1
MOTIV I MOTIVACIJA
Motivacija, u užem smislu radna motivacija, pokazala se kao jedna od najznačajnijih
pretpostavki efektivnosti rada i dostizanja zadatih ciljeva kako pojedinaca, tako i cele
organizacije. Procenat motivisanosti u jednoj organizaciji direktno je proporcionalan sa
kvalitetom ostvarenih rezultata i stepenom razvoja organizacije.
1
Pojam motiva je kompleksnije određen od pojma motivacije. Motivi su prožeti ljudskim
potrebama koje se manifestuju po sledecem redosledu:
Potreba za sigurnošću: ovo je najvažnija ljudska potreba koja se zadovoljava radom.
Njeno zadovoljenje ili nezadovoljenje od presudnog je značaja za radni moral radnika, za
njegovu spremnost da se voljom izvrše svi radni zadaci proistekli iz njegovog radnog
mesta. Potreba za sigurnošću ispoljava se u nekoliko osnovnih aspekata: ekonomskom,
socijalnom i ličnom.
Ekonomski aspekt potreba za sigurnošću, ogleda se u zadovoljenju mnogih čovekovih
fizioloških, porodičnih i zaštitnih potreba. Tako se hrana, ogrev, odeća i obuća ne mogu
obezbediti bez određenih novčanih sredstava, a isto tako bez tih sredstava nemoguće je
zamisliti zasnivanje porodice, socijalizaciju dece ili rešavanje stambenog pitanja.
Socijalni aspekt potreba za sigurnošću, ogleda se u činjenici što radnik doživljava ovu
sigurnost kada je prihvaćen od socijalne sredine, od socijalnog miljea, znak je ozbiljne
pretnje, znak je ugrožavanja sopstvene sigurnosti.
Lični aspekt za sigurnošću izvire iz prethodna dva aspekta – ekonomskog i socijalnog.
Ako je radnik ekonomski obezbeđen i situiran i ako je prihvaćen i cenjen od drugih, to
nije dovoljno za njegov pun osećaj za sigurnost. Za njegov pun osećaj sigurnosti
neophodno je da on samog sebe ceni i da u sopstvenoj ličnosti doživljava vlastitu vrednost
koja će biti u funkciji njegovih potreba za sigurnošću.
Potreba za nezavisnošću: kada radnik zadovolji svoju egzistencijalnu potrebu – potrebu za
sigurnošću, on tada teži da bude nezavistan, teži ličnoj slobodi, traži način za
samoizdržavanje za nesmetano ispoljavanje svoje ličnosti, da bude više svoj, više ličan, da
odlučuje i sam rešava probleme za koje sebe smatra doraslim i kompetentnim.
Participacija radnika u upravljanju i odlučivanju, pravo sindikalnog organizovanja i
učešće u organima sindikata, raspravljanje i odlučivanje o pitanjima koja se tiču njihovog
rada i poslovnih rezultata su najvažniji preduslovi za nezavisnošću.
Potreba za pripadanjem: čovek je društveno biće koje ima potrebu da pripada drugima u
prvom redu radnoj grupi, radnom kolektivu u kojoj obezbeđuje svoju ekonomsku
sigurnost, pod uslovom da ga kolektiv prihvati, što je uslov njegovog radnog uspeha,
razvoja i napredovanja. Nije redak slučaj da vrlo sposobni i stručni radnici napuštaju
radnu sredinu iako su u njoj dobro nagradjeni, čak bolje od one u koju prelaze. Ovo se
događa u prvim mesecima po dolasku u radnu sredinu, jer novoprimljeni radnici često
nailaze na loše prihvatanje od strane radne grupe, što nanosi veliku štetu kolektivu kao
celini.
