1. Ulaganje u vrednosne papire (portfolio
investiranje
) je investiranje u vrednosne papire.
Glavni cilj ovog ulaganja je ostvarenje dobiti kao i
kontrola nad kompanijom koja emituje akcije. Na ovaj
način se želi postići veći prinos u odnosu na obilno
ulaganje na štednju. Danas se privredni kapit kreće
prvenstveno u obliku direktnih investicija, u obliku
portfolio investicija i u obliku depozita i kredita.
Portfolio plasmani predstavljaju međunarodno
kretanje kapitala u obliku akcija i obaveznica. Akcije
su vrednosni papir koji vlasniku daju pravo da
srazmerno ulogu svake godine učestvuje u dobiti
preduzeća putem dividende. Ako uloži veći iznos
kapitala ima pravo da bude zastupljen u upravnom
odboru tim putem učestvuje u odlučivanju o razvoju i
politici preduzeća. Obaveznice su vrednosni papiri
koje vlasnik dobija pri ulogu kapitala, a koji mu posle
određenog vremenskog perioda garantuje vraćanje
uloženog kapitala uz naknadu sa kamatom. Na evro
tržištu izdavoci obaveznica najčešće su međunarodne
organizacije, visoko razvijene zemlje i multinacionalne
kompanije. Vlade i velike kompanije u nedostatku
sopstvenog kapitala pribegavaju pozamljivanju na
tržištu kapitalatako da su akcije i obaveznice postale
predmet kupovine, trgovinskog posredovanja i
špekulacija.
2. Cesija
je preuzimanje duga, prenos,sjedinjenje i
upućivanje u finansiski modalitet izmirenja obaveza u
skladu sa odredbama Zakona o obligacionim
odnosima i Zakonu o finansiskom poslovanju kojima
je uređen pravni instrument cesije potraživanja.
Ustupanje potraživanja ili cesija je ugovor kojim
poverilac prenosi svoja potraživanja koja ima prema
dužniku na treće lice. Cesija je zapravo ustupanje
potraživanja. U poslu cesije stupaju tri lica: cedent,
cesionar i cesus. Cesus podnosi nalog za prenos
kojim se vrši plaćanje, a cedent podnosi nalog za
obračun. Cesionar ima prema cesusu ista prava koja
je cedent imao prema cesusu do ustupanja
potraživanja. Cedent je dužan predati cesionaru
dokumentaciju o dugu. Cedent odgovara za naplatu
duga do visine onog šta je primio od cesionara kao i
za naplatu kamate i troškova ustupanja i troškova
postupka protiv cesusa.
3. Lizing
je nov instrument finansiranja investicija u
savremenom svetu. Dostigao je iznos od 5% do 20%
ukupnih investicija.Predmet lizinga je određena stvar
koja se od strane davaoca lizinga privremeno predaje
primaocu lizinga na korišćenje a on na sebe preuzima
rizik i jemstvo za održavanje date stvari. Na davaocu
lizinga ostaje samo kreditni rizik dok na primaoca
lizinga pada preduzetnički rizik. U savremenom svetu
lizing omogućava privredno racionalno i efikasno
korišćenje stvari koje su predmet ugovora o lizingu što
je važna privredna funkcija lizinga. Lizing se uglavno
upotrebljava u domaćem pravnom prometu. Posao
lizinga se sastoji u predaji stvari na privremenu
upotrebu na ugovoreno vreme.
Posao lizinga je sam za sebe osnovni ugovor.
4. Budžet firme
predstavla polaznu tačku za
menadžment koji na osnovu planiranja budžeta
utvrđuje ciljeve preduzeća i strategiju za ostvarivanje
ciljeva. Budžet je finanski plan kojim se određuje
alokacija resursa na različite programe i aktivnosti u
određeno periodu. Buđet je važan planski akt koji se
odnosi na planiranje i kontrolu. Budžet koristi
menadžerima da izvrše procenu programa i aktivnosti
na bazi troškova što donosi efikasnu upotrebu
resursa. U fazi kontrole menadžeri sagledavaju u kojoj
meri je delovanje usklađeno sa planom. Planiranje
budžeta se uglavnom posmatra na petogodišnji period
dok se jednogodišnji period vezuje za klasični budžet.
