Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.Istorijat računovodstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.Etički kodeks profesionalnih racunovođa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.1.Pricip integriteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.2.Princip objektivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.3.Princip profesionalne kompetentnosti I dužne pažnje . . . . 9
2.4.Pricip poverljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
2.5.Princip profesionalnog ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.Nezavisnost kao klučni princip profesionalne etike . . . . . . . . . . . . 13
4.Pojam I suština nezavisnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
2
1.Istorija računovodstva
Istorija računovodstva je stara koliko i sama civilizacija; jošsu porodice u praistoriji
morale da proračunavaju količine hrane iodeće koje su im potrebne da bi se suočile sa
hladnijim godišnjimdobima. Računovodstvo predstavlja jednu od najznačajnijih
profesija uekonomiji i poslovanju. Računovođe su učestvovale u razvoju
gradova,trgovine, novca i bankarstva, doprinele su uspehu italijanskerenesanse,
spasile od bankrotstva mnoge pronalazače i preduzetniketokom industrijske
revolucije, pomogle povećanju poverenja u tržištekapitala neophodnom za zapadni
kapitalizam, i imale knjučnu ulogu uinformatičkoj revoluciji koja je promenila
globalnu ekonomiju.Razvoj računovodstva bio je uslovljen razvojem privrede, s
jednestrane, i pojavom novca kao merila vrednosti i platežnog sredstva, sdruge strane.
Sve dok su proizvodne snage bile na nivou razvojanaturalne proizvodnje, proizvodnje
za potrebe samog proizvođača, nijese osećala potreba za računovodstvenom
evidencijom. Ukoliko je tada ivršena razmena, ona je obavljana putem trampe, roba
jedne upotrebnevrednosti razmenjivala se za robu druge upotrebne vrednosti, u
istommomentu, zbog čega nisu ni nastajali dužničko-poverilački odnosi inije ni bilo
potrebno evidentirati takvu razmenu. Međutim, kad jerazvoj prizvodnih snaga
omogućio proizvodnju i za tržište, došlo jei do razvoja trgovine. Trgovac robu kupuje
radi toga da bi je prodaodrugom i da bi pri tome ostvario zaradu, kupujući je po nižoj,
aprodajući po višoj ceni. Tu se pojavljuje i dužničko-poverilačkiodnosi. Naime, kad
proizvođač proda trgovcu na kredit, on postajepoverilac, a trgovac dužnik, ili ako,
pak, trgovac proda kupcu robu nakredit, onda je trgovac poverilac, a kupac je njegov
dužnik. Na tomstepenu razvoja proizvodnih snaga oseća se potreba za evidencijom,
jer treba znati ko kome i koliko duguje, odnosno ko, koliko i od kogapotražuje, s
jedne strane, i kolika je zarada trgovca, s druge strane.Pojavom akumulacije
omogućen je razvoj banaka, gde se javljajukreditni odnosi, a samim tim i potreba za
evidencijom, da bi se znalidužnici i poverioci i da bi se utvrdila zarada po osnovu
kamate.Tragovi računovodstvene evidencije otkriveni već kod antičkihnaroda
uglavnom su s područja bankarskih poslova. Još u XVIII vekup.n.e. u Vavilonu u
Zakonu kralja Hamurabija ukazuje se kakva seevidencija morala voditi sa područja
dužničko-poverilačkih odnosa.U antičkoj Grčkoj banke se nisu bavile samo kreditnim
poslovima veći poslovima plaćanja za račun klijenata, dakle platnim prometom.Tvrdi
se da su banke vodile dve knjige ''ephemerid'' i ''trapezitica5grammata''. Prva knjiga
predstavlja hronološku evidenciju svihposlovnih događaja, a druga knjiga račune
(konta) klijenata.2Posle osvajanja Egipta od Aleksandra Makedonskog, i u
Egiptudolazi do razvoja banaka. To je uslovilo i pojavu knjigovodstveneevidencije,
koja je obuhvatala kreditne odnose između banaka ikreditni odnos banke i privatnog
lica.U Rimu su, takođe, bile razvijene privatne banke. Pored banaka,kreditnim
poslovima bavili su se i bogati robovlasnici, vitezovi,filozofi i dr. Od knjiga spominju
se rokovnik (''liber calendarii'') , ukome se evidentira pozajmljeni novac i rokovi
naplate glavnice ikamate, memorijal (''adversaria''), u kome se evidentiraju
poslovnepromene hronološki, knjiga primanja i izdavanja (''codex accepti etexpensi'')
i knjiga u kojoj su vođena konta (''codex rationum'').3Raspadom Rimske imperije
zamire i privredna aktivnost, avezano sa tim i vođenje knjigovodstvene evidencije.U
4
kasnom srednjem veku dolazi do procvata italijanskih gradovai naglog razvoja
trgovine. To je uslovilo i razvoj knjigovodstveneevidencije. U sačuvanim knjigama iz
XIII veka vidi se da je tadaknjigovodstvena evidecija obuhvatala konto dužnika i
poverilaca,konto gotovine, robe i kućnih izdataka. (Najstarija sačuvana
poslovnaknjiga, ustvari samo dva njena lista potiču iz 1211.godine). Sačuvaneknjige
iz XIV veka pokazuju postepen prelaz od prostog ka dvojnomknjigovodstvu.
