1. POJAM UGOVORA O PRODAJI.

Ugovor o prodaji u medjunarodnom poslovanju, predstavlja osnovni

instrument kojim se regulisu odnosi povodom razmene roba i novca izmedju

subjekata razlicite nacionalnosti.

U ekonomskom smislu ovaj ugovor predstavlja pravni posao u okviru

koga se vrsi razmena robe za novac, i normativno je uredjen i stavlja pod

zastitu drzave pomenutu razmenu robe i novca. Istovremeno vrsi se i

razmena vlasnickih prava na robi, koja prelaze sa prodavca na kupca.

Zavisno od vrste roba koje su predmet ugovora moguce je izvrsiti

razlicite klasifikacije ove vrste ugovora i uocava se osnovna podela na

prodaju pokretnih stvari i prodaju nepokretnih stvari. Ovde je rec o objek-

tivnom kriterijumu kod utvrdjivanja vrste ugovora. Moguce je izvrsiti

podelu ovih ugovora i prema subjektivnom kriterijumu zavisno od

subjekata koji ucestvuju u njegovom zakljucivanju i izvrsenju pa saglasno

tome razlikujemo podelu ugovora na gradjansko-pravne ugovore, ugovore

domaceg poslovnog prava i konacno ugovore o prodaji medjunarodnog

poslovnog prava

Uocava se da postoji razlika izmedju ugovora o prodaji domaceg

poslovnog prava i medjunarodnog poslovnog prava polazeci pre svega od

subjekata ugovora i njegovih objekata odnosno prava i obaveza koji iz njega

proisticu. U nacinu odredjivanja i izbora elemenata inostranosti kod

ugovora o medjunarodnoj prodaji formirale su se tri koncepcije:

subjektivna, objektivna i mesovita. Prema subjektivnoj teoriji ugovor o

prodaji je medjunarodni ako u trenutku zakljucenja ugovora stranke

pripadaju razlicitim pravnim sistemima. Prema objektivnoj teoriji

medjunarodni karakter posla je uslovljen cinjenicom da li u zakljucenju ili

izvrsenju ugovora postoji "dodir teritorija pod raznim suverenitetima

Mesovita teorija polazi od jednog kriterijuma - najcesce subjektivnog kao

dominantnog a njegove negativne posledice se koriguju primenom drugih

kriterijuma.

2. IZVORI PRAVA KOJIM

REGULISE UGOVOR O PRODAJI.

Ugovor o prodaji u medjunarodnom poslovnom pravu crpi razlicite

izvore pravnog regulisanja koji se mogu podeliti na: medjunarodne, izvore

domaceg poslovnog prava, sopstvene izvore medjunarodnog poslovnog

prava.

Osnovni pravni okvir-za reguliranje prodaje u medjunarodnom poslo-

vanju postavlja medjunarodno javno pravo. Kada je rec o ovom izvoru

pravnog regulisanja prodaje u medjunarodnim odnosima na prvom mestu je

Konvencija o pravu koja se primenjuje na prelaz svojine u slucaju medjuna-

rodne prodaje telesnih pokretnih stvari. Ovom Konvencijom regulisana su

nekolika pitanja znacajna za uredjivanje odnosa prilikom prodaje i to:

momenat do kada prodavac ima pravo na plodove prodate stvari; trenutak

do koga prodavac snosi rizike prilikom prodate stvari; momenat do koga

prodavac ima pravo zahtevati naknadu stete koju je pretrpela stvar; i

vređnost klauzule o rezerviranju prava vlasnistva u korist prodavca.

Drugi akt znacajan za uredjivanje ovih odnosa je Konvencija o

nadleznosti ugovorenog suda u slucaju medjunarodne prodaje telesnih

pokretnih stvari.

Sledeći izvor jeste Haska Konvencija o pravu koje se primenjuje na

ugovor o medjunarodnoj prodaji robe iz 1985. godine. Ova Konvencija

predstavlja bitno promenjenu verziju istoimene Haske Konvencije koja je

stupila na snagu 1964. godine i bila ratifikovana od 12 zemalja. Osnovni cilj

ove konvencije jeste da bude komplementarna Beckoj konvenciji o prodaji

roba (1980. godina) i stavljena u njenu funkciju.

Za anglosaksonske sisteme je karakteristicna dominacija obicaja

utvrdjenog sudskom odlukom sa osobinom precedenta. U kontinentalnim

sistemima zakon je primaran izvor prava a obicaj moze imati

intcrpretativno svojstvo i delovali kao izvor onda kada zakon ne postoji.

