Glava 4. Okruženje Evropske unije

4.1 Priroda EU i razvoj evropskih integracija

Evropska unija je zasnovana na principu dobrovoljnosti, ni jedna zemlja se ne prisiljava na priključenje,
niti se sprečava da napusti EU. Druga osnovna karakteristika je da je EU od svog nastanka razvijala
otvorenu političku i ekonomsku integraciju zemalja članica.

Nastanak:

Još 1929. U Ženevi , na skupštini Lige naroda Aristide Briand i Gustav Stressman, francuski i

nemački ministri spoljnih poslova, predložili su stvaranje zajedničke evropske organizacije.

Šumanov plan- koji je 1950.godine

doveo do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik. Šuman je

predložio da se formira nadnacionalna evropska institucija kojom bi se rukovodio menadžment industrije
uglja i čelika.

Motivi EU

: Razlozi za stvaranje novog oblika evropske integracije nakon Drugog svetskog rata bili su

višestruki: ekonomski, politički, socijalni, psihološki...

Ekonomski: potreba da se primeni Maršalov plan

Politički: trebalo je sprečiti potencijalni novi sukob između Nemačke i Francuske, kao i
širenje komunizma sa Istoka

Ustavni temelji EU:

6 država osnivača Belgija, Francuska, Nemačka, Italija,Luksembourg, Holandija

1951.godina-Pariski ugovor

o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik- cilj je bio

stvaranje zajedničkog tržišta za ugalj i čelik, to su bile ključne sirovine za vojnu industriju SR
Nemačke i Francuske

1957.godine- Rimski ugovor

o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske

zajednice za atomsku energiju- stvaranje carinske unije između zemalja članica, zajedničko
tržište, slobodno kretanje dobara, usluga, ljudi, kapitala

Problemi EU

: rigidno tržište rada, finansijska usklađenost, visoki porezi.

*Proširenja EU*(bitno!)

Potreba za usklađivanjem ekonomske i monetarne politike intenzivirana je početkom sadamdesetih
godina prošlog veka kada su SAD ukinule konvertibilnost dolara, kao i naftnim krizama 1973.i 1979.

1972.godina- priključenje Danske, Irske i Velike Britanije-prvo proširenje

1981.godina- zajednici pristupa Grčka

1986.godina- Španija i Portugalija

1995.godina- tri nove zemlje Austrija, Finska, Švedska

2004.godina najveće proširenje! Slovenija, Mađarska, Češka, Slovačka, Poljska, Estonija,
Letonija, Litvanija, Kipar, Malta

2007.godina- Bugarska i Rumunija-poslednje proširenje

Današnja struktura EU inicirana i usvojena u Mastrihtu 1992.godine, oslanja se na tri ključna
stuba:*

1. stub: carinska unija, jedinstveno tržište, zajednička poljoprivredna politika, strukturalne

politike i monetarna unija

2. stub: zajednička spoljna i bezbednosna politika
3. stub: saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova

4.2 Ključna dokumenta EU

Jedinstveni evropski akt, Ugovor o EU iz Mastrihta, Cecchini izveštaj, Bolonjska deklaracija, Agenda
2000, Evropska strategija zapošljavanja...

Jedinstveni evropski akt- 1986.godina potpisan

od 12 članica koje su u tom trenutku bile, a stupio na

snagu jula 1987.

Cilj

: formalno usvajanje jedinstvenog unutrašnjeg tržišta

Obuhvata propise

koji su proširivali moć Evropske zajednice na polje socijalne politike,

razvoj tehnologije i istraživanja i na okruženje.

EU je ovim aktom prihvatila

dva pristupa

- harmonizacija i uzajamno prepoznavanje-ključni

za uklanjanje internih prepreka

Ugovor o EU iz Mastrihta- potpisan 1992.godine

, do tada najradikalnija reforma dotadašnje Evropske

ekonomske zajednice. Ugovorom su postavljeni ciljevi Tri stuba!!!

Osnovni principi prema ovom ugovoru

Princip udruživanja

, naglašava da je EU dobrovoljni savez država

Princip ugovornosti

, naglašava da država dobrovoljnim pristupom ulazi u određene

ugovorne odnose iz kojih crpi svoja prava ali i obaveze

Princip delotvornosti

, znači da se na nivou EU obavljaju oni poslovi koje je

delotvornije da se obavljaju na nivou Zajednice, nego na nivou država članica

Princip postepenog razvoja

, ukazuje da se EU razvijala postepeno i u dva pravca: po

širini, prijemom novih članica i po dubini: unapređivanjem veza među postojećim
članicama.

4.3 Institucije EU

Četiri glavne institucije EU:

Evropski komitet, Savet ministara, Evropski parlament, Evropski sud

pravde

Evropska komisija

- Rukovodi politikom EU i nadležna je za praćenje i sprovođenje zakona, pregovara o

trgovini i upravljanju budžetom. Inicira zakone ali ih ne donosi!

Komisija ima 20 podkomisija koje služe interesima EU i oko 20.000 članova i ostvaruje veliki broj
kontakata sa ekspertima i konsultacija sa interesnim grupama.

