Poslovna ekonomija

POJAM EKONOMIJE

Pojam ekonomije ima anticko poreklo,i sastoji se od dve grcke reci

oikos-

gazdinstvo i

nomos-

pravilo (pravila vodjenja domacinstva)

Politicka ekonomija kao nauka nastaje znatno kasnije,i danas ona oznacava naucnu
disciplinu koja istrazuje drustvene zakonitosti materijalnog zivota ljudi.

Robins

je jedan od ekonomista koji su pokusali da odgovore na pitanje sta je ekonomija,i

on je rekao da je to nauka koja proucava ljudsko ponasanje kao odnos izmedju ishoda i
ogranicenih sredstava koja mogu imati razlicite upotrebe.

Lipsi

je pisao da se savremena ekonomija bavi alokacijom drus.resursa na alternativne

upotrebe I raspodelom drustvenog bogatstva na grupe I pojedince, promenama
proizvodjnje I raspodele tokom vremena I efikasnoscu odnsno neefikasnoscu ekonomskih
sistema.

Marsal

je zakljucio da je ekonomija proucavanje covekovih akcija u poslovom zivotu I da

ona istrazuje kako covek dolazi do dohodka I kako da ga upotrebljava.

PREDMET EKONOMIJE

Ekonomija kao nauka poistice iz ekonomskih procesa i odnosa koje ljudi obavljaju i
uspostavljaju,s namerom da obezbede spostvenu egzistenciju i socijalnu reprodukciju.Ona
kao pozitivisticka i normativisticka nauka treba da odgovori na 4 pitanja:

1.STA PROIZVODITI?

Ovim pitanjem se bave mnoge ekonomske,bioloske i tehnoloske

nauke koje treba da rese brojne problem i odnose izmedju proizvodnje i potrosnje,od
identifikovanja obima i strukture potreba,do nacina njihovog najefikasnijeg
zadovoljavanja.

2.KAKO PROIZVODITI?

(racionalno kombinovanje raspolozivih faktora proizvodnje) Ovo

pitanje ima dve strane,tehnicko-tehnolosku,i organizaciono-ekonomsku.Potrebno je da se
resi pitanje koliko je sredstava neophodno uloziti u proizvodnju,kako bi se zadovoljili
standardi i osnovni ekonomski principi: produktivnost,ekonomicnost i rentabilnost.

3.ZA KOGA PROIZVODITI?

Slozenost ovog pitanja proistice iz slozenosti mehanizma i

zakonitosti raspodele drustvenog bogatsva na ekonomske delatnosti,socijalne grupe i
pojedince.Vazan deo ovog pitanja se odnosi i na stepen koriscenja raspolozivih prirodnih i
stvorenih proizdvodnih resursa,nezaposlenost i inflacije,kao i na specificne ekonomske
fenomene.

4.KAKO OBEZBEDITI KONTINUITET PROCESA?

Ekonomija kao nauka se nalazi pred

problemom izbora izmedju dva osnovna mehanizma,koji se medjusobno preplicu i
dopunjavaju u obezbedjivanju osnovnih ekonomskih funkcija.To su mehanizam trzista i
makroekonomsko upravljanje ekonomijom.

Ekonomija se sastoji iz dva osnovna nivoa:

mikroekonomskog i

makroekonomskog

.Omogucava razumevanje i resavanje problema koje imaju

pojedinci,domacinstva,firme i drzava,odnosno subjekti upravljanja u ekonomskim
procesima.Ljudima se omogucava da racionalno i efikasno koriste ogranicene proizvodne
resurse.

