UVOD:
Vlasnička teorija poslovne firme:
Vlasnička teorija firme
- izvedena iz karaktera i ponašanja
privatnog
preduzeća.
Ukupna poslovna sredstva (fiksna i obrtna)
smatraju se svojinom vlasnika, koji
istupa istovremeno i u ulozi
preduzetnika
.
Svi dugovi preduzeća
predstavljaju
ličnu obavezu vlasnika (preduzetnika), za čije izmirenje on garantuje
poslovnom i
ličnom imovinom
. Takva preduzeća osnivaju se u obliku:
1. inokosnih firmi,
2. ortačkih društava.
Finansijska struktura vlasničkog preduzeća:
1.
pozajmljeni kapital
:
a) kratkoročne obaveze,
b) dugoročne obaveze;
2.
sopstveni kapital
:
a) inokosni kapital vlasnika X,
b) ortački kapital vlasnika X, Y, Z,...
1.
Inokosno preduzeće
– nalazi se u vlasništvu jednog
lica koje istovremeno javlja i u ulozi preduzetnika.
Vlasnik ulaže kapital u poslovnu imovinu (aktivu)
sa namerom da
obavljanjem aktivnosti
maksimira dobitak
kao prinos na sopstveni kapital.
Periodično ostvareni dobitak se može
:
1. izuzeti iz preduzeća za potrebe lične potrošnje, ili
2. akumulirati i reinvestirati u preduzeće.
U pasivi
bilansa stanja
vrednost
njegovog
ulaganja u preduzeće
prikazuje se
obično na
ličnom računu kapitala
(Rn. vlasnika X). Ta
vrednost
se
sastoji
od
iznosa početnog ulaganja
uvećanog za
periodični dobitak
i umanjenog za
periodični gubitak
i
povremena izuzimanja novčanih sredstva za zadovoljenje
ličnih potreba.
Kreditni bonitet preduzeća određuju
: vrednost angažovanog sopstvenog
kapitala,
i
ostvarena i perspektivna rentabilnost,
s tim što za preuzete dugove (dugoročne i kratkoročne) odgovara isključivo
vlasnik svojom ukupnom imovinom (poslovnom i ličnom).
2.
Ortačko preduzeće
– razlikuje se od inokosnog samo
po tome što umesto jednog
ima više vlasnika
.
Ugovorom o ortakluku
vlasnici utvrđuju: iznos početnog ulaganja kapitala svakog od njih,
1
preduzetničke plate i druge naknade, način raspodele neto dobitka i pokriće
gubitka, i druge odnose koji mogu biti od značaja za zajedničko vođenje
poslova.
Na strani izvora finansiranja (u pasivi bilansa stanja) interesi svakog ortaka
predstavljeni su posebnim pozicijama (Rn. ortaka X, Y, Z, ...), koje su gotovo
identične računu vlasnika u inokosnom preduzeću. Pošto
zajednički dele rizik
privređivanja (poslovni i finansijski)
, ortaci i
za
dugove
svog
preduzeća
odgovaraju solidarno
, celokupnom svojom poslovnom i ličnom imovinom.
Kod vlasničkog preduzeća
periodični rezultat
javlja se kao
iznos neto dobitka ili
gubitka iz poslovanja
.
Okosnica strukture vlasničke teorije
je
koncept čiste
imovine ili "neto vrednosti"
. Osnovni motiv poslovanja treba tražiti u bilansnoj
jednačini:
ΣA - ΣD = NW
ΣA
– ukupna sredstva vlasnika;
ΣD
– ukupni dugovi;
NW
– neto vrednost u
svakom trenutku
Cilj vlasnika
je da
maksimira svoju neto vrednost
.
