1. POSLOVNA ETIKA I PRAVO

–

predstavlja

način

moralnih

procenjivanja pojedinih poslovnih
odluka ili aktivnosti, na bazi društveno
poželjnih načela ponašanja.

2. EVOLUCIJA KONCEPTA POSLOVNE
ETIKE
a)

u srednjem veku razvoj trgovine.

industrijskom revolucijom 17-18 vek.

poslednjih 50g. najveći deo delovanja i
oblasti privređivanja je međunarodno
opredeljen.

3. OSNOVE KONCEPTA POSLOVNE
ETIKE
a)

koncept društvenog marketinga

(napor preduzeća da utvrdi potrebe
ciljnog tržišta)

o stvaranju profita

preduzeća

zadovoljenje potreba

potrošača

blagostanje celokupnog

društva

osnovni aspekti kvaliteta

poslovanja

tržišni aspekt, poslovni,

društveni,   TQM-upravljanje   totalnim
kvalitetom (objedinjavanje tehnološko-
tehničkih,   tržišnih,   ekonomskih,
organizacionih   i   etičkih   ciljeva
poslovanja)

4. OBLICI DRUŠTVENOG PONAŠANJA
U OBLASTI POSLOVANJA

a) prostiranje poslovne izvršnosti
b) kreiranje proizvoda/usluga svetske
klase

5. POSLOVNA ETIKA I POSLOVNA
POLITIKA PREDUZEĆA

5 pitanja
1. svrha
2. ponos
3. strpljenje
4. istrajnost
5. perspektiva

6. SPECIFIČNI ASPEKTI POSLOVNE
ETIKE

1. kodeks ponašanja, sklop zapisanih
pravila kojih se pridržavaju pripadnici
određene profesije ili pojedinci koji
obavljaju određene poslovne aktivnosti
2. princip ponašanja u oblasti poslovne
aktivnosti
3. zaštita interesa kupca, potrošača ili
korisnika
4. razvoj partnerskih odnosa
5. poverenje u poslu
6. sprečavanje konflikta interesa
7. odgovornost ka okruženju

7. POSLOVNA ETIKA I RUKOVODSTVO

smisao za timski rad, formiranje
profesionalaca, razvijanja, održavanja i
unapređivanja

institucije

profesionalizma. Novi model
upravljanja zahteva:
1. multidisciplinarnost u obrazovanju
2. kreativnost u razmišljanju
3. inventivnost u radu
4. fleksibilnost u ponašanju
5. ofanzivnost u ponašanju

8. DRUŠTVENA ODGOVORNOST
POSLOVNOG SUBJEKTA

odnosi   se   na   obavezu   preduzeća   i
društveno   poslovnih   organizacija   da
svoj   pozitivan   uticaj   povećavaju   i
smanje   negativno   delovanje   na
društvo.

9. ORGANIZACIJA ZASNOVANA NA
ODGOVORNOŠĆU

podrazumeva   da   svi   pripadnici   te
organizacije   moraju   u   potpunosti   da
sagledaju i razmisle o svojim zadatim
ostvarenjima   i   doprinosima   i   da
preuzmu odgovornost i za jedno i za
drugo.

10. FAKTORI KOJI SU UTICALI NA
RAZVOJ POSLOVANJA

jesu   pravni   odnosi   u   koje   spadaju
društva   između   sebe   i   između   svojih
mušterija.
Rukovodilac   mora   da   postavlja   3
pitanja:
1. da li jeleglno
2. da li su aktivnosti uravnotežene
3. da li je ispravno
Model etičkog delovanja u organizaciji-
elementi
1. faktori ličnosti i socijalizacije
2.   Etička   filosofija   i   ideologija
odlučivanje
3. istorija etičkog delovanja
4. organizacioni poklon
5. spoljne snage
Poslovna   etika   se   realizuje   kroz
kodekse poslovnog ponašanja
Kodeksi poslovnog ponašanja
su   skup   zapisanjih   pravila   kojih   se
pridržavaju   pripadnici   određene
profesije   ili   organizacije.   Mogu   biti

profesionalni

korporativni

Prednosti upotrebe kodeksa
- stvaraju uslove za etičko razmišljanje
- omogućavaju zaposlenima da odbiju
izvršenje neetičkih naređenja
-   definisanje   prihvatljive   granice
ponašanja
-   omogućavaju   prenošenje   etičke
psihologije radnicima
-   omogućavaju   prihvatanje   etičkih
principa od strane zaposlenih
- olakšavaju obuku zaposlenih

