Kao što je poznato, menadžment predstavlja odgovarajuću
veštinu vođenja poslova pomoću i preko ljudi. To podrazumeva i odgovarajuću aktivnost menadžera u pravcu uticanja na ljude kako bi poslovanje preduzeća, ili drugih organizacionih sistema bilo što uspešnije.
U ovom zadatku cemo obraditi
doprinos poslovne
kulture i morala uspehu u poslovnom pregovaranju.
Suština je u tome da se pravila bontona i standardi usvoje tako
da postanu deo vlastitog ponašanja. Pažnja i poštovanje koje
1
ukazujemo ljudima u procesu komunikacije su primarni pokazatelji vlastitog vaspitanja i dobre volje.
Međunarodna razmena robe i usluga obuhvata čitav svet i u njoj
se uspostavljaju odnosi između poslovnih ljudi iz raznih krajeva sveta, koji se međusobno razlikuju po tome što predstavljaju različite ekonomske snage, imaju različita shvataanja, interese, običaje i različite kulture. Već u samom početku razvoja međunarodne razmene niknula je potreba da se urede pojedini postupci u spoljnotrgovinskom poslovanju te da se utvrde norme poslovanja i poslovnog ponašanja, koji bi postali jedinstveni za sve učesnike u međunarodnoj razmeni.
Da bi se shvatila suština problema koji obrađuje ovaj rad , u
prvom delu je uvod u u ovaj rad, u drugom delu sam obradila osnovne pojmove komunikacije pojam i suštinu. U trećem delu su obrađeni osnovni oblici komuniciranja. U četvrtom pslovne komunikacije, obeležja poslovnog komuniciranja. U petom delu sam obradila poslovno ponasanje i doprinos kulture i morala uspehu u poslovnom pregovaranju i u šestom delu zaključak celokupnog rada.
2. OSNOVNI POJMOVI KOMUNICIRANJA
2
je dinamična aktivnost zato što uključuje reči, pokrete, grimase, posebne aranžmane, itd.
Komunikacija je sistemska
. Komponente komunikacionog
procesa su međuzavisne. Tako, komunikacija se dešava kad komponente unutar nje interaktuju i utiču jedne na drugu. Bazična komponenta na površinskom nivou uključuje izvor, poruku, kanal, prijemnik i povratnu spregu. Eliminisanje bilo koje od ovih pet komponenti može sprečiti komunikaciju ili u najmanju ruku učiniti je manje efektivnom.
Komunikacija je interakcionalna i transakcionalna
. Prvo
svojstvo znači izmenu poruka među ljudima uključenim u komunikacioni proces. Drugo, pak da ljudi uključeni u komunikacioni proces učestvuju u kreiranju i dekodiranju (interpretiranju) poruka.
Komunikacija može da bude namerna i nenamerna
.
Komunikacija može da se desi bez obzira da li je nameravana ili nije. Prvi slučaj postoji onda kada jedno lice šalje poruku drugom licu koje tu poruku želi da primi (na primer, kad jedno lice traži upute a drugo mu ih daje). Za razliku od prvog, drugi slučaj imamo onda kada jedno lice namerava da pošalje poruku drugom licu – primaocu poruke i kad primalac na poruku reaguje nesvesno ili nenamerno (na primer,
4
kad se govornik na sastanku smeši drugom licu u nameri da skrene njegovu pažnju na sebe i u tome uspeva tako što to drugo lice nesvesno reaguje na osmeh i počne pažljivo da prati poruku govornika).
Za komuniciranje se još može reći da se sastoji od sledećih
dijalog, unapređuje odnose između zaposlenih i rukovodstva, motiviše, stvara prijatnu atmosferu, povećava produktivnost i kvalitet rada, omogućava participaciju saradnika, daje pouzdani informaciju o radu pojedinaca, i utiče na lojalnost i pripadnost pojedinaca grupi.
Posledice loše komunikacije unutar organizacije:
pojedinci
ne dobijaju potrebne informacije, nerazumevanje radnika dovodi do
5
Prema karakteru svesnosti učesnika komuniciranja,
Prema broju učesnika u procesu komuniciranja,
Prema smeru kretanja poruka u sistemu
komuniciranja.
Prema statusu i formi komuniciranja,
Prema načinu ostvarivanja komunikacijske
interakcije,
Po osnovu uključenih učesnika u komunikacionom
procesu.
3.1. Komunikacija prema stepenu svesnosti učesnika
Prema karakteru svesnosti učesnika komuniciranja ona može
biti: svesna, nesvesna i manipulativna komunikacija.