5. Hartije od vrednosti
u klasifikaciji ih delimo na
kreditne harije od vredosti i na transferbilne hartije od
vrednosti. Kreditne hartije od vrednosti dele se u dve
grupe netransferbilne i transferbilne. Prva
grupa hartija ima manji značaj i odnosi se na
uspostavljanje bilateralnih kreditnih odnosa po osnovu
kupoprodaje. Transferbilni kreditni instrumenti
predstavljaju bezuslovne i otuda univerzalne kreditne
hartije na osnovu kojih debitori prihvataju apsolutnu
obavezu plaćanja duga u ugovorenom roku. U
transferbilnih hartija od vrednosti koji kreditiraju
državni privatni sektor prepoznatljive su : 1. hartije
državne blagajne ( bilans do godinu dana, notes 1-10
godina obaveznice preko 5 godina) 2. Hartije
federalne države ( obaveznice i certifikati ) 3. Hartije
državnih jedinica ( seriske obaveznice dugoročne
obaveznice) 4.hartije preduzeća ( komercijalni papiri i
obaveznice preduzeća).
Blagajničke menic
su
kratkoročni papiri državnog trezora sa najvišim
stepenom garantovanja i minimalnim iznosima
nominalnih vrednosti.
Blagajničke note
poseduju
naznačenu kamatu odnosno kamatski kupon. Kamata
predstavlja element ugovora i uglavno se plaća
polugodišnje
. Blagajničke obaveznice
izdaju se
najčešće sa rokovima dospeća od 5 godina i služe za
dugoročno kreditiranje države.
Hartije državnih i
lokalnih administrativnih jedinica
su vrste
povlašćenih obaveznica jer su oslobođene kamatnih
oporezivanja.
Komercijalni papiri
spadaju u kratkoročne i
nesigurne hartije. Rok dospeća je 279 dana.
Obaveznice preduzeća
su dugoročne hartije sa
dospećem iznad godinu danai vije isokim stepenom
transferbilnosti na tržištu kapitala. Akcije
predstavljajuvlsničke hartije za razliku od obaveznica
koje su dužničke hartije. Akcije nose veći rizik u
odnosu na obaveznice jer kod akcija može doći do
nenaplaćivanja dividendi i kapitnog rizika usled
smanjenja dividendih stopa ili bankrota preduzeća.
6. Akumulacija preduzeća
–obezbeđenje
adekvatnog nivo akumulacije za finansiranje
društvene reprodukcije u funkciji rasta novostvorene
vrednosti kao I podloge za buduće uvećanje
akumulacije je inperativ ekonomije. Osnovni problem
ekonomije je da se adekvatnom raspodelom dohotka
obezbedi povećan obim akumulacije. Nedovoljan nivo
akumulacije dovodi do udruženog rada, inostranih
zaduženja I bankarskih kredita. Kod samoupravnog
sistema postoje dva koncepta stvaranja novčane
akumulacije 1. koncept Narodne banke Juguslavije
koji se sastoji od odbijanja novcanih izdataka za
troškove poslovanja, isplate doprinosa I poreza kao I
isplate ličnih dohodaka. 2.koncept Službe društvenog
knjigovostva koja akumulaciju izdvaja iz sredstava za
dohotke izdvajanje sredstava rezervi I sredstava
amortizacije. Tako da akumulacija predstavlja deo
čistog dohotka koji se izdvaja za jačanje I proširenje
materijalne osnove rada.
7. Finasiranje učešćem
je oblik finansiranja među
poslovnim partnerima I to na način što firma ako ima
slobodna novčana sredstva stavlja ih na raspolaganje
svom poslovnom partner. Ova sredstva se daju u vidu
uloga I bez obaveza vraćanja. Na taj način preduzeće
svojim sredstvima učestvuje u poslovanju partnera s
kojim deli poslovni rezultat shodno svojim uloženim
sredstvima.
8. Finasiranje avansom I pretplatom
ova vrsta
finansiranja je česta među preduzećima. Preduzeća
kao budući dužnici plaćaju unapred svome poveriocu
određeni iznos pre konačnog obračuna I izvršenja
ugovora. Avans služi za finasiranje ugovorenog posla.
Finasiranje pretplatom je slično finasiranju avansom,
a satoji se od toga što određena firma dobije unapred
pretplatu od svojih budućih kupaca. Pretplata može
biti delimična ili u celini visine vrednosti robe I usluga.
9.
Operativni model finansiranja
egzistiraju brojni
oblici finansiranja, u zavisnosti od izvora sredstava,
namene sredstava, od uslova i sl. Finansiranje
privrednih oragnaizacija mora biti u skladu sa
ekonomskom politikom, menja se sa promenom u
ekonomskoj politici. Samostalno finansiranje ima cilj
ostvarivanja ukupnog prihoda i dohodka. Sredstva
kojima preduzece raspolaze poticu iz poslovnog
fonda, rezervnog fonda i fonda yajednicke potrosnje.