Opšti principi zaposlenih
- zaštita interesa klijenta
- razvoj partnerskih odnosa
- poverenje u poslovanju
- sprečavanje konflikta interesa
- odgovornost za okruženje
Najveću   odgovornost   za   etiku   su
rukovodioci.   Moraju   da   izgrađuju
instituciju profesionalizma.
Karakteristike profesionalaca
-   donosi   odluke   poštujući   teoriju   i
praksu uz punu ličnu odgovornost
- ekspert u samo jednoj oblasti
-   odnos   sa   klijentima   je   objektivan   i
nezavisan
- status postiže na društveno potvrđen
način
-   poslovanje   je   nezavisno   od   ličnih
interesa pojedinca
- prihvata autoritet kolega
- zna šta je dobro za klijenta, bolje od
samog klijenta
Nastalo   iz   građanskog   prava,   ima
međunarodni karakter i ključni faktor
razvoja bila je trgovina. Poslovno pravo
obuhvata   odnose   između   poslovnih
subjekata i njihovoh kupaca i korisnika.
Dva velika pravna sistema su:
- evropsko-kontinentalni
- anglo-saksonski

11. EVOLUCIJA TRGOVAČKOG PRAVA

početak   je   hamurabijev   zakon   (oko
2000 god. p.n.e.). Feničani su stvorili
prve institute trgovačkog i pomorskog
prava.   U   6.   veku   p.n.e.   na   Rodosu,
zakonik   o   bacanju   ribe   u   more.   U
srednjem   veku   u   Evropi   razvoj
trgovačkog prava koje se razvijalo kao
obično   pravo.   To   je   bilo   pravo
trgovačkog   staleža,   što   je
prouzrokovalo   udruženje   trgovaca
(cehovi). Trgovinski zakonik donet je u
Francuskoj 1807. Kodifikaciju je izvršila
Nemačka,   1864.   i   1897   donet   je
trgovački zakon. Danas je to uobličeno
u međunarodno privatno pravo.

12. OSNOVNI SISTEMI TUMAČENJA
POSLOVNOG PRAVA

bitan je uticaj koje je ostvarilo pravo.
Opšta pitanja obligacija ostaju osnova i
trgovinskog   i   građanskog   prava.
Međunarodne   konvencije   ratifikuju
snagu   zakona   u   sferi   transporta,
prodaje,   menice,   čeka.  Podzakonski
akt-primena   u   poslovnom   pravu
(uredbe,   pravilnici,   naredbe,   odluke).
Kontinentalno anglo-saksonsko pravo –
niži   sudovi   su   vezani   odlukama   viših

sudova,   da   li   je   tumačenje   jedne
norme   najvišeg   suda   jedne   zemlje
postalo   formalno   za   sve   sudove.
Autonomni   izvor   poslovnog   prava:
običaji,   opšti   uslovi   poslovanja   i
trgovačke klauzule i termini.

13. OSNOVNI POSLOVNI SUBJEKTI

sve   organizacije   koje   deluju   u   jednoj
nacionalnoj ekonomiji mogu se svrstati
u   dve   grupe   –   privredne   subjekte   i
ostale   subjekte.   Privredni   subjekti   su
preduzetnik,   preduzeće   i   ustanove.
Preduzetnik  je fizičko lice koje obavlja
profitnu delatnost pod ličnim imenom
sa   ograničenom   odgovornošću   u
funkciji ostvarivanja profita. Preduzeće
je privredno društvo koje se osniva radi
sticanja   dobiti.

Ustanove

organizacije   koje   imaju   nelukrativnu
delatnost   (javni   interes,   širi   interes,
zadovoljenje korisnika). Ostali subjekti
u   privredi   su   udruženja,   finansijske
organizacije, berza, zadruge.

14. OPŠTI PRINCIPI PONAŠANJA
POSLOVNIH SUBJEKATA

preduzeća su organizacije koje svoje
ponašanje zasnivaju na ekonomskim
principima koja imaju delimičan odnos
sa okruženjem i koja su orijentisana na
budućnost.

15. OSNOVNA PODELA TRGOVAČKIH
DRUŠTAVA

je na Društva lica i Društva

kapitala.   Društva   lica   oblikuju
personalna   svojstva,   društvom
upravljaju   članovi.   Društva   lica   mogu
biti:   Ortačka   društva   i   Komanditna
društva.   Društva   kapitala   nemaju
personalna   svojstva,   dominira   interes
kapitala, a društvom upravljaju organi
društva.   Mogu   biti   sa   ograničenom
odgovornošću, komanditno društvo na
akcije i akcionarsko društvo AD.

16. OSNOVNI OBLICI FINANSIJSKOG
POVEZIVANJA

TRGOVAČKOG

DRUŠTVA

ima dva oblika: finansijsko i ugovorno.
Kod finansijskog povezivanja dolazi do
većeg kapitala. Osnovni oblici
finansijskog povezivanja su:

grupa

društava

(kapitalom povezana

samostalna   društva).   Kapital   učešća
predstavlja odnos matičnog i zavisnog
društva   na   bazi   sticanja   učešća   od
strane   jednog   društva   u   kapitalu
drugog   društva   i   realizovanje   tog
prava.

koncern

je oblik grupe društava

koji nastaje po osnovu vladajućeg i
zavisnog društva uz odgovarajuća

kapitalna učešća. Imamo vertikalni sa
elementom dominacije i horizontalni
sa elementom jednakosti.

holding

kada je jedno društvo filijala drugog
društva. Može biti čisto (finansijsko
društvo) i mešovito.