Primat zakona EU nad nacionalnim zakonima na znači da su svi nacionalni zakoni usaglašeni sa
zakonima EU. Komisija pokušava da ih usaglasi, usled neuspeha, pokreće prekršajne postupke protiv
država članica.

Glava 6. Regulative

6.1 Regulative i njihov značaj u svakodnevnom i poslovnom živoru

Regulacija-

pod ovim pojmom podrazumevamo sve aktivnosti Vlade, odnosno države i njenih

institucija , koje na bilo koji način utiču na privredu , vanprivredu i živote građana.

Menadžeri- moraju da budu upoznati sa velikim brojem regulativa koje utiču na njihove svakodnevne
poslovne odluke u vezi finansija, marketinga, kadrova...moraju da ih poštuju i primenjuju

Zakonodavstvo

- obuhvata mnoštvo intervencija koje utiču na sve učesnike u privrednom životu:

Kontrole cena- el.energija, telefonske usluge, kablovska...)

Osiguranja upotrebne bezbednosti (farmaceutski proizvodi, igračke, hrana)

Strandarda proizvodnih karakteristika i tehnologije (automobilski sigurnosni standardi)

Kontrolisanja otrovnih odliva i drugih zagađivača (izduvni gasovi, otpadne materije)

Značaj regulativa

– obezbeđivanje poštenih konkurentnih odnosa, zaštita potrošača i drugih interesnih

grupa. Državni organi definišu prirodu i domet konkurencije, kontrolišu da li reklame sadrže istinite
informacije, Vlada ima uvid u kvalitet proizvoda koji se mogu izneti na tržište...

Državna intervencija

u privredi može biti primenjena putem- pravosuđa i zakona, specijalizovanih

Vladinih agencija

6.2 Razvoj regulativa SAD

I period

: formiranje prvih regulativa tokom kasnih

1800-tih godina

, nastalih kao rezultat delovanja

interesnih grupa

Tada su farmeri uspeli da izdejstvuju da država oformi ustanove za

kontrolu otkupa žita

Počev od 1830-tih vlada je počela da nameće pravila za specifične delatnosti, koje su od
značaja za javni interes-

železnica

je bila pionir velikog biznisa- kako se ubrzano razvijala,

američko državno zakonodavstvo nastojalo je da osigura da će se železničke kompanije
pridržavati propisanih pravila poslovanja

II period

: vreme Nju Dila- kada je Ruzveltova administracija proširila regulaciju na industriju električne

energije, hranu, lekove, avio, teretni prevoz, osiguranje, komunikacije

Najjveći cilj je bio da izvuče američku ekonomiju iz depresije

Američki kongres je tada formirao 3 osnovna tipa regulatornih agencija

Funkcionalne agencije

- regulisale su posebne odnose unutar industrije, pitanja

zaposlenih radnika ili finansijskih transakcija ( Nacionalni odbor radničkih odnosa,
Komisija za sigurnost i razmenu...)

Ekonomske agencije

- regulisale su poslovanje celokupne industrije

Socijalne agencije

- pod imenom Sistem socijalne bezbednosti, regulisala društvena

pitanja u industrijskoj delatnosti. Ovakve agencije su počele snažnije da se razvijaju
tek 1960-tih godina

III period

- počeo 1960-tih godina – regulacija je proširena na potrošačke proizvode, okruženje i uslove

rada u pogledu bezbednosti i zdravlja radnika, nova socijalna regulativa je uvela u politiku i nove
interesne grupe

IV period

- 1970-tih- nastao uvođenjem

ekonomske deregulacije

- u nekoliko industrija, uključujući

električnu energiju, prenos prirodnog gasa, telekomunikacije, aviotransport i drumski saobraćaj

*Dva različita trenda regulacije- istovremeno

su se odvijala, socijalna regulacija započeta tokom 1960-

tih godina je proširivana, a istovremeno je u nekoliko industrija osnaživana deregulacija!

Razvoj regulativa u Srbiji

1945.-2000. Godine srpska, odnosno tadašnja jugoslovenska država je formulisala i sprovodila veoma
razgranatu i detaljnu regulativu u svim oblastima razvoja privrede i društva

-Slom socijalizma i demokratska tranzicija u koju je Srbija stupila 2000-te godine uveli su zemlju u
proces radikalnih reformi ekonomskog sistema, Srbija je danas u procesu kompletiranja institucionalnog
okvira za tržišnu ekonomiju, posebno kada je reč o konkretizaciji načela vezanih za vlasništvo koja su
regulisana novim Ustavom, usvojenim 2006.

