Poslovno pravo

1. Zakon kao izvor poslovnog prava

Izvori prava su oni skupovi opštih pravnih normi kojima se na unapred neodređeni vremenski period i za 

unapred neodređene poslovne subjekte uređuju neki društveni odnosi. Osnovni izvor prava je zakon. Najviši 

izvor prava je ustav – najviši zakon (pravnička povelja društva). Sačinjen je tako da pretežno sadrži principe 

(načela),   a   malo   konkretnih   pravnih   normi.   Sve   ostalo   se   reguliše   nižim   izvorima   prava:   ratifikovane 

međunarodne konvencije; zakoni; podzakonska akta (uredbe, odredbe, odluke, pravilnici, naredbe...); običaji, 

uzanse, opšti uslovi poslovanja. Zakone uvek donosi najviši organ vlasti (skupština, parlament), on ima 

određene članove u kojima su sadržane pravne norme (pravila ponašanja obezbeđena pravnim sankcijama). 

Pravne   norme   su   nužno   opšteg   karaktera,   za   unapred   neodređen   subjekt,   na   neodređeno   vreme,   sem 

pojedinačnih   pravnih   normi   koje   su   unapred   određene.   U   zakonu   postoje:   imperativne   (kongentne)   i 

fakultativne   (dispozitivne)   norme.   Po   imperativnim   se   adresanti   moraju   ponašati,   a   po   dispozitivnim 

normama se mogu i ne moraju. Podzakonska akta donose izvršni i upravni organi – vlada. Najviše su 

imperativne norme uglavnom tehničke, nisu tako opšte.

2. Običaji i uzanse

Običaj je pravilo ponašanja koje nije propisano zakonom, već je nastalo dugotrajnim istovrsnim ponašanjem 

pripadnika grupe u istim situacijama. Postoji više vrsta običaja: 1) po teritoriji: opšti, regionalni, lokalni 

(mesni) – najjača pravna snaga; 2) po delatnosti: opšti i posebni (najjači u određenoj struci). Uzanse su 

prikupljeni sistematizovani i objavljeni običaji od strane određene komore (privredne, trgovačke...). Pored 

opštih uzansi postoje i posebne uzanse za pojedine branše.

3. Tipski i formularni ugovori i opšti uslovi poslovanja

Ovo je tipičan proizvod privrednika. Ova unapred pripremljena pisana pravila imaju velike korporacije, 

monopolisti, dominantni na tržištu ili sa velikim udelom na tržištu. Uslovi pod kojima se zaključuje ugovor: 

od trenutka kada su nastali postali su pravilo za zaključenje ugovora. Uvek ih nameće jača strana. Postoje i 

posebna pravila za tumačenje ovih ugovora ako ima bilo kakvih pravnih rupa ili nejasnih formulacija. 

Tumače se u korist slabije strane (pristupnika). Kada nema pravila iz poslovnog prava, može se koristiti 

sekundarno   pravilo   iz   građanskog   prava.   Redosled   primene   izvora   prava:   1)   ustav;   2)   ratifikovana 

međunarodna konvencija; 3) zakoni – imperativni; 4) podzakonska akta – imperativne norme; 5) običaji i 

uzanse – mogu po snazi da dođu pre dispozitivnih zakonskih normi ako preduzeća tako urede svoj odnos, ili 

ako sam zakon upućuje na običaje i uzanse; 6) opšti uslovi poslovanja – volja izražena kroz opšte uslove. 

Takođe mogu po snazi da dođu pre dispozitivnih zakonskih normi.

