1. POJMOVNO ODREĐENJE MORALA,
3. POJAM MORALA
Moral je oblik društvene svesti, sistem običaja, navika i normi. On je relativna
kategorija - razlikuje se u različitim društvenim grupama i istorijskim periodima.
Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno. Reč „moral“ je latinskog
porekla (mos, moris, moralis) i znači običaj i narav.
Aristotel je podelio ljudsku psihološku delatnost na dve oblasti:
1. Razumski
(logički) deo – kojeg takođe naziva i intelektualnim (dionističkim) pripisao
je znanje, moć shvatanja, pamet.
2. Nerazumski
(alogički) deo – kojeg je nazvao moralnim (etičkim), namenio je
svojstva koja se odnose na hrabrost, ponos, umerenost
U praksi moral ima dva značenja:
Vrednosno-neutralno
– osobenosti načina ponašanja nekog pojedinca, grupe ili čak
istorijske epohe bez obzira na to da li je reč o pozitivnom ili negativnom ponašanju
(feudalizam, kapitalizam.. )
Vrednosno-određeno
– kada moral označava samo pozitivne, dobre a ne neutralne
osobine. (ne ubij, ne kradi, ne čini zlo... )
Razlike u korišćenju reči
moral
mogu se podeliti na tri grupe:
I grupu
- čine razlike koje se odnose na
obim pojave
, tj. njome se označava širi ili uži
krug pojava. Širi krug pojava predstavlja sve ono što se tiče ocenjivanja čoveka
uopšte, što doprinosi njegovom blagostanju, ili kada se moral ograničava na ono što se
ceni kao dobro ili zlo. Međutim, mnogi autori shvataju moral u užem smislu, određujući
ga pomoću pojma dobro/zlo.
II grupa
- odnosi se na ljudsko ponašanje i norme ponašanja.
Kao ljudsko ponašanje, moral predstavlja potpuno svesnu, slobodnu aktivnost volje,
koja se ispoljava u spoljašnjim radnjama, te pomoću njih utiče na druge volje tako da i
njih pobuđuje na istu takvu aktivnost.
III grupu
čine razlike koje potiču od reči moral oblika (forme) ili sadržine (materije)
pojave koja se njome označava. U tom smislu moral se pomoću pojma „moralno
dobro“ najčešće definiše kao sistem normi koji određuje šta je dobro, a šta zlo.
2. MORALNA SVEST I SAVEST
Moralna svest
: Sveukupnost vlastitih psihičkih doživljaja (opažaji, mišljenje,
osećanja, potrebe, sećanja) koje smo u stanju da neposredno opazimo i jasno
opišemo ili na drugi način izrazimo.
Strukturu moralne svesti čini:
saznanje
– određena saznajna osnova ljudi o mogućim posledicama svojih postupaka
i htenja u odnosu na društvo i na sredinu u kojoj žive
osećanje
– predispozicija koja čoveka podstiče da postupi u duhu moralnih normi,
snaga
volje
– utiče na savladavanje svih otpora koji se javljaju na tom putu: nagona,
osećanja, navika, neizvesnosti, straha, fizičkog naprezanja, sujete, želja ličnih interesa
Moralna savest:
Prirodna sposobnost ili u teologiji od Boga dat dar moralnog
prosuđivanja vlastitih postupaka i misli. To je sistem interiorizovanih moralnih
vrednosti i pravila o tome šta je dobro ili zlo, dozvoljeno ili zabranjeno, moralno i
nemoralno. Moralna savest se formira tokom socijalizacije sa bližnjima, osobama iz
porodice.
Moralna
svest
, nalazi se u čovekovom
razumu
, dok se moralna
savest
nalazi u
njegovoj
duši
.
4. DRUŠTVENE OSNOVE MORALA
Moral je društveni fenomen na koji deluju određene društvene zakonitosti.
Uzroci njegovog nastanka proizilaze iz nužnosti ljudskog društva da se organizuje na
osnovu društvenih propisa koji deluju na čoveka.
Moral je svoju osnovu našao u društvenim odnosima, religiji, običajima, kao i
shvatanjima čoveka i njegove egzistencije.
Otuda se osnov morala shvata, s jedne strane, metafizički, kao neka
nadiskustvena
činjenica, a s druge strane,
empirijski
kao iskustvena činjeica, i to ili kao
antropološki
ili kao
društveni
osnov.
Nadiskustveni
osnov morala vezuje se za Boga – deset božijih zapovesti
Antropološki
osnov morala polazi od čoveka, odnosno pojedinca, njegovih osobina,
kao što su emocije i osećanja, intuicija, razum, moralnost i društvenost
Društveni
osnov morala u prvi plan stavlja društvo, jer je ono više moralno od
pojedinaca mada se pri tom ne sme ispustiti iz vida uloga čoveka kao ličnosti
MOGUĆA PODPITANJA:
* Moral kao duhovna, psihička i društvena pojava?
Moral je složena kategorija i deli se na 3 podkategorije:
duhovna
- iskaz, nema realno postojanje (u vremenu i prostoru), već idealno.
društvena
- oblik društvene svesti, značajna za društvo, društvo je moralnije od
pojedinca, ali moral potiče od pojedinca.
psihička
- postoji u razumu, svesti tj. psihi čoveka
__________________________________________________________________
5. OBRAZOVANJE MORALA
Obrazovanje morala obuhvata stvaranje, širenje i nasleđivanje.
