1.Osnovne odredbe i nacela o privrednim drustvima:
Privredno drustvo je pravno lice koje obrazuju osnivackim aktom pravna i/ili fizicka lica radi
obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.tu spadaju:ortacko drustvo, komanditno, doo,ad. imamo
drustva lica(fizicko drustvo i komndinto)i drustva kapitala(doo i ad).privredno drustvo odlikuje se
materijalnim i personalnim supstratom.materijalni cini njegova imovina,a imovinu cine udeo i akcije
u drugom privrednom drustvu i dr im prava.u toku postojanja drustva imovina se moze povecati i
smanjiti.pd stice svojstvo pravnog lica danom upisa u registar privrednih subjekata.uslovi prilikom
osnivanja drustva su mat (obezbedj sred iz kred),ispunjenje pose uslova zavisi od karakt del privr dr
(zastita ziv sred,sanitarne uslove,prostorne) i formalne(podnosenje prijave za upis u privredne
registre.
2.Ortacko drustvo
Je privr drustvo koje osnivaju 2 ili vise fiz i ili pravnih lica radi obavljanja odredjene delatnosti pod
zajednickim posl imenom.Nastaje na osnovu ugovora o osnivanju u pismenoj formi i mora biti
overen od str nadleznog organa.minimalni br osnivaca je 2. za svoje obaveze ort drustvo odg
celokup imovinom ako nije drugacije odredjeno.ortackom dr nas pravni sistem daje pravni
subjektivitet. To znaci da ortacko drustvo ima imovinu koja se sastoji od udela ortaka.od moze
prestati odlukom organa o prestanku, stecajem, neobavljanjem poslova u periodu od 2 god,
sudskom odlukom o prestanku.prestanak ortaka nastaje u slucaju smrti ortaka,otkaza nekog
ortaka,ugovorom ortaka i zakonom o privredn drustvima.
3.Komanditno drustvo
Privredno drustv koje osnivaju 2 ili vise fiz i pravnih lica u svojstvu ortaka radi obavljanja odr
delatnosti,pod zajednickim poslovnim imenom,od kojih komplementar odg neogran za svoje
obaveze,a komandirator odgovara ograniceno do visine svog ugovorenog uloga.kd nastaje
ugovorom o osnivanju,mora se sastojati iz najmanje dva clana od kojih jedni odg za obaveze dr i
personalnom imovinom(komplementari(a drugi snose rizik poslovanja drustva-komanditori.Visina
osnovnog kapitala utvrdjuje se osnivackim aktom.kd ima status pravnog lica koga stice Upisom u
sudski registar.
4.Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu
Je privredno drustvo koje osniva jedno ili vise fizickih i pravnih lica radi obavljanja delatnosti pod
zajednickim poslovnim imenom. Imovina doo nastaje od uloga svojih clanova.tu imovinu cine
novac, hartije od vrednosti.doo moze imati najvise 50 clanova.doo ima osnovnu glavnicu koju cini
zbir uloga clanova.osnivacki akt zavisi od broja osnivaca ovog drustva.obavezni elementi
osnivackog akta su:puno ime i prebivaliste svakog fizickog lica i poslovno ime i sediste svakog
pravnog lica clana drustva,poslovno ime i sediste drustva,delatnos drustva,iznos osnovnog
kapitala,iznos troskova osnivanja…ugovor doo zakljucuje se u pismenoj formi koga potpisuju svi
clanovi.prestanak ovog drusva ce biti ukoliko je isteklo vreme odredjenog u osnivackom aktu,odluka
skupstine clanova,stecaj..
5.Akcionarsko drustvo
Je privredno drustvo koje osniva jedan ili vise pravnih i fizickih lica u svojstvu akcionara,radi
obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim imenom,ciji je kapital podeljen na akcije.
Akcionarska drustva su drustva kapitala i za njih je bitan akcionarski kapital.raspolaze fiksnom
osnovnom imovinom cija je minimalni novcani deo odredjen zakonom.osnovna glavnica je
podeljena na jednake delove koji su izrazeni akcijama.jedan akcionar moze imati vise akcija.
Akcionarsko drustvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.imovina je odvojena.Od
imovine akcionara.akcionari ne odgovaraju za obaveze drustva, osim do iznosa ugovorenog,a
neuplacenog uloga u imovini drstva.prestanak akcionarskog drustva moze biti brisano iz registra,
stecajem,ako je registracija bila nistavna.
6.Ugovorno poslovno pravo/pojam i neke karakteristike obligacionog odnosa
Obligacioni odnos ili obligacija je imovinsko pravni odnos izmedju dva ili vise subjekata iz kojeg
jedan ili vise subjekata imaju prava da od drugog subjekta sahteva odredjeno ponasanje, a za
drugog subjekta proizilazi obaveza na to ponasanje.ponasanje moze biti aktivno i pasivno.aktivno je
davanje ili cinjenje,a pasivno uzdrzavanje od neke radnje.prava i obaveze subjekta obligacije su
povezani tako da cine jednu celinu.bez prava i obaveze nema obligacije.ono sto je pravo jednog
subjekta za drugog je obaveza. Lice koje ima obavezu naziva se duznik,a lice koje zahteva
izvrsenje radnje se naziva poverilac.U sadrzaj obligacije ulazi pravo poverioca da zahteva od
duznika izvrsenje odredjene radnje na nacin,vreme i mesto kako je dogovoreno.predmet je radnja
koje duznik mora izvrsiti,odn.radnja koju poverilac ima pravo da trazi od duznika da je izvrsi.
8.Klasifikacija obligacije
Mogu se podeliti prema br subjekata na pojedinacne i zajednicke.Pojedinacke obligacije
podrazumeva dva lica poverilac i duznik. Zajednicke obligacije su one u kojima se pojavljuje vise
subjekata na jednoj ili drugoj strani,odn vise subjekata na obe str.mogu se podeliti na podeljene i
solidarne obligacije.prema vrsti radnje i nacinu odredjivanja radnje se obl mogu podeliti na pozitivne
i negativne, proslte i slozene, deljive i nedeljive,genericke i individualne.zamenljive i nezamenljive.
9.Izvori obligacije
To su pravne cinjenice i pravna stanja na osnovu kojih nastaje obligacioni odnos.u nasem pravu za
izvor obligacija se smatraju:ugovor(najcesci nacin nastanka obligacija),jednostrana izjava
volje(jedna str se obavezuje da ce izvrsiti obavezu prema drugoj str iako u tom trenutku druga str
nije poznata),prouzrokovanje stete(onaj ko pricini stetu drugome duzan je da je nadoknadi),
neosnovano obogacenje(za stucanje nekog imov prava zahteva postojanje pravnog odnosa.kod
sticanja bez osnova nastaje obaveza da se vrati ono sto je steceno bez osnova),poslovodstvo bez
naloga(nazvano vrsenje tudjih poslova),zakon(odredjene cinj koje imaju snagu da uspostave
obligacioni odnos)
10.pojam i neke karakteristike ugovora kao izvora obligacije
Ugovor je saglasnost izjava volja dve ili vise subjekata koje zele da izazovu nastanak,promenu ili
prestanak obligacionog odnosa.ugovorom se stvaraju prava i obaveze ugovorenih strana.jedna
strana obecava drugoj izvesnu imovinsku radnju,a druga str to prihvata..ugovorna str koja ima za
pravo da zahteva od druge ugovorne strane preuzete obaveze naziva se poverilac.druga ugovorna
strana koja ima obavezu da izvrsi ugovorne obaveze prema poveriocu naziva se duznik.da bi doslo
do zakljucenja ugovora saglasnost volja mora postojata volja sa saglasnim izjavama dva ili vise
subjekata i ijavne volje moraju biti punovazne da ne budu date pod pretnjom, prinudom,usled
zablude ili prevare.
11.Podela ugovora
Jednostrani i dvostrani ugovori:jedna strana ima obavezu,a druga zahteva izvrsenje te obaveze,
dvostrani:obe str imaju obavezu da izvrse odredjenu radnju, teretni i dobrocini;teretni:ugovorna
strana stice korist izvrsenjem ugovora i ima obavezu da nadoknadi tu korist koju stice.
Dobrocini:ugovorna strana koja stice korist nema obavezu da za to daje naknadu. Alteatorni i
komutativni. Alteatorni:kada se zakljucuje ugovor ne zna se kakve ce medjusobne obaveze biti,
komutativni: poznata je obaveza ugovornih strana.konsesualni(zakljucen u momentu kada su
ugovorne strane postigle dogovor) i realni (smatra se nastalim onda kada je predat predmet
ugovora), trajni (izvrsenje se dogadja kroz duzi vremenski period) i trenutni (radnja je odredjena i
izvrsava se odjednom), imenovani (pozitivnim propisima odredjeno ime) i neimenovani (nemaju
posebno ime, ne zakljucuju se cesto), ugovor u korist treceg lica (zakljucuju dva subjekta, a treci
subjekt nije ugovorna strana ima pravo da zahtava od duznika izvrsenje ugovora)