4. Delatnost preduzeća

Privrednom delatnošću se smatra proizvodnja i promet robe i vršenja usluga na tržištu. Delatnost preduzeća 

utvrđuje se opštim pravnim aktom (ugovor o osnivanju, statut). Da bi preduzeće moglo vršiti jednu ili više 

delatnosti   neophodno   je   da   ispunjava   uslove   koji   se   određuju   saveznim   i   republičkim   zakonima   i 

podzakonskim aktima. Uslovi za obavljanje delatnosti mogu se podeliti na opšte i posebne. Uslovi u pogledu: 

a)tehničke opremljenosti, b)zaštite na radu, c)zaštite i unapređivanja čovekove sredine predstavljaju opšte 

zakonske uslove. Posebni uslovi se odnose na: stručnu spremu radnika, poslovne prostorije, posebne mere 

zaštite od opasnih materija itd. Ispunjenost svih propisanih uslova za obavljanje delatnosti konstatuje se 

rešenjem nadležnog upravnog organa bez kojeg preduzeće ne može da otpočne sa vršenjem delatnosti, 

odnosno   ne   može   da   menja   uslove   njenog   obavljanja.   Sloboda   izbora   delatnosti   podrazumeva   i   pravo 

preduzeća da svoju delatnost promeni. Postoje tri tipa promena: proširenje, sužavanje i potpuna izmena 

delatnosti. Za promenu delatnosti preduzeća potrebna je saglasnost osnivača, ako je to predviđeno aktom o 

osnivanju   preduzeća,   odnosno   ugovorom.   Razlikovanje   na   osnovne   i   sporedne   delatnosti   je   implicitno 

prisutno. Preduzeće može bez upisa u sudski registar da vrši i druge deatnosti koje služe delatnosti koja je 

upisana u sudski registar ako se uobičajeno vrše uz tu delatnost, u manjem obimu ili povremeno, ili ako 

doprinose potpunijem korišćenju kapaciteta i materijala koji se upotrebljava za vršenje upisane delatnosti. 

Delatnošću preduzeća određuju se i granice pravne i poslovne sposobnosti peduzeća. Preduzeće može da 

zaključuje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga u okviru delatnosti, za koje je upisano u 

sudski   registar.   Pitanje   ništavosti   poslova   koje   je   privredni   subjekt   zaključio   van   okvira   registrovanih 

delatnosti je do sada, zavisilo od savesnosti drugog lica. Ako drugo lice nije znalo niti je prema okolnostima 

1

moralo da zna da je reč o nedopuštenom pravnom poslu onda je iz razloga pravne sigurnosti takav posao 

smatran važećim. U protivnom slučaju smatran je ništavim.

5. Firma preduzeća

Firma je ime pod kojim preduzeće posluje. Načelno posmatrano preduzeće slobodno određuje svoju firmu. 

Ipak   zakonski   propisi   sadrže   određene   norme   u   čijim   okvirima   se   primenjuje   sloboda   izbora   firme. 

Propisima je predviđeno da se odluka o promeni firme donosi na način koji je utvrđen statutom preduzeća. 

Sloboda firme je ograničena njenom obaveznom sadržinom. Firma mora sadržavati oznaku koja upućuje na 

delatnost, na naziv (ime), sedište i oblik i vrstu odgovornosti preduzeća. Preduzeće ne bi moralo u firmu 

unositi sve delatnosti kojima se bavi, već najmanje jednu od njih, koja je upisana u sudski registar. Od oblika i 

vrsta odgovornosti u firmu se unose samo oni koji su statusnog karaktera. Pored obaveznih, firma može 

sadržavati i fakultativne elemente (crteži, slike). U pogledu izbora nekih elemenata firme postoje određena 

ograničenja. Npr. za unošenje u firmu imena istorijskih i drugih znamenitih ličnosti potrebna je dozvola 

nadležnog   opštinskog   organa.   U   firmu   se   ne   može   uneti   naziv   društveno-političke   zajednice.   Postoji 

mogućnost korišćenja skraćene oznake firme. Ona mora obavezno sadržavati oblik i vrstu odgovornosti 

preduzeća. Obavezno se upisuje u sudski registar. Propisana je obaveza preduzeća da u svom poslovanju 