Stvaranje
: Moral se nikada ne stvara iznova, već se novi nadovezuje na prethodni,
postojeći, drušveno prihvaćen moral. Na njegovo stvaranje utiče društvena zajednica,
ali i znameniti pojedinci, aktivisti…
Širenje
: Proces prenošenja postojećeg morala iz jedne grupe u drugu, pri čemu ga
ona ne stvara već samo usvaja. Može biti:
●
Pasivno
- kada grupa prihvata moral druge grupe usled nekih okolnosti
● Aktivno
- kada organizacija nameće moralne norme
Nasleđivanje:
Nastaje kada se postojeći moral prenosi na naredna pokolenja koja do
tada nisu imala nikakav moral.
Moral je
usvojen
kada pojedinac ili grupa stiču svest o moralnoj obaveznosti
postojećeg morala koji im je došao kroz proces stvaranja, širenja ili nasleđivanja.
6. FUNKCIONISANJE MORALA (ODRŽAVANJE I PRIMENA)
Funkcionisanje morala obuhvata održavanje, primenu i menjanje.
Održavanje
je važan element morala koji omogućava njegovo funkcionisanje. Ideja je
da usvojen moral traje, da funkcioniše, tj. da se održava. Za održavanje je bitan
društveni pritisak (javno mnjenje, porodica, država). Zato postoje čuvari morala koji su
zaduženi za propagiranje i ispravljanje morala kao i sprečavanje moralnih prekršaja.
Primena
morala je rezultat konkretnog moralnog ponašanja. U širem smislu, odnosi
se na primenu moralne dispozicije (ono što se želi, podržava, odobrava) i moralne
sankcije zbog njenog prekršaja.
Menjanje
je proces pri kome se stvara nešto novo, ali ne potpuno iznova već u vidu
nadogradnje prethodnog. Ako do promene dolazi spontano i stihijski, onda govorimo o
evoluciji
. Međutim, ako se promene dešavaju naglo, onda je reč o
revoluciji
.
7. FUNKCIONISANJE MORALA (NAJVAŽNIJI ELEMENTI PRIMENE),
8. MORALNI SUD, SITUACIJA, SUBJEKTI I DUŽNOST
Moralna norma
- pravilo, zahtev za moralnim ponašanjem koji nameće društvo. Ako
se osoba ponaša u skladu sa normom, ona će biti cenjena. U suprotnom, suočiće se
sa sankcijom.
Moralni čin
- odnosi se na racionalno, moralno ponašanje koje se iskazuje preko
konkretnog moralnog postupka. Može biti
slobodan
(svesno, voljno ponašanje) i
nedovoljno slobodan
(isključuje neke od pretpostavki racionalnog, slobodnog
ponašanje).
Moralna sankcija
- kazna za odstupanje od moralnih normi. Može biti
unutrašnja
ili
spoljašnja
.
Moralni sud
- da bi čovek usvojio moralne norme, ponašao se prema njima i formirao
odnos prema sebi i drugima, neophodno je da donese moralni sud. Ispoljava se u
tvrđenju da je nešto dobro ili loše. Sastoji se iz dve vrste ocena:
1. ocena moralne vrednosti konkretnog postupka
2. ocena moralne vrednosti motiva za takav postupak.
Moralna situacija
- društvena situacija regulisana moralnom normom u kojoj postoji
dužnost primene moralne norme.
Moralni prekršaj
- postupanje koje je protivno dispoziciji.
Moralni subjekt
- nosilac moralnih prava i obaveza. Postoje pojedinačni i kolektivni
subjekti (nacije, narodi, države...)
Moralna dužnost
- dužnost moralnog subjekta u moralnoj sitaciji da postupi u skladu
sa moralnom normom. Dužnost je apsolutna.
MOGUĆA PODPITANJA:
* Moralno uračunljive / neuračunljive osobe?
Primena morala zavisi od moralne svesti pojedinca. Međutim, nisu svi ljudi na istom
nivou svesti:
●
uračunljiva
osoba poseduje razvijenu moralnu svest, sposobna je da shvati
moralne norme i moralne dužnosti i prava, može da vodi računa o svom
ponašanju
●
neuračunljiva
osoba - suprotno.
* Autonomna i heteronomna moralnost?
Motivi
se najčešće određuju kao organski i psihološki činioci koji pokreću na aktivnost,
koji je usmeravaju i održavaju radi dostizanja cilja kojim se može zadovoljiti određena
potreba. Motivi izviru iz potreba i želja čoveka, ali se i razlikuju od njih. Potreba je
nedostatak nečega čega smo svesni, ali uzrok nedostatka ili neugodnosti ne mora da
bude motiv. Potreba mora da bude podstaknuta ili stimulisana pre nego što postane
motiv.
Maslovljeva hijerarhija (piramida) potreba:
Svaka ličnost ima brojne potrebe, neke su
biogene
i nastaju na osnovu fizioloških
stanja i tenzija (glad, žeđ i neudobnost), a druge su
psihogene
i nastaju na osnovu
psiholoških stanja i tenzija (potrebe za prepoznavanjem, poštovanjem i pripadanjem).
Prema Abrahamu Maslovu, potrebe se razvijaju zavisno od osobina ličnosti i uslova
sredine po određenom redosledu, kako je prikazano na sledećoj slici:
