5
разлога
њена
обрада
је
значајна
и
за
мале
,
а
не
само
за
велике
земље
.
Очито
је
да
се
глобализација
тиче
садашњости
и
будућности
целог
света
,
положаја
и
развоја
свих
народа
и
држава
,
њихових
привреда
и
култура
,
као
и
перспективе
садашњих
и
будућих
генерација
,
и
да
,
услед
њеног
дејства
,
свет
''
престаје
бити
примарно
географски
појам
''.
2
Главни
покретачи
глобализације
,
чији
је
убрзан
развој
последњих
двадесет
година
довео
до
динамичних
промена
у
светској
привреди
и
економији
,
у
најкраћем
,
сматрају
се
: (1)
технолошка
глобализација
, (2)
политичка
глобализација
, (3)
економска
глобали
-
зација
.
Ова
три
основна
покретача
иницирала
су
процес
у
коме
географска
удаљеност
постаје
најмање
битан
фактор
у
укупном
глобалном
естаблишменту
,
при
чему
се
границе
фиктивно
бришу
.
Процват
индустрије
,
трговине
и
размене
између
земаља
до
-
води
до
тога
да
се
специјализација
(
подела
рада
)
између
људи
трансфомише
у
специјализацију
(
поделу
рада
)
између
земаља
као
националних
економија
.
3
Развој
крупне
капиталистичке
робне
проиводње
и
афирмација
профита
као
основног
покре
-
тачког
мотива
пословања
,
доводи
до
експанзије
светске
трговине
и
инвестиција
при
крају
19.
и
почетком
20.
века
.
Другим
речима
,
мреже
међународних
веза
постају
безгра
-
ничне
и
распрострањене
широм
света
.
Велики
допринос
рушењу
трговачких
ограда
дао
је
и
ГАТТ
–
Општи
споразум
о
царинама
и
трговини
који
се
,
такође
,
сматра
важним
фактором
растуће
глобализације
у
другој
половини
20.
века
.
Међу
главне
узрочнике
глобализације
треба
укључити
и
енормни
пад
трошкова
комуникација
и
транспорта
.
Највећи
напредак
је
успостављен
у
домену
рачунарских
комуникација
,
чији
је
развој
,
посебно
развој
информационе
мреже
Интернет
,
омогућио
веома
јефтине
,
стандардизо
-
ване
и
поуздане
финансијске
и
друге
трансакције
.
У
наведеним
међународним
односима
,
које
карактерише
глобализација
и
''
нови
светски
поредак
'',
јавља
се
потреба
за
савременим
развојем
економске
,
односно
пословне
дипломатије
,
која
је
много
више
процес
који
се
одвија
између
представника
грађанских
друштава
,
неформалних
институција
,
невладиних
организација
,
интелекту
-
алаца
,
аналитичара
и
истраживача
,
него
дипломатија
између
два
или
више
министар
-
става
иностраних
послова
,
која
се
остварује
преко
дипломатских
представништава
.
Међутим
,
то
није
једина
карактеристика
савремене
дипломатије
,
иако
и
из
ове
каракте
-
ристике
произилазе
многе
друге
особине
дипломатског
комуницирања
.
Савремена
дипломатија
се
назива
и
''
дипломатијом
више
колосека
'',
јер
у
њој
не
учествују
само
традиционални
актери
,
већ
све
више
други
,
нови
актери
,
са
сопственим
новим
интере
-
сима
,
методологијама
,
приступима
и
идејама
.
Пословна
дипломатија
је
проистекла
из
опште
дипломатије
,
која
се
кроз
векове
развијала
у
складу
са
крупним
међународним
кретањима
и
трансформацијама
друшт
-
вених
и
државних
система
.
У
савременом
пословању
,
поготово
у
условима
нарастајуће
глобализације
,
све
више
је
присутна
дипломатија
у
пословним
активностима
,
нарочито
у
оним
који
су
од
стратегијског
значаја
за
свако
предузеће
,
односно
компанију
,
као
и
привреду
сваке
земље
у
целини
.
Промене
које
су
се
,
нарочито
у
последње
две
деценије
,
десиле
у
свету
,
односно
у
нашем
окружењу
са
свих
аспеката
(
друштвених
и
поли
-
тичких
,
социјалних
и
економских
,
географских
и
територијалних
),
као
и
нагли
развој
технике
и
технологије
,
изменили
су
начин
мишљења
,
рада
и
пословања
.
Све
је
то
довело
и
до
примене
нових
односа
у
пословним
комуникацијама
,
које
се
,
у
савременим
условима
,
налазе
пред
посебним
изазовима
.
Зато
се
и
даје
посебан
значај
новим
усло
-
вима
комуницирања
,
као
и
новој
пословној
,
а
не
класичној
економској
дипломатији
.
Према
томе
,
циљ
уџбеника
''
Пословна
дипломатија
''
је
да
покуша
осветлити
питање
природе
и
смисла
глобализације
,
њене
носиоце
,
постојеће
и
могуће
учинке
,
као
и
најпогодније
начине
да
се
исти
остваре
.
2
Болчић
С
.,
Свет
рада
у
трансформацији
,
лекције
из
савремене
социологије
рада
,
Плато
,
Београд
, 2003,
стр
. 324.