upotrebljava firmu onako kako je upisana u sudski registar. Preduzeće može svoju firmu upotrebljavati i kao 

robni znak. Iz opšte obaveze korišćenja firme proizilazi i obaveza isticanja firme na poslovnim prostorijama 

preduzeća (puna ili skraćena oznaka firme). Svaka registrovana firma uživa zaštitu. Ta zaštita može biti 

dvojaka: po osnovu upisa u sudski registar i po osnovu zabrane nelojalne konkurencije. Pošto pod istom ili 

sličnom firmom ne mogu biti upisana kod istog registarskog suda dva ili više preduzeća koja vrše istu ili 

sličnu delatnost zakon daje prednost preduzeću koje je ranije prijavilo firmu. Zaštitu svoje firme tužbom 

preduzeće može tražiti u dva slučaja: a)ako je registarski sud propustio da vrši svoju službenu dužnost b)ako 

je sporna firma upisana u registar kod drugog suda, a ne kod onog koji je upisao firmu preduzeća koje traži 

pravnu zaštitu. Kada nađe da je zahtev za zaštitu firme opravdan sud će izreći zabranu upotrebe firme koja je 

zahtevom osporena i ona mora biti izbrisana iz sudskog registra. Uz zabranu upotrebe firme preduzeće kome 

je izrečena zabrana može se osuditi i na naknadu štete u primerenom iznosu (samo na zahtev tužioca).

6. Sedište preduzeća

Sedište preduzeća je mesto u kojem se obavlja njegova delatnost. Za slučaj obavljanja delatnosti u više mesta, 

sedištem se smatra ono mesto koje je utvrđeno statutom preduzeća. Preduzeću se znači prepušta da potpuno 

samostalno opredeljuje statutom svoje sedište. Preduzeće može da promeni sedište. Prema novim propisima 

više nije obavezno obaveštavanje nadležnih organa opštine sa čije teritorije se premešta sedište i nadležnog 

organa opštine na čiju teritoriju se sedište premešta. Svaka promena sedišta se i dalje mora registrovati i ne 

može biti proizvoljna tj. mora biti vezana za mesto u kojima preduzeće obavlja svoje registrovane delatnosti. 

Odluka o promeni sedišta preduzeća donosi se na način predviđen statutom preduzeća.

7. Zastupanje (i predstavljanje) preduzeća

Preduzeće kao pravno lice ne može neposredno preduzimati pravne radnje već to može činiti samo preko 

fizičkih lica. To su lica koja su statutom ili drugim pravnim aktom ovlašćena da u ime preduzeća preduzimaju 

pravne radnje i na taj način stiču za preduzeće prava odnosno preuzimaju za njega obaveze. Razlikuju se 

zakonski zastupnici, ugovorni zastupnici, punomoćnici po zaposlenju i drugi ovlašćeni zastupnici preduzeća. 

Za razliku od zastupanja, pod predstavljanjem preduzeća podrazumeva se istupanje nekog lica u ime i za 

račun preduzeća ali bez ovlašćenja da svojim izjavama volje stiče prava ili preduzima obaveze za preduzeće.

Zastupanje preduzeća od strane dirktora i drugih radnika

 - Preduzeće zastupa i predstavlja direktor na osnovu 

samog zakona. Statutom preduzeća može se predvideti da pravo na zastupanje preduzeća imaju i drugi 

radnici.   Zastupnik   je   ovlašćen   da   u   ime   preduzeća,   u   okviru   njegove   delatnosti,   a   u   granicama   svojih 

ovlašćenja, zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje kao i da zastupa preduzeće pred sudovima i drugim 

organima. Ovlašćenja zastupnika se mogu ograničiti statutom odnosno pravilima preduzeća. Zastupnik može, 

u okviru svojih ovlašćenja, da obezbedi drugom licu pismeno punomoćje za zaključivanje određenih vrsta 

ugovora i preuzimanje određenih pravnih radnji.

