Висока пословна школа струковних студија
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет
: Основе менаџмента
Тема
: Пословна етика менаџмента
Ментор
: проф. др Јелена Крстић
Студент
: Милица Лепојевић, 13845/18,
Менаџмент технологије хране и гастрономије
Лесковац, 2019.
2
САДРЖАЈ
Увод.............................................................................................................................................3
Појам и значај етике...................................................................................................................4
Етичке теорије и приступи........................................................................................................4
Фактори који утичу на етички избор........................................................................................6
Утицај на етичко одлучивање...................................................................................................9
Етички интензитет......................................................................................................................9
Морални развој...........................................................................................................................9
Етички принципи......................................................................................................................11
Кораци етичког одлучивања....................................................................................................12
Селекција и запошљавање поштених радника......................................................................12
Етички кодекс...........................................................................................................................12
Обука о етици...........................................................................................................................13
Етичка култура.........................................................................................................................13
Пословна етика и пословни морал..........................................................................................14
Закључак....................................................................................................................................16
Литература................................................................................................................................17
4
1.Појам и значај етике
Реч
етика
потиче од грчке речи
ethos –
обичај и
ethikos
– моралан. Етика је наука о
моралу, наука о проучавању и процењивању моралних вредности. То је филозофска
дисциплина, која проучава морал, његово порекло, циљеве и смисао. Етике су
национални стереотипи које једно друштво и нација пропагирају о себи самом и веома
се разликују. Тако да оно што је етично за једну нацију не мора да буде и за другу.
Етика се може дефинисати на више начина. За почетак, етика је филозофска дисциплина
која испитује смисао и циљеве моралних хтења, темељне критеријуме за морално
вредновање, као и заснованост и извор морала уопште.
Етика је скуп моралних правила и принципа који дефинишу правилно и погрешно
понашање одређене особе или групе. Етика је шири појам од морала и она представља
филозофско схватање морала, док је морал конкретан облик људске слободе одређен
правилима понашања међу људима. Морал можемо да дефинишемо као скуп писаних и
неписаних правила о понашању људи, који се заснивају на етичким нормама.
1
Дефинисање етике усмерава на следеће аспекте:
2
o
Етику имају људи, а не организације;
o
Етичко понашање се разликује од особе до особе;
o
Етика је релативна, а не апсолутна.
Етика заједно са естетиком спада у заједничку област филозофије која се назива
аксиологија или теорија вредности. Она се бави изучавањем морала и појмовима доброг
и исправног. Етика настоји да реши питања људске моралности путем дефинисања
концепата као што су добро и зло, право и погрешно, врлина и порок, правда и злочин.
1.1.Етичке теорије и приступи
Етичке теорије је могуће груписати у три основне групе : дескриптивна етика,
нормативна етика и метаетика.
Дескриптивна етика
подразумева проучавање и описивање морала, људи,
културе и друштва и обезбеђује основу материјалној нормативној етици. Такође
спроводи и компарације различитих моралних система, закона, веровања,
принципа и вредности. Дескриптивна етика укључује истраживања из области
1
Лекић, С. (2018),
Менаџмент.
Београд,
БПШ-ВШСС, стр. 131.
2
Drucker, P. (1996),
Inovacije i preduzetništvo,
Beograd, PS Grmeč – Privredni pregled, str. 115.
5
антропологије, психологије, социологије и историје као део процеса разумевања
онога што људи раде или верују о моралним нормама.
3
Нормативна етика
(позната и као морална теорија)
формира и повезује
различите моралне норме, правила и вредности друштва и налази темељ за
извођење посебних или појединачних норми и оправдава основне принципе
моралности. То је грана етике која истражује скуп питања која се јављају када се
разматра како треба поступити, морално говорећи. Нормативна етика испитује
стандарде за исправност и погрешност акција.
4
Метаетика
се бави значењем моралних термина, као и логиком моралног
закључивања. Метаетика проучава значење моралног језика и метафизику
моралних чињеница. Метаетика је грана аналитичке филозофије која истражује
статус, темеље и обим моралних вредности, својстава и речи. Док се области
примењене етике и нормативне теорије фокусирају на оно што је морално,
метаетика се фокусира на то шта је сама моралност.
5
У доношењу одлука менаџери се углавном користе нормативном етиком и то кроз
четири основна приступа :
утилитаристичким, гледиште људских права, теорију о
праведности етичког гледишта и теорију о интегрисаним друштвеним уговорима.
Утилитарни приступ
који су развили Џереми Бентам и Џон Стјуарт Мили сматра да
морално понашање производи највеће добро за највећи број људи. Усмерен је на
учинке, а не на мотиве којима се воде они који остварују те учинке. Стога би менаџер
при доношењу одлука требао размотрити учинке сваке алтернативне одлуке и одабрати
ону која користи највећем броју људи. Утилитарни приступ прописује етичке стандарде
за менаџере који се односе на организацијске циљеве, ефикасност и сукоб интереса.
У погледу организацијских циљева тај приступ истиче максимизирање профита,
остварење које се постиже високим квалитетом и најнижим ценама за купце. На тај
начин се задовољавају интереси купаца, добављача, запослених, деоничара и других. Те
циљеве менаџери требају да покушају да постигну ефикасном употребом расположивих
ресурса, тј. минимизирањем утрошака инпута придржавањем еколошких стандарда. При
томе циљеви менаџера не би смели бити у сукобу са циљевима предузећа.
Гледиште људских права
је заинтересовано да људска бића имају фундаментална
права и слободе које се не могу одузети индивидуалним одлукама. Према томе, етички
коректна одлука је она која најбоље подржава права оних људи на које утиче. Морална
права која се морају поштовати приликом доношења одлука су: право слободног
пристанка, право на приватност, право на слободу савести, право на слободу говора,
право на поштен процес, право на живот и сигурност. При доношењу етичких одлука
3
www.thoughtco.com/ethics-descriptive-normative-and-analytic
4
http://www.bbc.co.uk/ethics/introduction/intro_1.shtml
5
Kant, Immanuel, Grounding for the Metaphysics of Morals, tr, James W. Ellington (Indianapolis: Hackett
Publishing Company, 1985).