MERKANTILIZAM

Izraz je nastao od latinske reci

mercatura

-trgovina,i to je ekonomska filozofija trgovaca i

drzavnih   sluzbenika   u   16.   i   17.veku.   Smatra   se   da   je   trgovina   jedini   izvor   narodnog
bogatstva i blagostanja. Bogatstvo se izrazava u kolicini plemenitih metala,koje ce steci
kao   visak   pribavljenog   zlata   od   prodaje  svojih   proizvoda   u   inostranstvu.Drzava   uvodi
jedinstvenu   monetu,opsti   porez,protekcionisticke   mere   i   posebno
knjigovodstvo.Merkantilizam   je   postavio   temelje   drzavnoj   intervenciji   u
privredi.Najpoznatiji merkantilisti su

Monkretjen,Sera

Mur

FIZIOKRATIZAM

Izraz je nastao od grcke reci

fizis

-priroda,i

kratos

-moc,snaga,i to je teorija suprotna

merkantilizmu.Javila se u Francuskoj,sredinom 18.veka.Najistaknutiji predstavnici su

Kene

Tirgo

.Oni isticu materijalnu proizvodnju kao najvazniji privrednu delatnost,i ona je

iskljucivo poljoprivreda.Njihov poredak je zasnovan na nepromenljivosti prirodnih zakona,i
smatraju da je priroda jedini izvor i osnov stvaranja ekonomskih vrednosti.Oni
objasnjavaju i odnose koji se uspostavljaju u odredjenom drustvu,koje sacinjavaju tri klase:
proizvodjacka (seljaci i radnici),sterilna (trgovci,zanatlije),i klasa zemljovlasnika.

Najvazniji concept njihovog sistema bilo je verovanje u prirodi poredak, koji je iskljuvivao
prirodne zakone otelotvorene u pravu na slobodu sledjenja sopstevnih interesa. Oni
nastoje da sve ekonomske fenomene I drustvene odnose proizvodnje objasne kao
prirodne pojave, odnosno na osnovu upotrebne vrednosti robe.

KLASICNA (BRITANSKA) POLITICKA EKONOMIJA

Jedan od najznacajnijih rezultata mark.ekonomije je spoznaja dijalektike osnovnih
zakonitosti razvoja ljudskog drustva.Otkrice izvora i drustvene prirode viska vrednosti
predstavlja jedan od bitnih elemenata mark.ekonomije.

ISTORIJSKA SKOLA POLITICKE EKONOMIJE

Nastala je 40-ih godina 19.veka,i bila je jedna od najuticajnijih skola ekonomske misli u
nemackim zemljama.Poseban znacaj pridaje istoriji privrednog razvoja odredjene zemlje,i
do naucnih zakljucaka dolazi klasifikacijom istorijskih podataka iz njenog privrednog
razvoja.Ne ispituje povezanost i medjuzavisnost ekonomskih pojava i procesa izvan okvira
jedne nacionalne zajednice,negira postojanje objektivnih ekonomskih zakona,ne zastupa
nesputano delovanje trzista…

MARGINALISTICKA EKONOMIJA

Novi pravac politicke ekonomije koji se jos naziva i Subjektivna skola ekonomije,se pojavio
70-ih godina 19.veka.Kao osnovni predmet ekonomije istice subjektivni odnos coveka kao
pojedinca prema stvarima koje sluze da zadovolje njegove potrebe.

Predstavnici marginalizma su

Dzevons,Menger,Valras,Pareto

Marsal

. Ovi ekonomisti su

koristili marginalnu analizu,tj.koncepte marginalne korisnosti i marginalne produktivnosti
za analiziranje formiranja cena proizvoda,usluga i faktora proizvodnje na konkurentskim
trzistima. Njihovo osnovno stanoviste je da je slobodna konkurencija jednom zauvek
stvoren i neprolazan sistem.

Dalji razvoj ovog pravca vodio je napustanju pojma korisnosti i usmeravanju istrazivanja
na ponasanje ljudi,kao odnosa izmedju ciljeva i sredstava.