Prokura -  

Prokura je punomoćje čiji su sadržina i obim određeni zakonom. Prokuru preduzeće može dati 

radniku sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima ili drugom licu u preduzeću ili van preduzeća. Prokuru 

mogu dati sva preduzeća. Davanje i prestanak prokure se obavezno upisuje u sudski registar stim da se upis 

2

potraživanja   onih   poverilaca   koji   imaju   pravo   glasa   i   kad   poravnanje   odobri   veće   poravnanja.   Ako   se 

prinudno poravnanje ne zaključi veće poravnanja otvara stečajni postupak.

9. Likvidacija i stečaj

Stečaj

 je način prestanka insolventnog preduzeća. Do stečaja dolazi ako insolventnost dužnika nije otklonjena 

sanacijom ili prinudnim poravnanjem. Stečaj se zasniva na više načela. Prema načelu univerzalnosti stečajne 

mase sva imovina stečajnog dužnika služi za namirenje poverilaca. Prema načelu jednakosti poverilaca svi 

poverioci se pod jednakim uslovima namiruju iz stečajne mase srazmerno veličini svojih potraživanja. Na 

osnovu načela ograničenja prava stečajnih dužnika, imovinom stečajnog dužnika u stečajnom postupku 

upravljaju stečajni organi. Načelo sudskog vođenja postupka znači da se stečaj može voditi samo od strane 

stečajnog suda. Za stečaj su karakteristični i načelo atrakcije sudske nadležnosti i načelo supsidijarnosti 

(izuzetnosti   postupka).   Organi   stečajnog   postupka   su   stečajno   veće,   stečajni   sudija   i   stečajni   upravnik. 

Stečajno veće odlučuje o pokretanju prethodnog postupka, o otvaranju stečajnog postupka, o prigovorima 

poverilaca itd. Stečajni sudija je nadležan po svim pitanjima u vezi sa vođenjem postupka osim onih o kojima 

odlučuje stečajno veće. Stečajni upravnik rukovodi poslovima stečajnog dužnika. Pre otvaranja stečajnog 

postupka vodi se prethodni postupak. Materijalnopravni uslovi za otvaranje stečajnog postupka su: 1)ako nije 

uspeo postupak sanacije ili prinudnog poravnanja, 2)ako je dužnik insolventan neprekidno 60dana ili 60dana 

u poslednjih 75dana, 3)ako preduzeće ne pokrije gubitak po završnom obračunu u roku od 90dana od dana 

donošenja   tog   obračuna,   4)ako   nepokriveni   gubitak   po   godišnjem   obračunu   iznosi   50%   trajnih   izvora 

sredstava preduzeća, 5)ako je vođen postupak likvidacije pa se pokaže da postoje uslovi za vođenje stečajnog 

postupka.   Formalnopravni   uslov   za   pokretanje   stečajnog   postupka   je   postojanje   predloga   za   njegovo 

otvaranje od strane ovlašćenog lica. Od trenutka otvaranja stečajnog postupka nastaju pravne posledice od 

kojih su najvažnije: prestaju prava direktora i organa upravljanja preduzeća i njihove funkcije prelaze na 

stečajnog upravnika; prestaju radni odnosi zaposlenih, a uz firmu dužnika dodaje se oznaka “u stečaju” i broj 

novog   računa.   Nedospela   novčana   potraživanja   prema   dužniku   dospevaju   danom   otvaranja   stečajnog 

postupka   i   unose   se   u   stečajnu   masu   u   novčanoj   vrednosti.   Potraživanja   poverilaca   se   prebijaju   sa 

protivpotraživanjima   dužnika.   Danom   otvarana   stečajnog   postupka   obrazuje   se   stečajna   masa.   Ona   se 

formira prodajom i unovčavanjem imovine stečajnog dužnika. Prodaja imovine se vrši javnim nadmetanjem 

mada stečajno veće može odobriti i prodaju prikupljanjem ponuda i neposrednom pogodbom. O prodaji 

imovine stečajnog dužnika obaveštavaju se lica koja imaju pravo preče kupovine. Deoba stečajne mase vrši se 

kada   je   znatan   deo   imovine   stečajnog   dužnika   unovčen.   Ako   posle   isplate   poverilaca   preostanu 

neraspoređena sredstva ona pripadaju vlasniku.