Pored zakona postoje i drugi izvori i po principima ustavnosti i

zakonitosti om su hijerarhijski ustrojeni i moraju biti neprotivrečni.

Takođe kao izvori prava kojim se regulišu odnosi povodom prodaje

mogu biti i.autonomnog porekla tj. sopstveni izvori međunarodnog poslov-

nog prava. Na prvom mestu reč je o

međunarodnim konvencijama

koje

mogu biti multilateralne i bilateralne

Najznacajnija je svakako Becka konvencija o medjunarodnoj prodaji

robe (BK) kojom se nastojalo dalje izjednacavanje prava u ovoj oblasti i

implementaciji nacela novog medjunarodnog ekonomskog poretka. BK ima

vaznost u svim slučajevima ako to nije samim sporazumom stranaka

drugačije rešeno.

3. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA O MEDJUNARODNOJ PRODAJI.

Polazeci od opsteg pravnog stava da je ugovor izraz~saglasnosti volja

ugovornih strana potrebno je, dakle, da se u trenutku zakljucenja ugovora

ispune odredjeni uslovi bez kojih se ne moze smatrati da je ugovor uopste

zakljucen. Rec je o tome da u trenutku zakljucenja ugovora mora jasno da se

definise pojam: stranaka, objekta ugovora, osnova radi koga se ugovor

zakljucuje, te procedure postizanja saglasnosti koja je regulisana

obligacionim pravom.

Postupak zakljucivanja ugovora sastoji se od nekoliko relativno

samostalnih etapa.

Prva medu njima naziva se preliminarni kontakti i obuhvata pribavljanje

informacija o mogucim strankama i buducem ugovoru ili pozivu na

pregovore. Druga faza su pregovori gde je dominantna crta bilate— ralnost

tj. ozbiljno izrazena namera oba ucesnika da razgovaraju o elemen tima i

mogucnostima zakljucenja konkretnog ugovora. Ovo se cesto potvrdjuje

posebnim dokumentima npr. "pismom o namerama" (letter of intent).

Trecu fazu predstavljaju tzv. punktacije koje se sastoje u pisanom

fiksiranju pojedinih klauzula ugovora, sastavljanju aneksa ili formulacijama

termina.

Cetvrta etapa cini sastavljanje "pripremnih ugovora" tj. jedne ili vise

verzija prednacrta ugovora, sto rezultira tekstom predloga ugovora koji

predstavlja ponudu. Obavezna faza zakljucivanja ugovora obuhvata davanje

ponude i prihvata. Za ponudu i prihvat vaze opsta pravila nadleznog nacio -

nalnog prava.

Prodavač je prema BK duzan da cuva stvari u dva slucaja:

ako kupac kasni sa preuzimanjem isporuke (docnja kupca)

kod jednovremene isporuke i placanja, ako kupac ne plati cenu u

skladu sa ugovorom.

Ostale obveze.

Pored obaveza koje su napreci objasnjene prodavac ima i niz

drugih obaveza. Pored ostalih rec je o obavezama: pakovatija robe,

obavestavanje druge strane o relevantnim cinjenicama, Otprema robe,

transportno osiguranje i si.

5. OBAVEZE KUPCA

obaveze kupca se mogu izraziti kao:

davanje specifikacije

provera saobraznosti

prijem isporuke

cuvanje robe i

placanje cene

Davanje specifikacije.

Jedna od osnovnih obaveza kupca jeste da da

specifikaciju kojom se blize odredjuje: oblik, mere i druga obelezja robe.

Treba istaći da BK sadrži samo opšta određenja o specifikaciji robe.

Kupac je dužan da specifikaciju obezbedi do ugovorenog datuma a ako

to nije precizirano ugovorom specifikacija se mora dati do isteka

"razumnog roka" od prijema prodavcevog zahteva za specifikaciju.

Provera saobraznosti.

Medju obavezama kupca, posebno je znacajno

ovlascenje da izvrsi proveru (ne)saobraznosti roba koje su predmet

ugovora. Ova vrsta obaveze kupca predstavlja skup faktickih i pravnih

radnji koje on pređuzima da bi dosao do saznanja da li isporucena roba

odgovara onome što je ugovoreno..

Prijem isporuke.