3
Singer, P. & J. J. Myers (2007),
One World: The Etics or Globalization
, Carnegie Council, p. 32.
7
ним
и
сталним
преговарањем
,
класична
дипломатија
је
упоредо
с
тим
штитила
и
тај
-
ност
дипломатског
преговарања
,
верујући
да
су
то
два
међусобно
повезана
предуслова
успешног
обављања
дипломатског
посла
.
Дипломате
су
имале
времена
да
спокојно
преговарају
и
постепено
граде
темеље
за
проналажење
компромисних
решења
.
Рушење
метода
класичне
дипломатије
започело
је
уласком
у
светску
политику
САД
и
СССР
-
а
.
Свака
на
свој
начин
утицале
су
на
промене
,
али
је
амерички
утицај
био
много
снажнији
.
Део
аутора
,
који
се
баве
политичким
гледиштима
дипломатије
,
сматра
да
се
за
класичну
дипломатију
може
употребити
термин
француска
,
док
би
модерна
дипломатија
требала
бити
названа
америчком
.
После
Другог
светског
рата
у
САД
,
Великој
Британији
,
Француској
,
Немачкој
и
неким
нордијским
државама
стварају
се
специјализовани
центри
за
истраживање
међу
-
народних
односа
и
спољне
политике
.
Међународни
односи
почињу
се
предавати
као
дисциплина
на
бројним
водећим
универзитетима
,
стварају
се
институти
за
међународне
односе
,
стратегијске
студије
и
спољну
политику
,
па
је
то
почетак
модерног
развоја
нове
дисциплине
.
Научници
на
разним
странама
траже
одговоре
на
питања
о
рату
и
миру
,
систему
безбедности
,
геостратегијским
односима
и
могућностима
да
Лига
народа
,
а
касније
и
Уједињене
Нације
,
постану
центри
новог
светског
поретка
.
Међутим
,
то
је
био
и
период
кад
су
за
око
јавности
дипломате
биле
непродуктивне
и
прескупе
,
без
могућности
већег
утицаја
на
избијања
и
деловања
криза
,
а
везани
првенствено
за
одређену
земљу
или
регију
.
Савремене
економске
,
односно
пословне
дипломате
морају
бити
свестране
лично
-
сти
,
у
складу
са
све
бржим
техничко
-
технолошким
прогресом
,
нарочито
комуника
-
цијских
средстава
и
информатике
,
под
утицајем
нових
идеја
и
односа
у
међународним
односима
,
пре
свега
,
економским
,
које
карактерише
глобализација
као
светски
процес
.
1.1.
Појам
и
дефиниција
економске
дипломатије
Распад
биполарног
система
међународних
односа
и
читав
низ
крупних
политичких
и
економских
последица
које
су
из
тога
произашле
,
условили
су
одређена
преусме
-
равања
спољнополитичких
и
економских
дипломатских
приоритета
.
У
данашњем
свету
у
коме
међународни
и
економски
односи
представљају
систем
односа
моћи
,
политичке
и
,
пре
свега
,
економске
(
јер
су
све
остале
моћи
њене
функције
),
постепено
се
оформљу
-
је
систем
који
све
више
настоји
да
ограничи
државе
и
појединачне
привредне
субјекте
.
Привреде
постају
све
мање
националне
,
а
све
више
глобалне
,
претварајући
се
тако
у
транснационални
систем
производње
,
који
се
темељи
на
међународној
подели
рада
.
Међутим
,
без
обзира
на
овај
евидентан
тренд
у
међународним
политичким
и
економ
-
ским
односима
,
улога
држава
и
дипломатија
,
као
инструментарија
промовисања
и
заштите
интереса
земаља
остаје
врло
значајна
,
а
посебно
она
у
области
економских
односа
економска
,
односно
пословна
дипломатија
.
4
Глобализација
и
интернационализација
привредног
живота
,
посебно
карактерис
-
тичне
за
крај
прошлог
и
почетак
овог
века
,
довеле
су
до
радикалних
промена
у
струк
-
тури
приоритета
дипломатије
сваке
земље
.
У
први
план
,
уместо
традиционалних
поли
-
тичких
приоритета
,
избили
су
економски
приоритети
.
У
савременим
условима
глобали
-
зације
,
најразвијеније
земље
,
које
своју
моћ
темеље
на
економској
супериорности
,
војној
надмоћи
и
надмоћи
у
домену
производње
,
своје
спољнополитичке
приоритете
све
више
пребацују
и
везују
за
економску
сферу
,
настојећи
да
своје
интересе
реализују
,
поред
осталог
,
и
снажним
дипломатским
економским
ангажманом
.
5
Економска
дипломатија
води
порекло
од
опште
дипломатске
активности
држава
и
градова
још
из
античког
доба
,
а
сам
појам
дипломатије
се
одомаћио
и
усталио
тек
почетком
19.
века
као
нарочита
државничка
вештина
у
којој
је
,
готово
сваки
државник
,
тражио
ослонац
за
свој
рад
и
активности
.
У
20.
веку
,
међу
првима
,
француска
дипло
-
4
http://www.mfa.gov.rs/Srpski/ForeignInvest/ED-s-html (03.08.2013).
5
Министраство
спољних
послова
Србије
:
Економска
дипломатија
, www.mfa.gov.rs (20.08.2013).