Likvidacija

  je   drugi   način   prestanka   preduzeća   i   drugih   pravnih   lica.   Likvidacija   se   sprovodi:   1)kad   je 

izrečena mera zabrane vršenja delatnosti 2)ako su prestali da postoje prirodni i drugi uslovi za vršenje 

delatnosti 3)ako je pravosnažnom sudskom odlukom utvrđena ništavnost upisa u sudski registar 4)ako je 

istekao rok za koji je subjekt osnovan ili ako je postignuta svrha radi koje je osnovan 5)ako subjekt nije 

organizovan u skladu sa zakonom 6)u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Ako se tokom likvidacionog 

postupka  utvrde  da  postoje  uslovi  za  stečaj,  postupak  likvidacije  se  obustavlja  i  podnosi  se  predlog  za 

otvaranje stečajnog postupka. Predlog za otvaranje likvidacionog postupka mogu podneti osnivač ili vlasnik 

preduzeća, samo preduzeće, sud koji vodi sudski registar i nadležni sudski organ. Organi likvidacionog 

postupka su likvidaciono veće i likvidacioni upravnik.

10. Ortačko društvo

Ortačko društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više fizičkih lica koja se obavezuju da, uz 

sopstvenu   neograničenu   solidarnu   odgovornost   za   obaveze   društva,   obavljaju   određenu   delatnost   pod 

zajedničkom firmom. U firmu se pored podataka koji se unose u frmu svakog preduzeća unose i imena jednog 

ili više (svih) članova društva. Bitna karakteristika je da je u našem pravu ortačko društvo pravno lice. 

Ortačkom društvu se priznaje poseban pravni subjektivitet zbog čega se međusobni odnosi članova u društvu 

uređuju ugovorom o osnivanju. Ortačko društvo se osniva između lica koja su međusobno lično vezana i koja 

se međusobno dobro poznaju. Dužnost dobrog, savesnog postupanja svakog člana u vršenju poslova društva 

je posebno izražena čime se štite interesi svih savesnih članova društva. Društvo se osniva ugovorom između 

zainteresovanih (u našem pravu samo fizičkih) lica. Član društva ima sledeće osnovne obaveze: 

1)obaveza 

unošenja uloga i davanja drugih doprinosa radu društva

 – početna imovina društva obrazuje se pri njegovom 

osnivanju, unošenjem uloga svakog osnivača (člana društva). Svi članovi društva odgovaraju poveriocima 

4

društva neograničeno i solidarno celokupnom svojom imovinom. U društvo se mogu uneti novac, stvari i 

prava, ulozi u radu ili uslugama. Članovi društva se ne obavezuju samo na unošenje uloga u društvo već i na 

davanje drugih doprinosa radu društva koji se najčešće izražavaju u vršenju određenih faktičkih radnji za 

društvo. 

2)obaveza lojalnosti

, 

3)obaveza vršenja poslovodstva, 4)obaveza učešća u donošenju odluka

.

Član društva ima imovinska i upravljačka prava. Osnovna imovinska prava su: pravo na učešće u dobiti 

društva, pravo na podizanje novca iz kase društva, pravo na naknadu troškova učinjenih za društvo, pravo 

na alikvotni deo ostatka likvidacione mase društva. Upravljačka prava su: pravo na vršenje poslovodstva, na 

učešće u donošenju odluka, na protest, na informisanje i kontrolu rada društva.