-strani investitori u svojim preporukama, ponavljaju da suština usvajanja novih regulativa nije samo u
donošenju zakona, nego i u njihovom kvalitetu, jasnost, preciznost regulativnih odredbi, prepoznatljivost
po međunarodnim standardima, da regulative budu kvalitetne i sprovodive

6.3 Vrste regulativa

I teorija o nesavršenosti tržišta-

regulacija treba da poboljša ekonomsku efikasnost tako što će

popravljati nesavršenost tržišta. Postoji 5 vrsta nesavršenog tržišta: prirodni monopol, efekti okruženja,
javna dobra, asimetrične informacije i moralni hazard

II teorija Politička ekonomija propisa

- cilj regulacije je da zaštiti kompanije, a u drugim slučajevima da

preraspodeli njihove prihode kroz unakrsna subvencionisanuja

Prirodni monopol

- ako ukupnu količinu proizvoda može proizvesti jedna firma uz niže prosečne

troškove, nego ako bi tu količinu proizvele dve ili više firmi

Regulišu se: cene i obim proizvodnje

Dva važna pitanja: da li postoji prirodni monopol i drugo da li će se njegovom ekonomskom
regulacijom ostvariti značajna ekonomska efikasnost

Efekti okruženja

– mogu se analizirati kroz dva osnovna tipa, novčane i nenovčane efekte

I Novčani efekat

: prisutan je kada aktivnost jednog ekonomskog agenta utiče na druge

ekonomske agente kroz promene u cenama dobara i usluga

II Nenovčani efekat

: dešava se kada aktivnost jednog ekonomskog agenta direktno utiče na

preference ili proizvodne mogućnosti drugog ekonomskog agenta. (otpadi jedne kompanije mogu zagaditi
vodu, koja je potrebna drugoj kompaniji)

Javna dobra

- ono koje trošenjem od strane jedne osobe, ne umanjuje svoju raspoloživost za druge. Kada

osoba troši javno dobro kao što je:jabuka, onda ono nije raspoloživo za potrošnju od strane drugih.
Osnovni problem javnih dobara je „Free- riding“, „

slobodni jahači

“, ne doprinose stvaranju javnog

dobra.( Ukoliko, oni koji koriste javno dobro treba za to da plate ma osnovu toga koliko oni to dobro
vrednuju, ljudi mogu potceniti vrednost javnog dobra ili izbeći plaćanje, oslanjajući se na plaćanje drugih)

Lobiranje se usmerava

na komisije, odbore Skupštine i njihovo osoblje, kao i na druge

nosioce političke vlasti

Lobiranje je

strateško prenošenje političkih važnih informacija državnim funkcionerima

Pored lobiranja

- kompanije učestvuju u radu poslovnih saveza, trgovinskih udruženja i ad

hoc koalicija

Izborne strategije podrazumevaju, priloge kampanjama, koje daju kompanije kako bi
obezbedile pristup mestima odlučivanja, koja su od njenog poslovnog interesa

8.3 Informacije, pristup i nivoi u lobiranju

Lobiranjem se pružaju

dve vrste informacija: tehničke i političke

Tehničke

– sastoje se od podataka i predviđanja posledica alternativnih odluka (najbolje

predstaviti osoblju, pre nego samom članu političkog tela)

Političke

– utiču na mogućnost izbora potrošača i glasača i na političke interese funkcionera

Lobiranje se po pravilu usredsređuje na one članove koji imaju strateške položaje i koji mogu da daju
svoju podršku drugima. Važno je da kad se lobira kod člana visokog političkog organa, poput člana
Vlade, da se informacije daju na nekoliko nivoa, od lobiranja na vrhu do nižih nivoa

Principi lobiranja:

1. Dobro poznavati institucionalne načine na koje se određeno pitanje iznosi pred određena

tela, poznavati načine i strukturu rada

2. Potrebno je dobro poznavati interese i ciljeve političara i prema njima uobličiti svoje

potrebe

3. Poruke da budu direktne, jasne
4. Da ne pričaju samo lobisti, već da saslušaju od funcionera i osoblja njihove interese,

brige, strateške savete

5. Lobiranje treba da se započne od članova nižih tela, kako bi se obezbedilo više glasova

podrške lobiranom predlogu

6. Održavanje kontakta i nakon ostvarenog pristupa

Kontrola lobiranja

Zakon o lobiranju postoji još od 1946. u SAD

, mada je to i dalje neregulisana oblast

Američki zakon o etici u Vladi

iz 1978.-odnosi se na problem „začaranog kruga“ u kome

zvaničnici napuštaju službu u Vladi i odlaze da lobiraju svoje bivše poslodavce. Ovaj Zakon
ograničava, kontakte bivših zvaničnika uprave i članova zakonodavnih timova u periodu od 2
godine, a bivše članove i osoblje Kongresa sprečava da lobiraju 1 godinu od kada im istekne
mandat i još 2 godine u onim oblastima u kojima su imali punu odgovornost

1995.godine –

Zakon o obelodanjivanju lobiranja

- zahteva da prijave prihod koji dobijaju i

troškove, da se registruju i oni koji lobiraju odbore i osoblje članova Kongresa. Podnošenje
tromesečnih izveštaja o aktivnostima

Zakoni i pravila Doma i Senata

zabranjuju poklone članovima Kongresa iznad 50$, a

plaćene službene ručkove u vrednosti do 100$

Lobiranje u EU

– iza scene i manje transparentno

Lobiranje se takođe odvija na nivou nacionalnih država članica EU. Oblici lobiranja zavise
od institucije u kojoj se lobira