Висока школа струковних студија за образовање васпитача
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Комуникативне способности савременог васпитача
Тема: „
Пословно комуницирање
“
Ментор Студент:
.
2
Садржај:
Увод……………………………………………………………………………………………….3
1.Појам комуницирања……………………………………………………………………..…...4
2.Пословно комуницирање……………………………………………………………5,6,7,8,9
2.1Фактори пословног комуницирања………………………………………………………...10
2.2Препреке у пословној комуникацији….…………………………………………………...11
2.3 Превазилажење баријера…………………………………………………………………..12
2.4Методе интерперсоналног пословног комуницирања……………………………………12
2.5Интерперсонална комуникација и преговори…………………………………………..13
2.6Комуницирање у радној средини…………………………………………………………..13
2.7 Изглед пословног колектива……………………………………………………………….14
Закључак………………………………………………………………………………………..15
Литература………………………………………………………………………………………16
4
1. ПОЈАМ КОМУНИЦИРАЊА
Комуницирање је суштински елемент и основ човековог споразумевања, кооперативног и
укупног деловања у науци, образовању, култури и уметности, привреди, друштвеној
супраструктури, а свакако у породици и целом друштву. Комуницирање је темељни
економски и социјални процес, који се одвија на многим нивоима и на разне начине.
Реч комуницирање потиче од латинског глагола „
comumunicare
“ што значи разговарати,
договарати се, расправљати, излагати нешто или саветовати некога. Овај израз је повезан и
са латинском речи „
communitas
“, која означава заједницу, пријатељство и правичност у
односима међу људима.
Смисао комуницирања је садржан у размени порука чије су финкције упозорење, савет,
информација, убеђивање, изражавање мишљења и уживање.
Комуницирање се може дефинисати и преко средстава које се користи, према томе
разликују се:
•
форма, а то је начин на који се нешто саопштава,
•
медијум, односно средство комуницирања која комбинује различите форме,
•
медији, а ту се мисли на технолошка средства масовног комуницирања као што су
штампа, радио, телевизија, интернет.
Под комуницирањем се подразумева свеукупност односа између припадника друштва, а та
веза испољава се у три равни: као психосоцијално, материјално и масовно комуницирање.
5
2. ПОСЛОВНО КОМУНИЦИРАЊЕ
Пословно комуницирање је комуницирање која се користи за промоцију производа, услуга
или организација, односно пренос информација унутар пословног света. Пословно
комуницирање користи се у правне и сличне сврхе.
Сваки пут када разговарамо, када пишемо писмо, шаљемо е-маил, објашњавамо неки
пословни пројекат, телефонирамо или читамо – ми комуницирамо. То чинимо вербално и
невербално, а сваки пут када то чинимо на професионалном нивоу репрезентујемо не само
себе саме већ и организацију коју представљамо.
Комуницирање је виталан део пословања, организације и менаџмената, оно је битан
чинилац утиска о организацији и може представљати границу између успеха и неуспеха.
Сусретљивост, тачност, доследност и уредност су квалитети које доприносе позитивном
искуству. Неуредан допис, непрегледна или чак нетачна информација утицаће на стварање
негативног утиска.
За пословно комуницирање значајне су две функције:
•
Лична функција – која означава припадност друштвеним групама, лични стил
комуницирања, као и ставове према чину комуницирања или садржају поруке.
•
Међусобна функција – која обележава односе међу учесницима у процесу
комуницирања, друштвене улоге, ставове, заједничко знање и интеракцијске могућности
које нуди чин комуницирања.
Пословно комуницирање се реализује:
•
Унутар организације – то је процес у ком учествују сви запослени у организацији
и сврха тог комуницирања је реализација плана. Унутрашње комуницирање обухвата
вертикалну комуникацију према доле (налози, упутства), вертикалну комуникацију према
горе (повратна информација на налоге и упутства, мишљења), хоризонталну и латералну
комуникацију (размена информација међу запосленима).
