika koje su
ekstenzivno primenjivane u velikom broju
zemalja, u cilju podsticanja privredne aktivnosti i
izlaska iz recesije, bile su kejnzijanskog karaktera
a na scenu su posle više decenija stupili tzv.
«pragmatični kejnzijanci».
•
Slično se može reći i za povratak originalnoj teoriji
Džona Majnarda Kejnsa, koja je iz različitih
teorijskih i pragmatičnih razloga gotovo u
potpunosti zanemarivana u glavnom toku
makroekonomije od monetarističke revolucije i
uspona neoliberalnog ekonomskog, ali i političkog
projekta.
•
Međutim, na početku recesije nije bilo moguće
predvideti ne samo njeno trajanje, već još više u
kojoj će meri oporavak biti slab i dugotrajan
...
STANJE GLOBALNE EKONOMIJE U ERI
SEKULARNE STAGNACIJE.
•
Među mnogim teorijskim objašnjenjima stanja svetske privrede u
protekloj deceniji je i ono koje prati koncept razvijen od strane jednog
od najvažnijih američkih kejnzijanaca – Alvina Hansena (Summers,
2016), koji je baveći se američkom privredom tokom 1930- ih govorio o
«eri sekularne stagnacije» utvrđujući faktore koji su do nje doveli i
ukazujući na moguće načine za njeno prevazilaženje. Hansen je, naime,
izdvojio kao najznačajniji problem – nemogućnost sistema da dostigne
punu zaposlenost u uslovima nepostojanja programa kojim bi se
stimulisala potrošnja.
•
Objašnjenje se zasniva na uključivanju i Vikselovog koncepta neutralne
kamatne stope, a dugotrajna stagnacija može nastati kao rezultat
povećane sklonosti štednji koja nije praćena odgovarajućim povećanjem
investicija, već upravo suprotno i to usled smanjene agregatne tražnje.
Posledice se ogledaju i u snižavanju realne kamatne stope koja se
spušta ispod nivoa neutralne stope, ne pridonoseći, međutim, rastu
održivih investicija, već eventualno rizičnom ponašanju koje može
izazvati pregrevanje i pucanje ekonomskog balona i otpočinjanje bolne
recesije. Slično se može očekivati i od pada kamatne stope koja je
posledica monetarne ekspanzije.
