ПОСЛОВНО ПРАВО
Испитна питања
1. Право, морал и обичај
2. Појам и предмет пословног права
3. Извори пословног права
4. Физичка и правна лица
5. Правна и пословна способност физичких лица и правних лица
6. Привредна друштва
7. Управљање привредним друштвима
8. Друштва лица и друштва капитала
9. Ортачко душтво
10. Командитно друштво
11. Акционарско друштво
12. Друштво са ограниченом одговорношћу
13. Патент
14. Модел и жиг
15. Географска ознака порекла и кноw-хоw
16. Појам уговора
17. Врсте уговора
18. Неважност уговора и раскид уговора
19. Карактеристике уговора у привреди
20. Страна улагања
21. Концесија
22. Уговор о концесији
23. Слободна зона
24. Уговор о продаји
25. Уговор о туристичким услугама
26. Уговор о грађењу
27. Издавачки уговор
28. Појам, особине, функције и карактеристике хартија од вредности
29. Меница и врсте менице
30. Менична начела и менични елементи
31. Чек
32. Акције
1. Право, морал и обичај
Право
- У друштву значајну улогу имају норме које примењује држава. Овакве норме држава ствара
сама или их узима из свих друштвених области, било да их стварају друштвене организације или
неорганизовано друштво, али за све њих је карактеристична примена од стране државе. Ове норме
које примењује држава називају се правним нормама. Право се разликује од других врста
друштвених норми по томе што га чине оне норме које су санкционисане државном принудом.
Принудни карактер права обезбеђује држава својом физичком снагом власти. Право је воља
владајуће класе која жели такав систем права. Право у правно-техничком смислу је укупност
правних норми, док у друштвено-политичком смислу је то воља владајуће класе која се остварује
силом од стране државе.
Морал
– Под моралом се обично схвата скуп друштвених норми које омогућавају понашање људи са
аспекта добра и зла и у вези са тим, наређују, односно забрањују субјектима одговарајуће понашање.
Санкције за повреде моралних норми могу бити друштвене (моралне осуде) или индивидуалне
(грижа савест). Снага морала се заснива на убеђењу грађана, на друштвеном мњењу које се изражава
у датом друштву. Моралне норме су статичније и нису подложне брзим променама, али су подложне
променама са развојем друштва. Поштовање морала и моралних норми је од посебног значаја и за
пословно право у односима између многих привредних субјеката. ЗОО утврђује, као једно од
есенцијалних начела у закључивању облигационих уговора, начело поштења и савесности.
Обичај
– Обичаји представљају устаљена, уобичајена понашања људи која улазе у живот људи и
регулишу друштвене односе. Обичаји су најстарија правила понашања. Због њихове константности,
карактерише их прилична конзервативност, тј. нису подложни брзим променама. Санкције за обичаје
стварају се у друштву, у ужим или ширим слојевима друштва, почев од обичног презира, бојкота, па
све до новчаних или тежих санкција.
2. Појам и предмет пословног права
Под
појмом
пословног права сматра се посебна грана права, која обухвата правне норме којима се
регулишу правни положај, односно статус привредних друштава који се појављују као учесници тј.
субјекти у привредном промету, као и правне норме којима се регулишу односи између привредних
друштава и друштвене заједнице и норме које служе регулисању односа између предузећа и
друштава до којих долази у њиховом привредно-правном општењу. Пословно право као грана права,
представља надградњу над привредом и привредним пословима.
Предмет
пословно право обухвата низ института и области које се односе на пословно право, па оно
као грана права обухвата статусно привредно право (које проучава правни положај и статус
привредних друштава и трговачких друштава и других привредних субјеката), уговорно привредно
право (које проучава уговоре из области промета роба и услуга који имају привредно-правни
карактер) као и саме хартије од вредности. Предмет изучавања пословног права доста је широк јер
проучава многе правне институте који се односе на правни положај привредних друштава – статусни
део, послове однсно уговоре привредног права, банкарске послове односно хартије од вредности,
индустријску односно интелектуалну својину, послове берзи и берзанско пословање итд.