Potreba za socijalnim potvrđivanjem ogleda se u činjenici da radnik svojim radom oseća
ne samo potrebu da pripada nekoj socijalnoj strukturi već i potrebu da u njoj stekne
1
Đorđević J, Pavić Ž(2011), Osnove menadžmenta ljudskih resursa, Univerzitet Singidunum, Beograd, p.252
4
određeni status, položaj i prestiž tj. ugled i profesionalnu moć. Potreba za socijalnim
potvrđivanjem ispoljava se, s jedne strane, kao želja za uspehom, za uživanjem poverenja
drugih, a sa druge strane kao želja za ugledom, položajem i uvažavanjem u datoj
socijalnoj i radnoj sredini. Rad kao društvena delatnost ima za cilj da društvu pribavi
neophodna upotrebna dobra, povezujući pojedinca sa globalnim društvenim sistemom u
kojem zauzima određeni status i položaj, preko potrebni za održavanje njegove unutrašnje
ravnoteže. Položaji u društvu u radnoj sredini nisu svi jednaki po svojoj važnosti – neki su
niži, a drugi viši, neki donose više, a drugi manje privilegija. Svaki čovek u procesu rada
zakonito se trudi da podigne svoj položaj na viši nivo, pa je otud mogućnost napredovanja
u radu bitan uslov za zadovoljenjem potreba za socijalnim potvrđivanjem i istovremeno
snažan podstrek na veća zalaganja, dokazivanja i isticanja u datoj socijalnoj sredini.
Potreba za aktivnošću, za radom: opšte je poznata činjenica da ljudi rade da bi zadovoljili
svoje egzistencijalne potrebe. Potreba za radom je jedno urođeno prirodno svojstvo
čoveka i rad je kao društveni proces odigrao ključnu ulogu u njegovom fizičkom i
mentalnom razvoju. Taj razvoj može se podeliti u dve etape. Prva etapa obuhvata vreme u
toku koga su se vršile biološke organske promene, gde se čovek pod uticajem rada
razvijao od prvobitnog čoveka vrlo bliskog životinjama do današnjeg biološkog čoveka
homo sapiensa. U toj etapi se razvijao uspravni hod, kičmeni stub i ruke, a posebno
mozak, da bi druga etapa bila obeležena razvojem psihičkog života, mišljenja i volje, u
kojoj čovek sve više podiže svoja znanja u cilju savladavanja prirode i gospodarenja
njenim resursima. Rad kao svesna i svrsishodna delatnost odigrao je ključnu ulogu u
razvoju čoveka i otud se često kaže rad je stvorio čoveka. U tom kontekstu treba nastojati,
da ljudi što ranije, još iz detinjstva, u toku svog razovja i priprema za radni život nauče i
shvate da je rad izvor bogatstva i da pri njegovom vršenju čovek treba da oseti prijatnost i
zadovoljstvo, a ni u kom slučaju prinudu i kažnjavanje. Na žalost, kod nas često roditelji
decu kažnjavaju fizičkim radom, što kasnije ona osećaju kao prinudu, kao nešto
nametnuto spolja, stvarajući apatiju i nezainteresovanost za bilo kakvu radnu aktivnost.
Slično se dešava i u radnoj sredini gde se radnik kažnjava prebacivanjem na drugo radno
mesto, na teže i manje plaćene poslove, što kod radnika stvara apatiju i odbojnost ne samo
prema radu, već i kolektivu kao celini.
Pod motivacijom rada podrazumeva se sistem postupaka i radnji pojedinaca i grupa kojim
se podstiče, usmerava i pojačava odredjeno ponašanje radnika – grupe u procesu rada,
radi ostvarivanja povoljnih radnih efekata. U osnovi svake motivacije za rad nalaze se
odredjeni motivi i njihov broj je praktično neograničen. Svi oni postoje ili mogu da
postoje istovremeno u istoj ličnosti ili se na smenu aktiviraju, zavisno od ljudskih potreba
i njihovih vrednosti koje se žele zadovoljiti. Čoveka na rad ne pokreće samo jedna potreba
već mnoštvo potreba i ta činjenica ukazuje da rad predstavlja izvor zadovoljenja velikog
broja potreba. Zato, ukoliko rad pruža veće mogućnosti za zadovoljenje većeg broja
potreba, utoliko će ga ljudi obavljati sa većim elanom, sa većim poletom, jednom rečju
biće motivisani za takvu vrstu delatnosti. Medjutim, treba naglasiti da čovek, verovatno,
nikada svojim radom neće moći zadovoljiti sve svoje potrebe, bez obzira šta i kako
proizvodio i koliki ekvivalent za svoj rad dobijao, jer sam rad po svojoj prirodi stvara u
čoveku sve nove i nove potrebe koje se zadovoljavaju nekim drugim vrstama aktivnosti.
U svakoj motivaciji za rad nalazi se veliki broj različitih motiva. Oni su raznovrsni po
svom karakteru, intenzitetu i načinu zadovoljenja. Većina autora deli ih u dve grupe:
biološki i socijalni.
5