Najstarija sačuvana knjiga vođena po metodu dvojnogračunovodstva potiče iz
1340.godine. Prve knjige koju su napisane odvojnom knjigovodstvu pripadaju XV
veku. (Knjiga ''O trgovini isavršenom trgovcu'' od Dubrovčanina Benka Kotrulića,
napisana1458.godine u Napulju, a štampana tek 1573.godine u Veneciji i
knjigafranjevačkog monaha Luke Pačiolija ''Summa et Aritmetica,
Geometria,Propotioni et Proportionalita'', štampana, u Veneciji 1495.godine). Tonisu
bili radovi posvećeni isključivo knjigovodstvu, ali je svaka odnjih imala poglavlje o
knjigovodstvu.''Summa et Aritmetica, Geometria, Propotioni et Proportionalita''
je,upravo zahvaljujući svom poglavlju "Particularis de Computis etScripturis" (Details
of Accounting and Recording) posvećenom dvojnomknjigovodstvu, kao „jednom od
najdivnijih otkrića ljudskog duha“postala jedna od najvažnijih knjiga ikad napisanih.
''Summa'' je A Short History of Accounting & Business6jedna od prvih knjiga
štampanih na Gutenbergovoj mašini, što joj je iomogućilo da se raširi po celoj Evropi.
''Summa'' je učinila Pačiolija slavnim i obezbedila mu mesto „oca računovodstva“
uistoriji.Pačioli nije otkrio dvojno knjigovodstvo, već je opisao metod koji su koristili
trgovci u Veneciji tokom italijanske renesanse. Njegovsistem uključuje većinu
današnjih uobičajenih postupaka i malo jepromenjen u narednih 500 godina. Pačioli je
istakao da su tri stvaripotrebne uspešnom trgovcu:· dovoljno gotovine ili kredit,·
računovodstveni sistem konstantno ažuriran koji mu možepokazati kako posluje,·
dobar knjigovođa koji će to sprovesti.Ako je sve dobro odrađeno, knjigovođa može,
sabirajući sva dugovanjana levoj strani i sva potraživanja na desnoj, sastaviti probni
bilans(“summa summarium”), pri čemu zbirovi sa obe strane moraju bitijednaki. U
suprotnom, postoji greška koja se mora pronaći iispraviti. Sistem dvojnog
knjigovodstva je bio lak za primenu iispunjavao je zahteve poslovanja, tako da se vrlo
brzo proširio.Da bi objasnio zašto je dvojno knjigovodstvo nastalo tek
tokomrenesanse u Italiji umesto u antičkoj Grčkoj ili Rimu, istoričarračunovodstva A.
C. Littleton opisuje sedam ključnih „sastojaka“ koji suomogućili njegov nastanak:·
Privatna svojina: Sposobnost promene vlasništva, jer seračunovodstvo bavi
beleženjem činjenica o imovini iimovinskim pravima.· Kapital: Bogatstvo
produktivno zaposleno, jer drugačijetrgovina bi bila neznatna i kredit ne bi postojao.·
Trgovina: Rasprostranjena razmena dobara, jer skromno lokalnotrgovanje ne bi
stvorilo takvu vrstu pritiska na poslovanjepotrebnu da podstakne nastanak
organizovanog sistemaevidentiranja.· Kredit: Sadašnje korišćenje budućih dobara, jer
je malopodsticaja za beleženje transakcija koje se odmah završavaju.· Pisanje:
Mehanizam za stvaranje trajnih beleški nasvakodnevnom jeziku.· Novac: Uobičajeni
''denominator'' za razmenu.· Aritmetika: Metod računanja monetarnih detalja u
poslu.Mnogi od ovih faktora postojalo je i u antičko doba, ali do Srednjegveka, oni
nisu postojali zajedno u formi i snazi potrebnoj dapodstakne nastanak dvojnog
knjigovodstva. Evidencija, na primer, jestara kao i civilizacija, ali aritmetika –
sistematska manipulacijabrojčanim simbolima – zaista nije bila sredstvo raspoloživo
uantici. Šta više, uporna primena rimskih brojeva za finansijsketransakcije dugo posle
uvođenja arapske numeracije predstavljala jeprepreku ranijem stvaranju sistema
dvojnog knjigovodstva.U XVI, XVII, XVIII veku uporedo sa razvojem privrede
razvilo sei knjigovodstvo, pa se javljaju nove knjige o knjigovodstvenojevidenciji u
5