Unutar pozicije sopstvenog (vlasničkog) kapitala
nije bilo i nema potreba da se
pravi razlika
između
početnog ulaganja u preduzeće
i
periodičnog prirasta "neto
vrednosti" iz poslovanja iz razloga što se
kod vlasničkih preduzeća ne pravi
jasna razlika između poslovne i lične potrošnje, poslovnih sredstava i lične
imovine vlasnika
s obzirom da su i jedna i druga podložne "izvršenju" u slučaju
nelikvidnosti ili likvidacije.
Razuman vlasnik u funkciji preduzetnika, treba svakako da
vodi računa o
stepenu i strukturi zaduženosti
preduzeća. On mora odvojeno da bilansira i
kontroliše kratkoročne obaveze i dugoročne dugove i njihov relativni odnos.
Stepen ukupne zaduženosti
preduzeća zavisio bi od sklonosti vlasnika prema
rentabilnosi i riziku odnosno likvidnosti i sigurnosti.
Odnos kratkoročnog i dugoročnog duga
mora da bude stavljen u zavisnost od
ročnosti ulaganja u poslovna sredstva čijem funkcionisanju su namenjena.
Teorija entiteta poslovne firme:
Preduzeća entiteti
predstvaljaju
osamostaljene privredno-pravne subjekte
u
kojima je
došlo do podvajanja funkcije vlasništva na sredstvima za
proizvodnju
(poslovnim sredstvima)
od funkcije preduzetništva
, koja se ogleda
u kompetenciji i odgovornosti za donošenje dobrih i racionalni poslovnih odluka
2
posegnuti za ličnom imovinom akcionara iznad iznosa legalno
uplaćenog dela akcijskog kapitala
. Nepostojanje lične odgovorosti smatra
se važnim faktorom koji ohrabruje i male ulagače da kupuju akcije velikih i
uspešnih korporacija;
2.
prenosivost prava vlasništva
– vlasnici akcija preduzeća (pogotovo onih
koja su članice berze HoV)
mogu svoja ulaganja vrlo lako konvertovati
u gotovinu
ukoliko im je ona neophodno potrebna. Ako preduzeće uspešno
posluje i razvija se, tržišna vrednost njegovih akcija će tokom vremena
rasti, što omogućuje vlasniku da njihovom kasnijom prodajom
ostvari
kapitalni dobitak
kao razliku između iznosa uplaćenog dela akcijskog
kapitala i tržišne vrednosti akcija u trenutku prodaje;
3.
kontinuitet poslovanja preduzeća
– korporacija je
samostalno pravno
lice sa neograničenim vekom trajanja
, za razliku od njenih vlasnika
(preferencijalnih i rezidualnih) čiji je životni vek ograničen. Prenosivost
prava vlasništva omogućava da
ulaganja postojećih vlasnika bez ikakvih
teškoća pređu u vlasništvo njihovih naslednika
;
4.
podvojenost funkcija upravljanja od vlasništva
– privlačenjem kapitala
velikog broja eksternih ulagača, i izborom organa upravljanja i
menadžerskog tima na bazi njihovih profesionalnih sposobnosti,
korporacije su ostvarile značajan nivo racionalne upotrebe kapitala koja se
odražava i na efikasnost nacionalne privrede u celini.
Teorija entiteta
zasniva se na zakonskoj fikciji
da je korporativno preduzeće
ličnost sa sopstvenim pravima
. Sredstva i dugovi pripadaju korporativnom
entitetu, a taj
entitet odgovara
akcionarima, poveriocima, zaposlenima i javnosti
za resurse
koji su joj povereni
putem svojih finansijskih izveštaja
o troškovima
i prihodima, finansijskim transakcijama i raspodeli rezultata.
Ne postoji pokušaj da se meri „neto vrednost“ u smislu vlasničkog prava.
Desna
strana BS
izražava
obaveze korporacije
u smislu zakonitih i pravičnih na
sredstva.
Leva strana BS
prikazuje
sredstva izražena u troškovima
, ne u tržišnim
vrednostima.