17. OSNOVNI OBLICI UGOVORNOG
POVEZIVANJA

TRGOVAČKIH

DRUŠTAVA

Ugovorno   povezivanje   je   dobrovoljno
povezivanje  društva   na  bazi  ugovora.
Osnovni   oblici   su:

kartel

-sporazum

članova o regulisanju proizvodnje,
prodaje, cena, nastupa na tržištu i ima
privremeni karakter.

konzorcijum

neimenovani   ugovor,   stvara   se
grupacija   privrednih   društava   koji
zadržavaju   svoj   pravni   i   poslovni
subjekat.   Ugovoreni

joint venture

ugovor između dva ili više lica (pravna i
fizička).

preduzetnički ugovori

su oblik

povezivanja kada zavisno društvo
poverava vođenje poslova matičnom
društvu.

18.

OSNOVNI

OBLICI

SPECIJALIZOVANIH

SUDOVA

PRIVREDNIH ASOCIJACIJA

1.   sudovi   časti-povrede   dobrih
poslovnih običaja članova komore
2.   stalni   i   izborni   sudovi-odlučuju   o
međusobnim   sporovima   članova
komore
3. spoljno-trgovinska arbitraža

19. OSNOVNI PRINCIPI PRIVREDNOG
PRAVA

1. tržišno privređivanje
2. sloboda privređivanja
3. sloboda kretanja
4. regulativna uloga države

20. PRAVO KONKURENCIJE

obuhvata antimonopolsko pravo i
pravo nelojalne konkurencije.

monopol

predstavlja tržišno stanje pri

kome na strani ponude postoji samo
jedan prodavac, a na strani potražnje
mnoštvo kupaca. Monopol može biti
pravni i faktički.

antimonopolsko

pravo

obuhvata monopolističko

sporazumevanje   i   monopolističko
delovanje.   Antimonopolistički   zakon
definiše postojanje komisije za zaštitu
od   monopolskog   ponašanja   i
delovanja.

nelojalna konkurencija

predstavlja   takvu   radnju   poslovnih
subjekata   koja   je   protivna   dobrim
poslovnim   običajima,   a   može   naneti
štetu drugim poslovnim subjektima: 1)
stvaranje   zablude   kroz   propagandu

odnosno   iznošenje   neistina   2)
prikrivanje   deklaracije   proizvoda
(prikrivanje   mana   proizvoda).

špekulacija

predstavlja aktivnost

sticanja koristi po osnovu izazivanja
poremećaja u snabdevanju na tržištu ili
neopravdanog povećanja cena.

21. OSNOVNE SLOBODE POTROŠAČA

1. pravo na sigurnost u korišćenju
proizvoda
2. pravo na informisanost
3. pravo na dobijanje odgovora
4. pravo na izbor proizvoda i usluge na
tržištu
Danas se primenjuju 2 nova principa:
- pravo na čistu životnu sredinu
- pravo siromašnih i ugroženih na
zaštitu njihovih interesa
Dva kodeksa poslovne etike:
- kodeks etičkog ponašanja
- kodeks korporativnog upravljanja

22. OSNOVNA NAČELA PRIVREDNIH
UGOVORA

su poštenje i savesnost,

pažnja, teretnost, neformalnost, uticaj
države na zaključivanje ugovora.

Osnovne karakteristike privrednog
društva

1.   osnivački   akt-   ugovor   ili   odluka   o
osnivanju.   Statut   jevrsta   osnivačkog
akta.
2. ulog- skup stvari novca i prava koje
osnivači   stavljaju   na   raspolaganje
društvu, a za uzvrat dobijaju vlasničko
pravo   koje   može   biti   u   udelima   ili
akcijama.
3.   imovina-   materijalni   supstrat
društva
4. subjektivitet- društvo je pravno lice,
pravno   lice   je   subjekt,   subjekt   je
odvojen od ličnog svojstva.
5.   delatnost-   osnovna   i   sporedne
delatnosti
6.   sedište-   adresa,   mesto   gde   je
preduzeće registrovano
7. firma- ime pod kojim se preduzeće
pojavljuje u pravnom prometu, može
biti personalna ili realna, obavezno uz
nju   ide   skraćenica   koja   označava   tip
društva(AD, d.o.o.)
8. zastupnik- lice koje zastupa društvo
u   javnom,   pravnom   i   finansijskom
prometu.   Može   da   prenese   pravo
punomoćja na određeni broj lica.