3. Извори пословног права
Устав
је највиши правни акт једне земље. Устав РС садржи низ одредби економско-правног
карактера које нису само начелног карактера, оне су непосредно примењиве у пракси. Садржане су у
трећем делу устава у члановима 82.-90.
Закон
је после Устава писани правни акт највише правне снаге, који доноси посебни законодавни
орган, по посебном поступку. Међу најзначајнијим законима у области пословног права су:
1) Закон о привредним друштвима,
2) Закон о облигационим односима,
3) Закон о меници и чеку,
4) Закон о хартијама од вредности,
5) Закон о трговини,
података за физичка лица се води у матичним књигама. Постоје матичне књиге рођених, венчаних и
умрлих.
2.Пребивалиште и боравиште
- Пребивалиште је место у којем је грађанин настањен и где стално
живи. Грађанин може да има и повремено или привремено место боравка у другом месту изван свог
пребивалишта, тада је реч о боравишту.
3.Држављанство
- Припадност одређеног физичког лица држави, назива се држављанство. Ово
својство физичког лица је од посебног значаја при вршењу и стицању неких грађанских права, као и
за односе физичких лица и државе и њихове односе са другим државама.
Правна лица
- Правно лице као субјект права нужно предпоставља постојање имовине која служи
као средство за остварење одређених економских циљева. Као битна особина правног лица је и циљ
које оно остварује. У правна лица јавног права спадају држава и њени организациони облици
(општине, окрузи, републике и сл.). У нашем праву постоје бројна правна лица, као што су нпр.
установе, предузећа, друштва лица и друштва капитала, пословна удружења и др. Постоје и
грађанско-правна лица која се деле на задужбине и удружења. Задужбине као правна лица настају
вољом појединаца који својом одлуком одређују постојање и делатност задужбине која је најчешће
хуманитарног карактера. Постоји више система при оснивању правних лица, као што су систем
пријаве (пријављивања оснивања правног лица надлежном органу), систем одобрења (за оснивање
правног лица потребно је одобрење одређеног органа) и систем регистрације (који везује оснивање
правног лица за упис одређене књиге – регистре). Систем регистра усвојен је и у нашем правном
систему. Правна лица уписују у одговарајући судски регистар код надлежног суда. Правно лице
остварује своју делатност преко одређених органа, као што су скупштина, управни одбор, надзорни
одбор, директор и др. Под имовином правног лица, подразумевају се сва имовинска права која
припадују том правном лицу. Правном лицу, поред имовине, припада и имовинска маса која се
састоји из активе и пасиве, као садржине имовинских права и обавеза. Актива је изглед права, а
пасива изглед обавеза. Правно лице престаје да постоји када нестану елементи који су битни за
његово постојање: а) када престане његова организациона форма у којој је оно основано; б) кад нема
имовине, односно имовинске масе; в) када се његова делатност не одвија по правилима, односно кад
надлежни орган забрани његов рад.
Атрибути правних лица
– Правна лица имају одређена својства да би могла да се појављују у
правном саобраћају, односно да ступају у правне односе. То су:
1.Назив - фирма правних лица
служи за идентификацију правног лица. Назив привредног друштва
као правног лица је фирма. Фирма привредног друштва се уписује у јавне регистре код надлежног
окружног привредног суда на чијем је подручју седиште предузећа друштва. Удружења грађана и
друга правна лица, морају да буду уписана у одговарајуће регистре код надлежних општинских
органа или судова.
2.Седиште правних лица
- Свако правно лице, мора да има своје седиште које уствари одговара
пребивалишту физичког лица. Седиште правног лица представља место за које је правно лице везано
и у којем месту оно остварује своја права и обавезе, односно где га могу као правно лице пронаћи
други правни субјекти, државни органи, судови и сл. Седиште се уписује у регистар код надлежног
окружног привредног суда где је предузеће, односно друштво регистровано као правно лице.