Dobitak
kao
razlika između prihoda i rashoda je rezultat preduzeća
, a
njegova raspodela
je stvar korporacije u granicama poštovanja zakonskih i
pravednih interesa među kojima su interesi običnih akcionara jedni od mnogih.
Celokupna ideja o „neto vrednosti“ stvarno je napuštena, a računovodstvena
jednačina svodi se prosto na
model
izračunavanja odgovornosti po principu da
su ukupna sredstva jednaka pravu na sredstva
. Drugim rečima:
4
ΣA = ΣP
gde je:
A
– poslovna aktiva procenjena u visini troškova,
P
– ukupna pasiva izražava nominalni iznos ulaganja poverilaca i vlasnika.
Značajan je
koncept finansijskog rezultata i njegove determinante: prihodi i
rashodi
.
Prihodi
su prosto
povećanje ukupnih poslovnih sredstava
(u gotovini ili
pravima na gotovinu) koje potiču od prodaje proizvoda i usluga iz svakodnevne
poslovne aktivnosti preduzeća.
Rashodi
su
troškovi koji su prouzrokovani stvaranjem prihoda
– da bi se
određeni proizvodi i usluge proizvele i stavile na raspolaganje kupcima, u
preduzeću neminovno moraju nastati izvesni troškovi proizvodnje, prodaje i
administracije.
Izveštavanje o poslovanju
u skladu sa teorijom entiteta
stavlja
naglasak na
periodični rezultat korporacije
, izražen kroz razliku između ostvarenih prihoda i
nastalih rashoda. To je rezultat koji se ostvaruje u korist preduzeća, a ne u korist
akcionara ili vlasnika.
5
Najčešće se kao kriterijumi za klasifikaciju racia koriste način njihovog
konstruisanja i njihove opšte karakteristike. Prema
načinu konstruisanja
racia se
dele na: racio pokrića, racio prenosa, racio obrta, i racio procentualnog učešća. Sa
stanovništva
opštih karakteristika
racio brojevi se grupišu na:
1.
racio likvidnosti
,
2.
racio aktivnosti
(efektivnosti korišćenja sredstava),
3.
racio duga
(leveridža), tj. racio koji pokazuje finansijsku strukturu,
4.
racio rentabilnosti
(profitabilnosti), tj. racio prinosa na sredstva,
5.
tržišna racia
(racia vlasništva); karakteristična za akcionarska pred.
Korporativni bilans stanja:
AKTIVA
Ukupna obrtna imovina
Gotovina
Plasmani u kratkoročne HOV
Kupci
Zalihe
Fiksna sredstva, sadašnja vrednost
Fiksna sredstva, nabavna vrednost
Ispravka vrednosti fiksnih sredstava
PASIVA
Ukupne obaveze
Dobavljači
Ukalkulisane obaveze
Kratkorični krediti
Ukupne kratkoročne obaveze
Dugoročni dugovi
Sopstveni kapital
Obične akcije
Kapitalni dobitak
Akumulirani dobitak
Bilans uspeha:
Bruto prihod od realizacije
Naknadno odobreni popusti
Vrednost vraćenih proizvoda
Neto prihodi od realizacije
Cena koštanja realizovanih proizvoda
Bruto dobitak
Troškovi perioda:
troškovi prodaje
troškovi uprave i administracije
troškovi amortizacije
Poslovni dobitak
Kamate na kredite
Dobitak pre oporezivanja
Porez na dobitak
Neto dobitak
Dividenda na obične akcije
Akumulirani dobitak
I – POKAZATELJI LIKVIDNOSTI:
Likvidnost preduzeća
predstvalja
njegovu sposobnost da na vreme izmiri
(plati) svoje dospele kratkoročne obaveze
. Ako bismo potpunije hteli da
definišemo likvidnost, onda bismo pored sposobnosti da se likvidiranje dospele
kratkoročne obaveze morali navesti da
i posle toga preduzeća mora da
raspolaže sa dovoljno obrtnih sredstava za nastavak tekuće poslovne
aktivnosti
.
7