Organi društva

 – poslovima ortačkog društva upravljaju svi članovi. Ako se upravljanje poveri jednom članu 

on ima prava i obaveze direktora društva. Direktor je obavezan organ društva. Ako skupština, upravni i 

nadzorni odbor nisu obrazovani, ugovorom o osnivanju mora se utvrditi način vršenja njihove funkcije.

Donošenje odluka od strane članova društva

  – ako ugovorom o osnivanju društva nije drugačije određeno, 

svaki   član   društva   ima   jedan   glas   nezavisno   od   veličine   uloga   i   kapitalnog   udela   člana   u   društvu.   Pri 

donošenju odluka važi princip opšte saglasnosti svih članova (konsensus), ali se ugovorom o osnivanju može 

predvideti i većinsko odlučivanje. Kada se donosi odluka koja se odnosi na nekog člana društva on ne može 

učestvovati u odlučivanju.

Poslovodstvo

  –   svaki   član   društva   je   ovlašćen   i   obavezan   da   vodi   poslove   društva   (ovlašćen   je   na 

poslovodstvo). Ako je pravo na poslovodstvo preneto na više članova, svaki od njih ima pravo na samostalno 

poslovodstvo. Pravo na poslovodstvo može biti i zajedničko. U tom slučaju svi članovi društva ovlašćeni na 

poslovodstvo istupaju kao korisnici jednog ovlašćenja. 

Zastupanje društva 

– svaki član ovlašćen na poslovodstvo ima pravo da zastupa ortačko društvo i ovo pravo 

može biti pojedinačno ili zajedničko. Zastupnik društva se može odreći svog prava na zastupanje u skladu sa 

ugovorom   o   osnivanju.   Ovo   pravo   se   može   i   oduzeti   u   slučaju   neke   povrede   obaveza   zastupnika   ili 

nesposobnosti za zastupanje.

Obaveštavanje i pravo uvida u poslovne knjige

 – svaki član društva ovlašćen na poslovodstvo ima obavezu da 

ostalim   članovima   društva   podnosi   izveštaj   o   poslovanju   društva.   Svaki   član   ima   i   pravo   da   zahteva 

podnošenje obračuna, pravo uvida u poslove društva, u poslovne knjige i druga dokumenta društva.

Imovinski odnosi

 – dobit i gubitak društva utvrđuje se godišnjim obračunom na kraju svake godine pri čemu 

se utvrđuje i učešće svakog člana u raspodeli iskazane dobiti, odnosno u snošenju gubitaka društva. Ako se 

ugovorom ništa ne predvidi dobit se deli srazmerno vrednosti udela u društvu. Raspolaganje ulogom i 

udelom u ortačkom društvu je ograničeno. Član ne može povući svoj ulog bez saglasnosti svih članova 

društva. Prenos udela između članova je slobodan, jer se njime ne umanjuje imovina društva. Da bi član 

društva mogao preneti svoj udeo na treće lice potrebno je da se sa tim saglase svi članovi društva. Član 

ortačkog društva ne može biti zaposlen, niti prokurista u pravnom licu iste ili srodne delatnosti, niti može biti 

individualni preduzetnik koji obavlja takvu delatnost.

Prestanak društva 

– ortačko društvo prestaje kada jedan član istupi iz društva ili ga drugi članovi iz njega 

isključe. Do prestanka društva može doći i smrću člana društva, ukoliko ugovorom o osnivanju nije drugačije 

predviđeno. Društvo može prestati i na osnovu odluke suda – ako neki član namerno ili grubom nepažnjom 

prekrši   obavezu   iz   ugovora   o   osnivanju   društva,   svaki   član   može   tužbom   kod   nadležnog   suda,   tražiti 

prestanak društva. Prestanak društva i članskog odnosa prijavljuje se registarskom sudu bez obzira na razlog 

prestanka društva.

