кооперативног и укупног деловања у науци, образовању, култури и уметности,
привреди, друштвеној супраструктури, а свакако и у породици и и целом друштву.
Комуницирање је темељни економски и социјални процес, који се одвија на многим
нивоима и на разне начине.
Реч комуницирање потиче од латинског глагола comumunicare што значи разговарати,
договарати се, расправљати, излагати нешто или саветовати некога. Овај израз повезан
и са латинском речи communitas, која означава заједницу, пријатељство и правичност у
односима међу људима.

“Комуницирање је облик споразумевања између живих бића, зато у појам

‘комуницирања’ не можемо укључивати пренос информација између неживих бића
(рецимо, пренос података у рачунарским системима). Људско комуницирање је
споразумевање помоћу симбола (то га разликује од комуницирања животиња).”

Харолд Ласвел

комуникацију види ако процес перманентне размене информација,

односно: смисао комуницирања је садржан у размени порука, чије су финкције
упозорење, савет, информација, убедјивање, изражавање мишљења и уживање.
Комуницирање се може дефинисати и преко средстава која користи, према томе
разликују се:



форма, а то је начин на који се нешто саопштава



медијум, односно средство комуницирања која комбинује различите форме.



медији, а ту се мисли на технолошка средства масовног комуницирања као што
су штампа, радио, телевизија, интернет.

Друштвене науке комуникацији прилазе из специфичног угла. Под комуницирањем
се подразумева свеукупност односа између припадника друштва, а та веза испољава се
у три равни: као психосоцијалне, материјалне, и масовне комуницирања.
Тема овог семинарског рада је пословно комуницирање.

Пословно комуницирање

Пословно комуницирање је комуницирање која се користи за промоцију производа,

услуга   или   организација,   односно   пренос  информација   унутар   пословног   света.
Пословно комуницирање користи се у правне и сличне сврхе.
Сваки пут када разговарамо, када пишемо писмо, шаљемо е-маил, објашњавамо неки
пословни   пројекат,   телефонирамо   или   читамо   –   ми   комуницирамо.   То   чинимо   и
вербално   и   невербално,   а   сваки   пут   када   то   чинимо   на   професионалном   нивоу
репрезентујемо не само себе саме већ и организацију коју представљамо.

Комуницирање је виталан део пословања, организације и менаџмената, оно је

битан чинилац утиска о организацији и може представљати границу између успеха и

Словеначки комуниколог (1920-2007.)

Harold Dwight Lasswell, напредни амерички политичар, теоретичар комуницирање (1902-1978.)

неуспеха. Сусретљивост, тачност, доследност и уредност су квалитети које доприносе
позитивном искуству. Неуредан допис, непрегледна или чак нетачна информација
утицаће на стварање негативног утиска.
За пословно комуницирање значајне су две функције:



Лична функција – која означава припадност друштвеним групама, лични стил

комуницирања, као и ставове према чину комуницирања или садржају поруке.



Међусобна функција – која обележава односе међу учесницима у процесу

комуницирања, друштвене улоге, ставове, заједничко знање и интеракцијске
могућности које нуди чин комуницирања.

Пословно комуницирање се реализује:



Унутар организације – то је процес у ком учествују сви запослени у

организацији  и   сврха   те   комуницирања   је   реализација   плана.   Унутрашње
комуницирање   обухвата   вертикалну   комуникацију   према   доле   (налози,
упутства),   вертикалну   комуникацију   према   горе   (повратна   информација   на
налоге и упутства, мишљења), хоризонталну и латералну комуникацију (размена
информација међу запосленима).



Изван организације – то је процес у којем учествују само неки запослени у

организацији,   комуницирање   организације   са   спољним  окружењем,   тј.
пословним   партнерима,   потрошачима   и   широм   друштвеном   заједницом,
обухвата   сву   комуникацију   (непосредну,   усмену,   телефонску,   писану,
електронску итд.) у вези с настајањем и пласманом производа и услуга.

Комуницирање   унутар   организације   представља   комплексан  систем  протока
информација, налога, жеља и наговештаја што чини  два  система: мрежа формалног  и
мрежа неформалног комуницирања.
Формално  комуницирање  је  унапред   планиран,  систематичан,   службени   процес
преноса   информације   у   говорном   и   писаном   облику,   усклађен   са  потребама
организације.

Неформално комуницирање у организацији секундарна је и врло сложена

комуникацијска мрежа која почива на личним додирима и која, за разлику од система
формалног комуницирања, не следи неку унапред одређену линију.
Суштина целе методе може се сажети у једноставној премиси: комуницирање је целина
састављена од вербалног и невербалног комуницирања, у распону од 20-25% вербалне
и 75-80% невербалне. Међуљудско комуницирање представља недељиву целину својих
компонената. Шта то практично значи? Да је оно што говоримо и оно што чинимо док
говорите   јединствена   целина   и   да   једино   целовитом   сликом   можемо   доћи   до
разумевања   и   исправног   тумачења   саговорника.  Успешан  комуникатор   је   онај   који
може да пренесе  највећу количину информација саговорнику на начин који ће бити
најбоље схваћен. За такво комуницирање, осим знања и сигурности у себе, потребна је
и вештина. Култура пословног комуницирања део је васпитања и културе сваке особе.