1
Poslovno pravo
pojam poslovnog prava
–skup pravnih normi kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata i njihovi međusobni odnosi u vezi sa
prometom robe i vršenjem privrednih usluga
Izvori poslovnog prava
•materijalni (volja vladajuće klase) i
•formalni (norme, odnosno pravila različite pravne snage)
Prema načinu nastanka formalne izvore delimo:
•Heteronomne izvore (jedni subjekti stvaraju pravila a te norme se primenjuju na druge)
–Ustav
–zakoni
–podzakonski propisi
–sudska praksa
•Autonomne izvore (stvaraju subjekti na koje se ovi izvori prava i primenjuju)
–poslovni običaji
–Uzanse
–akti privrednih društava
–opšti uslovi poslovanja
–trgovačke klauzule i termini
Pojam pravnog sistema i glavni pravni sistemi u svetu
•Pravni sistem je skup opštih pravnih normi sistematizovanih, sređenih i grupisanih u harmoničnu celinu
–evropsko-kontinentalni
–englosaksonski
–islamski
–hindu
–kineski
–japanski pravni sistem
Evropsko-kontinentalni pravni sistem se zasniva na recepciji Rimskog prava i na pisanim izvorima prava
•Anglo-saksonski pravni sistem se zasniva na sistemu presedana; na sudskim odlukama kojima se stvaraju
presedani koji deluju kao izvor prava, kao i na pravu pravičnosti
Pravo
•Sistem društvenih normi koje sankcioniše država i koje predstavljaju volju vladajuće klase, i imaju za cilj održanje
datog društvenog poretka
•Pravo i država su uslovljeni i ne mogu da postoje nezavisno jedno od drugog
•Država učestvuje u formiranju prava – pravo štiti državne interese
Pravni poredak
•deo društvenog poretka regulisan pravom
•država svojim pravilima reguliše samo one odnose koji su od interesa za postojanje i funkcionisanje države, a
takvi odnosi su pravni odnosi
•pravni odnosi su deo pravnog poretka
•sastavni elementi pravnog poretka su:
–normativ (norme i pravni akti)
–faktičan (ponašanje ljudi po normama)
–vrednosni (pravne vrednosti)
Norme u društvu
•S obzirom na kriterijum ko stvara normu i ko primenjuje sankciju za nepoštovanje norme:
1.Neorganizovano društvo (norme: moral, običaj)
2
•
Moralne norme
- daju odgovor na pitanje o tome šta je dobro a šta zlo. Dobro je sve ono što vodi napretku
društva, a zlo je ono što vodi nazadovanju društva. Moralne norme su:
•istorijski promenljive
•heterogene (razlikuje se poimanje dobra i zla)
•imaju specifičnu sankciju (griža savesti)
•
Običajne norme
- pravila ponašanja koja nastaju dugotrajnim (kontinuiranim) istovetnim (istovrsnim) ponašanjem
ljudi u društvu pri čemu se
stvara svest o obaveznosti odreĎenog ponašanja
.
2.društvene organizacije
3.država - stvara PRAVO
POJAM pravne norme
•Pravilo o ponašanju čiju primenu obezbeđuje država, aparatom prinude
•Osnovni element pravnog sistema
•Više pravnih normi reguliše jedan društveni odnos govorimo o pravnom institutu, a više pravnih instituta koji
regulišu slične odruštvene odnose sačinjavaju granu prava
Elementi pravne norme:
a.Pravna pretpostavka ili hipoteza
sadrži jedan ili više uslova koje treba ispuniti da bi došlo do primene pravnog
pravila. Ukoliko uslovi nisu ispunjeni, pravna norma se ne može izvršiti
b.Dispozicija
je deo pravne norme koji sadrži pravilo ponašanja za subjekte prava
c.Sankcija
sadrži pravilo ponašanja državnog organa za slučaj da se subjekt prava ne ponaša po dispoziciji
(ponašanje po dispoziciji je uvek dobrovoljno- ukoliko se ne pridržavamo dispozicije sledi sankcija)
•
Primer: Svaki student prve godine, dužan je da položi kolokvijum pre izlaska na ispit, u protivnom nema prava da
polaže ispit iz predmeta Poslovno pravo
Vrste pravnih normi:
•
Prema kriterijumu interesa vladajuće klase norme delimo na dispozitivne, imperativne i alternativne pravne
norme
–Dispozitivne norme – utvrđuju dispozicijom kako će se dati subjekat u pravnom odnosu ponašati, dajući mu
istovremeno mogućnost da sam odredi drugo pravilo, ukoliko mu pravilo iz dispozicije ne odgovara
–Imperativne norme (kogentne) – pravila ponašanja koja određuju dispoziciju na imperativan način. Primena je
neizostavna pod prinudom izvršenja
–Alternativne norme daju subjektu mogućnost da bira između dva ili više ponašanja. Interes vladajuće klase je
postignut ispunjenjem bilo kog pravila ponašanja
Prema broju subjekata na koje se odnosi data norma, mogu biti opšte, posebne i pojedinačne
–opšte pravne norme - odnose se na neodređeni broj subjekata u istovetnim situacijama
–posebne pravne norme - odnose se na posebne kategorije subjekata
–pojedinačne pravne norme - odnose se na tačno jedan određen slučaj i on se po pravilu u normi imenuje.