Samostalno finansiranje preduzeca vrsi se iz sledecih
izvora-1.dohodka 2. amortizacije 3. fondova i 4.
kredita. Dohodak je najvazniji izvor sredstava za
samostalno finansiranje. Svaka firma u politici
formiranja dohotka, vodi racuna i o raspodeli dohotka
prema namenama u odredjenim proporcijama.
Struktura realizacije je vazan faktor dohotka, jer svako
preduzece nastoji da realizujom ostvari najveci
moguci prihod i da bude veci dohodak. Na dohodak
direktno uticu i prodajne cene. Ako su cene formirane
na nivou koji trziste prihvata i ako ne obezbedjuju
rentabilno poslovanje, tada ce i prodaja robe
obezbediti planiranu realizaciju. Vazno mesto
zauzima i raspodela tj raspored dohotka prema
namenama.U toku godine dana sredstva ostvarenog
dohodka nisu izdvojena iz sredstava poslovnog fonda.
Stoga se mogu koristiti kao obrtna sredstva. Nivo
samofinansiranja, iskazan po metodi bruto
akumuladije, repezentuje visoke koeficijente.
10.
Kompenzatorsko
finansiranje
donacije,subvencije,regresije i kompenzacije su oblici
finansijske pomoci koje se dodeljuju u slucaju kada
odredjena firma nema uslova da obavlja svoja
redovna poslovanja sama.
Donacija
je oblik
finansijske pomoci koju korisnik dobija bespovratno.
Regresije i premije
su oblici novcane pomoci koje
drustvo daje privrednim org. radi korigovanja cena
njihovih proizvoda ili stimulisanja u procesu obavljanja
odredjenih poslova.
Kompenzacije
su oblik
finansijkse pomoci koje se dqaju preduzecima koje
proizvode odredjene proizvode koju su od posebnog
interesa za ostvarivanje planskih ciljeva u tom slucaju
kompenzacijom se nadoknadjuje deo troskova koji
nastaje u poslovanju.
11. Upravljanje novcanim sredstvima firme:
Kljucni
principi finansiranja su princip rentabilnosti i princip
likvidnosti. Rentabilnost predstavlja ostvarivanje max
rezultata min ulaganjem, a likvidnost izvrsavanje
obaveza na vreme. Vazno je oba pricipa uskladiti jer
ukoliko se jedan forsira vise od drugog moze doci do
medjusobnog suprotstavljanja. Takodje moze doci do
pojave suficita i deficita, ukoliko dodje do deficita firma
mora da nadje povoljan izvor finansiranjja kako bi
odrzala likvidnost, ukoluiko dodje do suficita moraju
se naci nova resenja koja iziskuju kratkorocna
ulaganja koja za rezultat imaju prinose. Za kompaniju
je vazno pitanje minimalnog novoa gotovine koji je
neophodana da bi se obezbedila likvidnost uz min
troskove, medjutim to dovodi do odredjenih troskova,
kao sto su, troskovi drzanja gotovine, troskovi
nedostatka i troskovi transakcija sa gotovinom.
Troskovi drzanja gotovine zaptavo predstavljaju
troskove u vidu izgubljenog prinosa od mogucih
ulaganjja ili mogucnost otplate duga. Troskovi
nedostatka gotovine mogu biti veliki i javljaju se kao
propusteni kasaskonto, smanjenje kreditnog boniteta,
slabljenje likvidnosti, smanjenje prednosti i gubljenje
stecene prednosti kod dobavljaca zbog neredovnog
izvrsavanja obaveza. Troskovi transakcija gotovinom
nastaju zbog administrativno-manipulativnih troskova i
troskova provizije koji nastaju pri kupovini ili prodaji
hartija od vrednosti. u svakom slucaju bitan je saldo
gotovine tj nivo gotovine koji se dobija iz
kvantitativnog odnosa ukupnih godisnjih izdataka i
koeficijenta obrta gotovine.
12. Finansijsko planiranje
: Finansijsko planiranje
predstavlja vid iskazivanja raznih vrsta planova u
vrednosnim pokazateljima.Funkcije planiranja su
informativno-koordinirajuce funkcije na bazi
informacija o finansijskom poslovanju preduzeca,
koordiniraju se sve finansijske aktivnosti u procesu