Rec je, takodje o skupu faktickih i pravnih radnji koje

kupac, saglasno ugovoru ili drugim izvorima prava, preduzima da bi

omogucio prodavcu da izvrsi isporuku

I sam preuzme robu.

Čuvanje robe.

cuvanje robe zajednicka duznost ugovornih sirana (kupca

i prodavca) kod ugovora o prodaji. Stoga za kupca na koga pada ova

obaveza vazi isti rezim kao i za prodavca. Izuzetak postoji u vezi za pravo

kupca da odbije robu i tu postoje dve situacije. Prvo, kupac je ovlascen da

odbije robu koja se vec nalazi u njegovom posedu, fakticki ili posredstvom

dokumenata i duzan je da pređuzme sve mere za cuvanje robe koje su

prema okolnostima razumne.. Drugo, prilikom distancione prodaje kupac

je duzan da preuzme robu u mestu opredje- Ijenja "za racun prodavca" ako

su ispunjeni uslovi predviđeni BK.

Plaćanje cene.

Ovo -je osnovna kupčeva obaveza i ona predstavlja

kauzu (causa) za preuzimanje dužnosti prodavca u pogledu isporuke i

prenosa svojine na robi koja je predmet ugovora. Reč je o skupu radnji

koje kupac mora da preduzme da bi prodavcu preneo određenu količinu

novca i svojinu nad njom. Na sličan nacinje placanje cene definisano i u

BK.

6.ODGOVORNOST PRODAVCA I KUPCA

-podrazumeva njihove različite odgovornosti povodom neizvršavanja pojedinih
ugovornih obaveza.
*ODGOVORNOST PRODAVCA* se ogleda u isporuci robe i njene saobraznosti,
pa u vezi toga razlikujemo odgovornost prodavca:-za docnju sa isporukom i -za
nesaobraznost robe i prava potraživanja trećih lica.Docnja sa isporukom je
neizvršenje ili kašnjenje u izvršenju radnji predaje robe u roku predviđenom
ugovorom.
Odgovornost za nesaobraznost stvari i prava-pretpostavke za odgovornost za
nedostatke saobraznosti su uredno utvrđivanje postojanja saobraznosti (pregled
robe i uredna reklamacija).
*ODGOVORNOST KUPCA*postoje 2 vida odgovornosti:-za docnju sa prijemom
isporuke i -za docnju sa plaćanjem.-Odgovornost za docnju sa prijemom isporuke-
prodavac ima na raspolaganju sledeća prava:-ostati pri ugovoru i tražiti njegovo
uredno ispunjenje tj.prijem isporuke; -raskid ugovora i -tražiti naknadu štete.
Prodavac može odrediti kupcu dodatni rok za izvršenje njegove obaveze, i dok
traje ovaj rok prodavac ne može da odustane od ugovora.
-Odgovornost za docnju sa plaćanjem-javlja se kada kupac ne izvrši svoju obavezu
plaćanja robe u dogovorenom roku, tada prodavac ima pravo da:-ostane pri
ugovoru i traži njegovo uredno ispunjenje tj. plaćanje cene; -raskine ugovor i
-zahteva naknadu štete kao dopunski ili samostalni vid obeštećenja.Ukoliko je
prodavac započeo sa korišćenjem nekog od pomenutih prava sud i arbitraža ne
mogu odobriti kupcu rok za produženje plaćanja. Takođe prodavcu pripada pravo
na zateznu kamatu, što je opšte pravilo kod kašnjenja u isplati novčanih plaćanja u
ugovornim odnosima

KOMPENZACIONI POSLOVI

su takvi poslovi kod kojih se izvezena roba ili usluge plaćaju uvozom robe ili

vršenjem usluge. U ovim poslovima se međusobne obaveze prebijaju i naknada za
izvršenu isporuku robe plaća se u isporuci robe, pa se stoga i nazivaju
kompenzacioni. Kompenzacioni poslovi javili su se kao način trgovine bez
upotrebe čvrste valute. Pored razmene robe, ovi poslovi proširuju se i na ustupanje
i korišćenje razvijene tehnologije.UNCITRAL je sastavio vodič pravnih pitanja
koja se pojavljuju u kompenzacionim poslovima.Vrste kompenzacionih poslova
su:*barter, *buy back i
*kontrakupovina .

-BARTER

-je vrsta

kompenzacionih poslova u kojima se roba razmenjuje za robu. U zavisnosti od
toga da li se vrednost predmetne razmene izražava u novcu, ralikujemo naturalni i