Likvidacija ortačkog društva

 – ortačko društvo prestaje u postupku likvidacije, stečaja i statusnih promena. 

Likvidaciju sprovode sami članovi društva. Ugovorom o osnivanju društva ili odlukom članova društva za 

likvidatora se može odrediti jedan ili više članova društva. Ako članovi društva u roku od 15dana od dana 

nastupanja uslova za prestanak društva ne imenuju likvidatora, sud ga imenuje iz reda trećih lica. 

11. Komanditno društvo

Je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom od 

kojih   najmanje   jedno   lice   odgovara   neograničeno   solidarno   za   obaveze   društva   (komplemetar),   a   rizik 

najmanje jednog lica ograničen je na iznos ugovorenog uloga (komanditor). Komanditor u društvu može biti 

fizičko i pravno lice, dok komplementar može biti samo fizičko lice. Društvo se osniva zaključenjem ugovora 

o osnivanju i upisom društva u sudski registar (na osnovu prijave za upis). Osnovna obaveza svakog člana 

društva   je   unošenje   uloga.   Ulog   komanditora   u   društvo   može   biti   u   novcu,   stvarima   i   pravima,   a 

komplementara   i   u   uslugama   i   u   radu.   Upravljanje   društvom   i   poslovodstvo   su   prava   i   obaveze 

5

obrazuju, statutom se određuje koji organ odlučuje o pitanjima iz delokruga tih organa. Skupština društva se 

obrazuje samo ako je ugovorom o osnivanju društva to predviđeno. U jednočlanom d.o.o. obavezno se vodi 

knjiga odluka u koju se upisuju odluke koje se donose u vršenju funkcija upravljanja društvom.

Skupština 

– ako ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno obavezu sazivanja skupštine ima direktor 

društva. Da bi skupština mogla punovažno odlučivati neophodno je da je ostvaren kvorum za njen rad, 

odnosno da joj prisustvuju članovi koji zajedno imaju više od polovine ukupnog broja glasova u skupštini. 

Odluke o donušenju i izmeni statuta, promeni oblika i pretanku preduzeća i drugim pitanjima skupština po 

zakonu   donosi   tročetvrtinskom   većinom   glasova   prisutnih   članova   društva.   Skupština   društva   odlučuje 

javnim glasanjem. Kada to zahtevaju članovi koji zajedno imaju uloge u vrednosti od najmanje 1/10 osnovnog 

kapitala, skupština o svakom pitanju može odlučivati tajnim glasanjem.

  Prestanak društva

  – d.o.o. prestaje likvidacijom, stečajem i spajanjem sa drugim preduzećem odnosno 

pripajanjem drugom preduzeću ili podelom. Može prestati i smrću ili prestankom člana, ako je to predviđeno 

osnivačkim aktom društva. Član d.o.o. može istupiti iz društva ako za to postoje opravdani razlozi i ako 

postoji saglasnost svih drugih članova društva. Odluku o isključenju člana skupština društva donosi većinom 

od ukupnog broja glasova članova društva. Ovakva odluka može se doneti samo ako član nije ispunio 

obavezu utvrđenu ugovorom o osnivanju ili iz drugih opravdanih razloga.

13. Akcionarsko društvo

A.d. je društvo koje osnivaju pravna ili fizička lica radi obavljanja delatnosti, čiji je osnovni kapital utvrđen i 

podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. A.d. je društvo koje za svoje obaveze odgovara isključivo 

sopstvenom   imovinom.   Članovi   društva   nisu   međusobno   vezani   kao   članovi   društva   lica.   Srazmerno 

vrednosti akcija koje poseduje, svaki akcionar učestvuje u svojini nad društvom, u upravljanju društvom i 

učešću u njegovoj dobiti. A.d. se osniva donošenjem osnivačkog akta. Pod osnivačima se podrazumevaju samo 

lica koja donose osnivački akt, a ne i akcionari. Postoje dva načina osnivanja a.d.: 1)simultano i 2)sukcesivno. 