3.Припадност правних лица одређеној држави
подразумева се њихова припадност одређеној
државној заједници. Она је посебно, као атрибут правног лица значајна када се ради о иступању
наших предузећа на иностраним тржиштима и закључењу уговора са иностраним партнерима -
иностраним друштвима. У праву се код неких аутора не говори о елементу припадност правног лица
одређеној држави већ више и ту о држављанству правних лица.
5. Правна и пословна способност физичких лица и правних лица
Физичка и правна лица имају правну способност под којом се подразумева способност одређеног
лица да буде титулар (носилац) права и обавеза, односно да буде субјект у праву. Физичко лице
стиче правну способност рођењем, а губи је смрћу. Правна лица стичу правну способност уписом у
регистар правних лица код надлежног суда. За разлику од физичких лица која имају општу правну
способност, правна лица имају посебну или специјалну правну способност. Она могу да стичу само
она права и обавезе које стоје у вези са циљем ради којег су основана.
Пословна способност физичких лица
- Сва физичка лица не морају имати пословну способност.
Пословну способност немају малолетна лица, а и друга физичка лица која не могу да реализују
правну способност иако имају више од 18 година (нпр. душевно болесна лица и др.). Пословна
способност физичких лица у нашем правном систему, стиче се са навршених 18 година и траје до
краја живота. Појединим физичким лицима стечена пословна способност може да се одузме у
случају душевне болести, трајне неспособности расуђивања итд. За малолетна лица радње у правном
промету предузимају родитељи.
Пословна способност правних лица
- Правна лица имају своје органе који су предвиђени статутом
и који су овлашћени да заступају правно лице. Појединим законима предвиђено је да предузеће
заступа директор и да на тај начин он заступа у правним пословима.
Привредна друштва имају и своје органе, то су:
а) скупштина (као орган власника),
б) управни одбор (као орган управљања),
в) директор (као орган пословођења)
г) надзорни одбор (као орган надзора).
Ови органи извршавају вољу правног лица. Правно лице не може да изгуби пословну способност,
али она може у одређеним ситуацијама да буде и ограничена (отварањем стечаја и у поступку
ликвидације). Пословна способност правног лица престаје његовим брисањем из регистра правних
лица.
6. Привредна друштва
Извори који прате оснивање привредних друштава су
: Закон о привредним друштвима, Закон о
спољно трговинском пословању и Закон о слободним зонама.
Привредно друштво је правно лице које обавља привредну делатност ради остваривања профита.
Оновни циљ оснивања привредног друштва је остваривање добити или профита.
Привредна друштва се могу оснивати на 4 начина;
1)Нормативан систем
је систем где је потебно да се испуне законски услови који су унапред
предвиђени за поступак оснивања привредног друштва.
2)Систем дозволе
– надлежни орган је дужан да да одређену дозволу тј. сагласност за оснивање
(пословне банке, концесије, слободне зоне)
3)Систем пријаве
- код статусних промена привредних друштава по основу страних улагања, код
одлуке о оснивању привредног друштва са страним улагањима где се предвиђа да надлежни орган
донесе одлуку о оснивању (најчешће спољно-трговинска привредна друштва).
4)Систем концесија
– законом о концесијама је одређено да се одређена природна добра могу
давати на одређени период (30 година) и враћа се држави која је дала концесију.
Друштво стиче својство правног лица регистрацијом у складу са законом којима се унапређује
регистрација привредног друштва.
Правне форме друштва су
: ортачко, командитно, акционарско, друштво са ограниченом
одговорношћу.
Чланови друштва су
:
1) ортачко друштво – ортаци
2) командитно друштво – комплементари и командитори
3) д.о.о. – чланови друштва са ограниченом одговорношћу
4) а.д. - акционари
Друштво се може оснивати на одређено време или на неодређено време.
