Риму, и то у домену обављања одређених мењачких послова. Главни задатак банака
и других финансијских институција је да каналишу средства од финансијски
суфицитарних до финансијски дефицитарних субјеката. Порекло речи „

банка

“ је у

речима „banca“, „banque“, „bench“ што значи клупа, сто. Реч „банкрот“ води порекло
од „banca rotta“ што значи сломљена клупа. Прва банка у свету је била „Bank of
Venice“, основана 1171. године у Венецији. Банке својим постојањем решавају три
проблема:

трошкове мониторинга,

проблем ликвидности,

ризик промене цене.

Према класичном схватању, које је доминирало све до 80-тих година прошлог

века, банка прикупља депозите како би касније одобрила кредите. А у савременим
условима пословања банка је врло сложена финасијска институција која нуди велики
број услуга различитим привредним субјектима.

У репродукцији привреде једне државе постојање новца и могућности

кредитирања   представљају   битне   чиниоце.   У   контексту   овог   круга,   банке   имају
посебно   место   и   улогу   јер   су   специјализоване   иснтистуције,   чија   је   основна
функција да привреду и њену репродукцију снабдевају потребном количином новца
и  кредита.

Стога је банкарство у целини као специфична привредена делатност

одређена врстом и и садржином банкарских послова. По одредбама Закона о
банкама и другим финансијским организацијама, банка се оснива као акционарско
друштво, уговором о оснивању и обезбеђењем средстава за оснивачки капитал
банке.

Банке и друге финансијске организације су правна лица. Банку могу да

оснују домаћа и страна правна и физичка лица. Банке могу да оснују најмање два
оснивача. Страна лица могу да оснују банку под условима узајамности.

Уговором о оснивању банке утврђују се нарочито:



назив и седиште оснивача банке,



назив и седиште банке,



износ укупног оснивачког капитала банке у новчаном и

неновчаном облику, као и удео сваког оснивача у том капиталу,

Симовић М.,

Монетарне и јавне финансије

, Универзитет у Приштини – Економски факултет,

Косовска Митровица, 2000, стр. 150.

Исто, стр. 154.

Исто, стр. 155.



рок до кога су оснивачи банке дужни да уплате и пренесу

новчана и неновчана средстава у оснивачки капитал банке,



права, обавезе и одговорности оснивача банке за обавезе банке,



услови за стицање и престанак права оснивача,



послови које банка обавља,



начин сношења ризика и покрића губитака банке,



услови и начин повећања оснивачког капитала и резерви банке,



начин решавања спорова међу оснивачима банке,



услови за престанак рада банке ако не постоји економски

интерес,



начин одлучивања о статусним променама банке и права

оснивача банке у случају статусних промена банке.

Пословне банке обављају послове који нису у надлежности народне банке.

Пословне банке у савременој привреди играју веома значајну улогу без обзира на
карактер друштвених система. Од појаве новца и кредита, улога банака се у суштини
није променила. Међутим, њихов значај је стално растао кроз развој друштвених
односа, тако да је данас њихов утицај на новчане и робне токове постао једна од
најважнијих карика савремене размене у свету. Свака пословна банка има задатак
приликом пласирања средстава за потребе својих клијената, истоветно као и код
других   услуга   које   пружа,   да   их   валоризује   на   најбољи   могући   начин,   тј.   да   их
оплоди   са   највишим   остварењем   профитне   стопе.   Услов   остваривања   основног
задатка   је   да   банка   располаже   одређеним   обимом   и   структуром   финансијског   и
инвестиционог   потенцијала   који   банка   исказује   у   билансу   пословања,   односно   у
билансу стања.

Банка самостално обавља делатност, ради остваривања добити. Банка се

може бавити депозитним, кредитним и другим банкарским пословима у земљи и то:

примањем свих врста новчаних депозита,

давањем и узимањем кредита,

девизним, девизно-валутним и мењачким пословима,

издавањем хартија од вредности и новчаних картица,

чувањем средстава и хартија од вредности и управљањем њима,

куповином и продајом хартија од вредности,

издавањем јемства, гаранција и других облика јемства,

пословима платног промета.

Исто, стр. 156.

Душанић Ј.,