Pod simultanim osnivanjem podrazumeva se osnivanje a.d. koje se vrši otkupom svih akcija društva od 

strane njegovih osnivača i to već u trenutku osnivanja društva i bez upućivanja javnog poziva trećim licima 

za upis i uplatu akcija. Ovim postupkom a.d. se može osnovati samo ako nema više od 50 akcionara osim ako 

akcije kupuju zakonom povlašćeni akcionari. Kod sukcesivnog (postepenog) osnivanja, osnivanje se vrši tako 

što se upućuje poziv trećim licima za upis i uplatu akcija. Javni poziv za upis i uplatu akcija naziva se 

prospekt   na   osnovu   kojeg   zainteresovana   lica   upisuju   akcije   tako   što   potpisuju   izjavu   o   upisu   akcija 

(upisnica). Pri sukcesivnom osnivanju a.d. neophodno je sazvati osnivačku skupštinu na koju se pozivaju svi 

akcionari. Osnivačka skupština donosi statut društva, bira organe društva i donosi druge propisane odluke. U 

tom trenutku a.d. se smatra osnovanim i stiču se uslovi za njegov upis u registar. Novčani deo osnovnog 

kapitala a.d. koje se osniva mora iznositi najmanje 10000USD ako se osniva simultanim postupkom, odnosno 

20000USD ako se osniva sukcesivnim postupkom u din protivvrednosti po kursu na dan uplate. Minimalni 

novčani ulog jednog akcionara ne može biti manji od 500USD, a minimalna vrednost jedne akcije ne može 

biti niža od 5USD... Ulozi mogu biti u novcu stvarima i pravima, ali ne u radu i uslugama pruženim društvu. 

Stvari koje čine predmet uloga mogu biti i pokretne i nepokretne, a prava mogu biti obligaciona i druga 

(patenti, licence itd.). Preko učešća svakog akcionara u osnovnom kapitalu društva, utvrđuju se međusobni 

odnosi između njih u pogledu svojine na društvu i uživanja odgovarajućih prava. Članstvo u a.d. stiče se 

sticanjem akcije, a gubi se otuđenjem akcije (prodajom, poklonom). Članstvo može prestati i isključenjem 

akcionara iz članstva. Svaki akcionar ima članska (lična) i imovinska prava i obaveze. Pravo na učešće u 

upravljanju društvom ima svaki akcionar, osim onog koji je vlasnik akcija bez prava upravljanja. Akcionar 

ima i druga članska prava, kao što su pravo da bira i bude biran u organe društva i pravo kontrole rada 

organa   društva.   Akcionari   sa   velikim   brojem   akcija,   kao   imaoci   tzv.   “kontrolnog   paketa   akcija”   mogu 

odlučujući da utiču na upravljanje društvom. Imovinska prava akcionar ostvaruje po osnovu posedovanja 

akcije. Osnovno pravo svakog akcionara je pravo na dividendu. Dividende se islaćuju iz dobiti, a izuzetno iz 

sredstava rezervi. Pored prava na dividendu i prava na dodatno učešće u dobiti, akcionar ima prava i na 

kupovinu akcija narednih emisija, s tim da može imati i pravo preče kupovine novih akcija, ako je to 

predviđeno statutom. Akcionar ima i pravo na realnu naknadu za dodatne usluge koje je izvršio prema 

društvu. Važno imovinsko pravo akcionara je i pravo na alikvotni udeo u likvidacionoj masi društva pri 

njegovom prestanku. Najznačajnija obaveza akcionara je obaveza uplate upisane akcije tj. unošenje udela u 

stvarima i pravima. Akcionar može preuzeti i obavezu na sporednu činidbu. Posebne obaveze akcionara 

upisuju se na akcijama odnosno privremenim akcijama. Svako a.d. ima tri obavezna organa: skupštinu, 

7