NEOKLASICNA EKONOMIJA

A) KEMBRIDZSKA MARSALIJANSKA SKOLA

Alfred Marsal

se smatra osnivacem neoklasicne skole ekonomske misli i najznacajnijim

predstavnikom mikroekonomije.On je povezao teoriju subjektivne vrednosti sa klasicnom
teorijom objektivne vrednosti. Napravio je sintezu faktora koji zajednicki odredjuju
vrednost robe,i na strani traznje i na strani ponude.Istrazujuci koji od dva faktora-

korisnosti/traznje ili troskova/ponude- imaju veci uticaj na formiranje cena,on je to vezao
za treci faktor- vreme.

B) TEORIJA NESAVRSENE KONKURENCIJE

Ova teorija ukazuje na fenomene savrsenog kapitalizma,u cijoj trzisnoj strukturi
dominiraju monopoli,gde trzisnu cenu proizvoda ne odredjuju spontane trzisne snage,vec
jedan ili samo nekoliko prodavaca.Ukazuje i na poremecaje u raspolaganju resursima koji
nastaju kao izraz delovanja monopolisticke konkurencije.

C) TEORIJA EKONOMIJE BLAGOSTANJA

To je izraz normativnog aspekta ekonomije.Osnovna ideja ove teorije je da se obezbede
uslovi   drustvene   racionalnosti   ljudskih   aktivnosti,pri   cemu   se   kao   kriterijum   uzima
maksimiranje   drustvenog   dohotka.Savremeno   drustvo   treba   da   tezi   modelu   “drzave
blagostanja”,u   kojoj   ce   se   sputavati   procesi   ekonomske   i   socijalne   podele   i   podstaci
stvaranje drustvene harmonije.

KEJNZIJANIZAM-

(EKONOMIKA TRAZNJE)

Kejns je osporio Sejov “zakon trzista”.Uocava se negativna uloga prekomerne stednje,i
otkriva nevoljna nezaposlenost i neracionalno koriscenje kapaciteta kao posledica
nedovoljne efektivne traznje.

Neokenzijanci

,sledbenici Kejnsa,nastavljaju tradiciju i prihvataju najbitnije Kejnsove

stavove zastupajuci stanoviste da se savremena drzava mora brinuti ne samo o resavanju
problema nezaposlenosti,nego i o obuzdavanju inflacije,a narocito stagflacije.

MONETARIZAM/CIKASKA SKOLA EKONOMIJE-

(EKONOMIKA PONUDE)

Ovaj pravac se suprotstavlja ekonomskom intervencionizmu drzave i zahteva da se
ekonomska politika pridrzava cvrstih pravila dugorocnog rasta novcane mase u skladu sa
potrebama privrede.Zalaze se za podsticaje na strani ponude oslobadjanjem proizvodjaca
od viskih poreza i drugih dazbina.

Fridman

negira argumente o neophodnosti drzavnog intervencionizma u cilju postizanja

pune zaposlenosti i zeljene stope privrednog rasta.

NOVIJE EKONOMSKE TEORIJE

Medju znacajnijim pravcima savremene ekonomske misli treba pomenuti

neorikardijansku skolu

,koja je od samog pocetka bila pod velikim uticajem

Jozefa

Sumpetera

. Neorikardijanci svojim ucenje zagovaraju povratak klasicnim uzorima i

postulatima ekonomske analize.Prema Sumpeteru,privredni razvoj nije harmonican i
postepen proces,i zbog toga privredni razvoj podrazumeva rizik i nesigurnost,i zahteva
poseban tip ljudi koji ce svesno ulaziti u rizike novih kombinacija.

Jedna od teorija koje u osnovi kritikuju neoliberalizam,je poznata kao

bihevioristicka

ekonomija

. Njen tvorac je

Metju Rabin

,koji osporava kljucnu premisu klasicne skole o

racionalnom ponsanaju pojedinaca u procesu donosenja odluka.

Drugi pravac se naziva

teorija asimetricnih informacija

,ciji su tvorci

Dzordz Akerlof,Majkl

Spens i Jozef Stiglic.