Оснивачки акт
је конститутивни акт друштва који има форму одлуке о оснивању ако друштво
оснива једно лице, а има форму уговора ако га оснива 2 или више лица.
Уговор о оснивању садржи:
1.уговорне стране (име, презиме, јмбг., седиште), 2.који облик се
оснива, 3.обавезе чланова у друштву, 4.имовинска маса у стварима, правима и новцу, 5.седиште, 6.
делатност, 7. назив фирме.
У оснивачком акту мора се саставити седиште друштва, пословне име (фирма).
Имовина друштва може бити у улозима (доо) и акцијама (ад).
Предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода
и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији.
по правилу без сагласности осталих чланова друштва могу се преносити; 9) чланови друштва не
одговарају према трећим лицима за обавезе друштва, већ само друштво одговара својим капиталом и
10) друштвом управљају лица која у моменту одржавања скупштине друштва поседују акције,
односно уделе у друштву и неке друге карактеристике. У друштва капитала спадају: акционарско
друштво и друштво са ограниченом одговорношћу.
9. Ортачко душтво
Ово друштво настаје на бази уговора о оснивању, тј. уговора између најмање два или више физичких
лица. То је друштво лица два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни
целокупном својом имовином за обавезе друштва.
Уговор о оснивању садржи
: 1.име лица; 2.седиште; 3.матични број; 4.пословно име; 5.седиште;
6.претежна делатност; 7.улози ортака.
Ортаци уносе у друштво улоге једнаке вредности, ако уговором није другачије одређено.
Улог се може пренети трећем лицу.
Имовина друштва
је одвојена од личне имовине чланова друштва. Имовина друштва, служи за
пословање друштва и са истом друштво одговара према својим повериоцима.
Добит друштва се расподељује између ортака на једнаке делове, ако законом није другачије
одређено.
Ортачко друштво се уписује у судски регистар код надлежног суда. Уз пријаву за упис у судски
регистар прилажу се: 1.уговор о оснивању друштва, са овереним потписима уговарача, 2.потврда
банке о уплати новчаног улога на рачун и 3.оверен потпис лица овлашћеног за заступање.
Управљање друштвом
: 1.директор, 2.скупштина, 3.надзорни одбор и 4.управни одбор.
Престанак друштва
: 1.ликвидацијом, 2.истеком времена, 3.судском одлуком.
10. Командитно друштво
Командитно друштво је привредно друштво које има најмање два члана од којих најмање један
оговара неограничено солидарно за обавезе друштва (
комплементар
) и најмање један одговара
ограничено до висине свог неуплаћеног (неунетог) улога (
командитор
).
Уговор о оснивању
командитног друштва треба да садржи: 1.име, седиште и матични број оснивача;
2.фирму и седиште друштва; 3.предмет пословања; 4.укупан износ средстава оснивача и износе
сваког појединачног члана; 5.поделу добити међу оснивачима; 6. начин управљања командитним
друштвом и 7.престанак друштва.
Улог командитора у командитном друштву може бити у новцу, стварима и правима. На улоге и уделе
у командитном друштву примењује се Закон о улозима и уделима.
Комплементар управља командитним друштвом и води послове друштва. Командитор не може
водити послове командитног друштва. Командитор има право да тражи препис годишњег обрачуна,
као и право увида у пословне књиге и документацију.
У земљама романског система под утицајем Француске правне доктрине, трговачко друштво
дефинише се као уговор два или више лица чији је основни циљ остваривање добити (профита).
Зависно од начина настанка, друштва лица деле се на
:
1.мала и велика
2.једночлана и вишечлана
3.комерцијална и некомерцијална
4.отворена и затворена.
11. Акционарско друштво
Акционарско друштво
је друштво чији је основни капитал подељен на акције, које има једног или
више акционара и који одговарају за своје обавезе целокупном својом имовином.
