1
Poslovi štednje i bankarskih inovacija
1. Namenska i premijska štednja
Namenska štednja
predstavlja oblik oročene štednje i namensku kreditnu liniju za namensko
trošenje depozitnih sredstava;
Modaliteti namenske štednje: 1) dečija namenska štednja, 2) đačka namenska štednja, 3)
studentska namenska štednja, 4) namenska štednja zaposlenih radnika, 5) penzionerska namenska
štednja, 6) stambena namenska štednja, 7) potrošačka namenska šptednja, 8) proizvodna
namenska štednja;
Banka ostvaruje poslovne odnose sa klijentom (vlasnikom štednje) koji ima za cilj da obezbedi
atraktivne bonuse od strane trgovaca i sa trgovcem (koji obezbeđuje potrošnju namenskih
sredstava);
2
Premijska štednja
predstavlja oročenu štednju u ratama sa ciljem da se posle ugovorenog roka
(najčešće 1 do 5 godina) upotrebi za kupovinu kapitalnih i potrošnih dobara;
Korisnik premijske štednje ima obavezu da u ugovorenom vremenskom roku mesečno položi
uloge koji ne mogu biti manji od ugovorenih;
Obračun kamate vrši se na sledeći način:
osnovna kamata (obračunava se u zavisnosti od visine uloga i dužine ulaganja tj. roka oročenja),
zaštitna kamata (obračunava se radi zaštite od inflacije),
premijska kamata (dodatna kamata na uloge oročene duže od 3 godine),
stimulativna kamata (obračunava se ako su ulozi veći od unapred utvrđenog iznosa).
3
2. Rentna štednja
Rentna štednja predstavlja jednokratno ili višekratno polaganje i oročavanje depozita radi isplate
rente. Renta predstavlja novčani iznos koji obuhvata glavnicu (oročeni depozit) i obračunatu
kamatu koja se isplaćuje u jednakim vremenskim periodima.
2
Rentna štednja predstavlja: a) štednju do punoletstva, b) štednju za školovanje, c) štednju za
penzije, d) štednju za lečenje i dr.
Rentna štednja predstavlja oblik dugoročne štednje, predstavlja korisnu aktivnost za banku
(osiguranje dugoročnih izvora sredstava), vlasnika rentnog depozita (prihod od kamate i
obezbeđenje od inflatornih kretanja) i korisnika rente (korišćenje rente za naredni period).
4
Vlasnik rentnog depozita je lice koje ugovornim odnosom sa bankom zasniva rentni depozit;
Korisnik rente je lice kojem se prema nalogu vlasnika rentnog depozita isplaćuje renta;
Modaliteti rentne štednje:
Višekratno polaganje rentnog depozita – period mize;
Uplata za rentu – jednokratna uplata rentnog depozita;
Odnos između vlasnika rentnog depozita i banke reguliše se ugovorom koji sadrži sledeće
elemente: period formiranja mize – polaganja depozita, broj obroka rente, naziv korisnika rente,
visinu kamatne stope, obračun kamate, način isplate rente, uslove razoročavanja dela rentnog
depozita, raskidanje ugovora o rentnom depozitu.
5
3. Zlatni štedni računi
Nastali su u uslovima inflatornih tendencija, nedovoljne ponude slobodnih novčanih sredstava
klijenata za oročenu štednju i nestimulativnih kamatnih stopa;
Predstavlja specifičan oblik nenovčane avista štednje iskazane u gramima zlata;
Banke nude budućim štedišama na prodaju zlato (kovano zlato, zlatne pločice, poluge) a klijenti
su u obavezi da otvore u banci štednu partiju po principu ,,zlatnog štednog računa“;
Banka je u obavezi da po položenom štednom ulogu obračunava kamatu u visini kamate na
devizne štedne uloge po viđenju i ona se ne isplaćuje mesečno već na kraju poslovne godine ili
prilikom gašenja računa.
6
Otkup zlata od poslovne banke klijenti vrše na sledeće načine:
