oglašavanja, društvenih odgovornosti i ponašanja korporacija u zemlji i inostranstvu.
Poslovna etika istražuje utemeljenost, izvore i poreklo moralnih vrednosti, te kriterijume i
instrumente moralnog vrednovanja i prosuđivanja u svetu poslovanja kako bi se rasvetlio
smisao i iznašla rešenja moralnih dilema i konflikata koje proizvodi čovekovo delovanje
u korporaciji i koje proizvodi korporacija u odnosu sa drugim subjektima privređivanja.

Poslovna etika kritički reflektuje sledeća suštinska pitanja sveta poslovanja, što

ujedno čini i predmet poslovne etike:

- pitanje moralne odgovornosti i slobode čoveka kao člana korporacije - prema

sebi, drugima na poslu, okruženju i zajednici (javnom mnjenju);

- pitanje uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije – unutar korporacije,

prema okruženju, deoničarima, klijentima, bilo da se radi o vrednovanju lojalne ili
nelojalne konkurencije, kao i vrednovanju sukobljenih interesa prema drugima;

- pitanje društveno socijalne odgovornosti korporacije koje se odnosi na kulturno-

istorijski identitet sredine/zemlje u kojoj korporacija posluje, uz uvažavanje obrazovnih,
ekoloških, sportskih, duhovnih, religijskih i običajnih potreba datog okruženja.

Neizbežno se postavlja pitanje zašto se čovek ponaša drugachije prilikom

donoshenja   odluka   u   privatnom   životu   u   krugu   porodice,   prijatelja   u   ophodjenju   sa
drugima,   nego   prlikom   donoshenja   odluka   u   korporaciji?   To   pitanje   postojanja
tzv.dvostrukog   morala   ili   moralnog   ponashanja   dovodi   do   toga     da   u   modernom
poslovnom svetu vrede jedna etichka pravila za poslovanje, a druga za život i odgoj
porodice.

Vecina poslovnih ljudi posebno direktori menadzeri, vlasnici suočavaju se sa

pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi i
svom preduzecu. Od njihovog moralnog profila i ličnog osećaja zavisi kakve će odluke
doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike i time , mozda privremeni
gubitak ili izmaklu dobitak pretvoriti u dugoročnu korist i uspeh.

Budući da nemali broj ljudi stoji na stanovištu da je svrha poslovanja korporacije

profit, ali ne po svaku cenu

, pa je nužno i reinvestirati, a ne samo voditi računa o

zaposlenima u korporaciji i akcionarima, a s tim u vezi je potrebno da se uspostavi i
moralni subjektivitet same korporacije.

Posmatranje odnosa između poslovanja unutar korporacija i morala može se

proširiti na način rada, korištenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose,
rukovođenje kompanijom, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj
zajednici, regiji, državi. Postoji nekoliko stanovišta u pogledu odnosa morala i
poslovanja- može se konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja
mnogo argumenata za tezu da su moral i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugo, može se
reći da moral i način rada, pogotovo upravljanja kompanijom i njenog organizovanja,
nemaju ništa zajedničkog. Opet možda je ispravno stanovište da ekonomija nema nikavu
obavezu niti potrebu da bude moralna, budući da ekonomija, po svojoj suštini, ne može
biti etična sve i kada bi to htela i nastojala da bude. Ako tražimo moralno postupanje u
poslovanju da li nam je mesto u crkvi umesto u biznisu?

Na drugoj strani, poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekomomija bez morala ne

mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti
srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa
u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim kompanijama. Tu se još javlja dilema o
tome da li je poslovni moral stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika,
ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine,
društva.

2. ODNOS POSLOVANJA I ETIKE

Etika je oduvek deo poslovanja i razgovor o etici u korporacijama niti je nov niti

razlicit od razgovora o etici u nekom drugom području.

Poslovanje i moral povezani su na vishe znachajnih nachina, a neke od ovih veza

su ochite- toliko ochite da ih uzimamo za po sebi date, pa smo skloni da se na njih ne
obaziremo.

Čuvena kritalica kaze da je ,,biznis biznisa biznis’’. Biznis biznisa nije uprava,

milosrdna delatnost ili socijalno stanje, niti je to kako nagoveshtava izreka-moralnost. Ali
shta to ,,biznis biznisa je biznis’’zapravo znachi? Ko ce da odredi šta to znači? Ono što se
smatra biznisom i njegovim biznisom razlikuje se od zemlje do zemlje.