Под   појмом   политика   се   подразумјева   скуп   одлука   којима   се   одређују   понашања
предузећа у реализовању његових планских циљева. Овим се прецизирају методе,
принципи и критеријуми којима се усмјеравају пословне активности предузећа.
Овдjе се разматра пословна политика јер се процес планирања односи на предузеће,
планске   одлуке   које   се   односе   на   принципе,   методе   и   критеријуме   у   вези   са
понашањем   овог   привредног   субјекта.   У   процесу   планирања,     због   сложености
пословања   предузећа,   неопходно   је   доносити   одговарајуће   одлуку   у   вези   са
понашањем предузећа у његовим различитим подручјима, као што су организационе
јединице, функције, департмани и слично.
Пословна   политика   садржи   континуиране   планске   одлуке   које   се   примјењују   на
ситуације које се понављају. То значи да пословном политиком унапријед заузимамо
став у вези са проблемима који ће се јавити у пословању предузећа и о којима ће
морати   да   се   донесу   пословне   одлуке.   Највише   је   заступљено   становиште   да   се
пословна политика формулише и за подручја активности гдје се предузеће у току
свог пословања суочава са проблемима за које би требало дати јединствено рјешење.
Да   би   се   остварила   рационалност   пословне   политике   потребно   је   да   се   ставе   у
међусобни однос три групе чинилаца.
Посебну пажњу заслужују могућности којима предузеће располаже. Њих називамо и
лимитирајућим   чиниоцима,   али   их   не   би   требало   посматрати   као   непромјенљиву
величину,   већ   као   нешто   што   је   подложно   промјенама.   Другу   групу   чинилаца
представљају   циљеви   које   предузеће   намјерава   да   реализује   формулисаном
пословном политиком. Трећу групу чинилаца чине инструменти којима се предузеће
користи у остварењу својих циљева. Неопходно је напоменути да се међусобни однос
ових чинилаца не смије посматрати као константни однос јер се може очекивати да
ће се зависно од ситуације мијењати њихов однос.
Карактеристике пословне политике би се могле свести на сљедеће:



предузеће би у свом пословању поред законских прописа требало да се придржава
добрих пословних обичаја,



стабилност пословне политике представља принципијалан став органа управљања
о одређеним питањима из пословања предузећа,



рационална пословна политика треба да обезбједи реализацију, прије свега
циљева средњорочне и дугорочне оријентације предузећа,



да буду јасно дефинисана како би сви који учествују у њеном спровођењу могли
да је разумију и прихвате итд.

Један од специфичних облика планске одлуке јесте пословна политика. Пословном
политиком обухваћене су оне планске одлуке којима се изражава став менаџмента
при   усмјеравању   активности   предузећа.   Једном   утврђени   став   примјењује   се   при
доношењу одлука у вешекратном понављању и од тог става не смије се одступати.
Уколико   је   као   политика   предузећа   усвојен   став   да   се   води   рачуна   о   квалитету
производа, при сваком новом одлучивању уважаваће се тај став.
Једино у случају ''обичних'' планских одлука, након њиховог спровођења престаје
њихово важење. По овоме се види да је политика посебна врста планске одлуке.
Заузимањем одређеног става о начину понашања предузећа у процесу пословања,
могуће је изразити и намјере менаџмента у вези са планским циљевима.

Пословна

политика се утврђује на:



краћи рок и



дужи рок.

Пословна политика на

краћи рок

обухвата процес одлучивања о понашању

предузећа у непосредно предстојећем периоду у коме се идући догађаји могу
сагледавати са више извјесности и поузданости.
Утврђивање пословне политике предузећа на

дужи рок

подразумјева и одлучивање о

стратешким циљевима, што значи да се пословни догађаји у будућности могу
предвидјети са мање извјесности и поузданости.

1. 2. Класификовање политика предузећа

Пословну политику чине пословне одлуке којима се дефинишу начела, принципи и
критеријуми   којима   се   усмјерава   одлучивање   у   пословању   предузећа.   Поступком
формулисања   пословне   политике   ствара   се   полазна   основа   за   доношење   одлука
којима се усмеравају активности на остварењу циљева.
На   основу   посматрања   пословне   политике   предузећа   могуће   је   извршити
класификацију   одлука   о   његовом   понашању   у   будућности.   Политике   се   могу
класификовати по три критеријума и то према:



периоду за који се утврђују,



обухватању елемената организационе структуре предузећа и



пословним активностима.

1. 2. 1. Период за који се утврђују одлуке

Период, односно вријеме као критеријум за класификовање пословних одлука
подразумјева њихово разликовање на:



имплементације и



контроле.

Формулисање обухвата дефинисање ставова, начела и принципа којих би предузеће
требало   да   се   придржава   у   остварењу   постављених   циљева.   Без   прецизно
формулисане   пословне   политике   нема   обављања   дјелатности   предузећа.   Када   је
пословна политика дефинисана потребно је да се са њом упознају сви који се на било
који   начин   укључују   у   њену   реализацију,   а   то   је   публиковање.   Да   би   се   особе
задужене   за   спровођење   пословне   политике   максимално   залагале   за   њену
реализацију, они морају да је прихвате, што представља индоктринацију.
  Друга   и   трећа   фаза   дозвољавају   стављање   примједби   на   формулисану   пословну
политику.   Четвртим   кораком   иде   се   на   имплементацију   у   решавању   проблема   са
којима се суочава предузеће. Ова фаза нуди одговор да ли формулисана пословна
политика одговара потребама предузећа. Интерпретације омогућавају органима који
спроводе   пословну   политику,   у   случају   одређених   недоумица   и   проблема,   да   се
обрате   креаторима   пословне   политике   за   додатна   објашњења.   Овдје   треба
напоменути   да   су   предузимачи   који   улажу   новац   у   тржишну   привреду   креатори
пословне   политике,   а   менаџери   њени   реализатори.   Међутим,   када   имамо   мања
предузетништва, предузимач и менаџер могу бити исто лице.
Посљедњи корак представља контролу спровођења пословне политике. У овој фази
предузимају се мјере с циљем да се тешкоће и неспоразуми отклоне. Контрола мора
да   буде   изузетно   ефикасна   и   ажурна   у   откривању   проблема   који   могу   настати   у
примјени политике, као и корективна акција ради отклањања уочених недостатака.

1. 2. 3. Пословне активности

Активности предузећа као критеријуми за разликовање пословних политика
подразумјева обухватање појединих функција код одлучивања о будућем понашању.
Разликују се политике којима се усмјеравају функције:



маркетинга,



производње,



финансија,



запошљавања,



истраживања и развоја и друге.

За све функције утврђују се спрцифичне политике којима се утврђују ставови,
принципи, критеријуми и методе за усмјеравање понашања у маркерингу,
производњи, финансијама и другим сегментима пословања предузећа. Успјешност
пословања предузећа условљена је усклађивањем ових функција у оквиру генералне
политике датог привредног субјекта.