Pojedinačne pravne norme nastaju na osnovu opštih pravnih normi
Prema karakteru dispozicije norme se dele na nareĎujuće, zabranjujuće i ovlašćujuće
–naređujuće pravne norme - takva pravila ponašanja koja određenom subjektu nalažu da postupa na određeni
način. Karakteristične za oblast upravnog prava
–ovlašćujuće pravne norme - datom subjektu daju ovlašćenje da se ponaša na određeni način prema svom
opredeljenju. Karakteristične za građansko pravo
–zabranjujuće pravne norme - zabranjuju subjektima obavljanje određenih radnji. Karakteristične za oblast
krivičnog prava
Pravni akt
•Izjava volje, odnosno akt volje, koji sadrži pravnu normu
•struktura pravnog akta:
–nadležnost subjekta za njegovo donošenje
–postupak donošenja
4
•formalni (zahteva se ispunjenje određene forme)
neformalni (zasnivaju se na bilo koji način)
•apstraktni (osnov obaveze nije vidljiv)
kauzalni (izražen je osnov i sadržina obaveze jedne ili druge strane)
–causa-kauza – cilj odnosno osnov obavezivanja
•pravni poslovi među živima ( proizvode pravno dejstvo za života stranaka)
pravni poslovi za slučaj smrti ( proizvode pravno dejstvo nakon smrti strane)
Nevažeći pravni poslovi:
•Ništavi ili apsolutno nevažeći
–poništaj može da traži svako ko sazna da je takav posao zaključen
–nema zastarevanja niti roka za podnošenje tužbe za poništaj ništavost pravnog posla
–ne proizvode nikakvo pravno dejstvo; smatra se kao da nikada nisu ni nastali- ništavi su od početka –
ex nunc
•
u ništave poslove spadaju:
a.protivzakonitii pravni poslovi (u suprotnosti su sa važećim pravnim normama, odnosno važećim pravnim
poretkom);
b.nemoralni pravni poslovi (u suprotnosti su sa moralnim shvatanjima jednog društva)
c. zelenaški posao (je svaki onaj posao koji se zaključuje uz zloupotrebu okolnosti, položaja, neznanja i nesreće u
kojoj se naĎe druga strana);
d.fiktivni pravni poslovi (ne zaključuju se stvarno već se samo stvara prividnost o njegovom postojanju);
e.simulovani pravni poslovi ( stranke ga prividno zaključuju da bi njime prikrili stvarne ciljeve pravnog posla /
disimulovanog posla);
f.pravni poslovi zaključeno protivno statutu i drugim opštim aktima pravnog lica ( u načelu su ništavi ali postoji
intencija da se ipak zaštite treća savesna lica te su stoga u izuzetnim situacijama ipak važeći)
Rušljivi ili relativno nevažeći pravni poslovi
–proizvode pravno dejstvo ali imaju takve nedostatke koji ih čine oborivim
–ovi poslovi se poništavaju samo ukoliko se zahtev za poništaj podnese u zakonom predviđenim rokovima (tri
godine od zaključenja-objektivni rok; a jedna godina od saznanja za zaključenje takvog pravnog posla - subjektivni
rok) i to od strane koja ima interes da se posao poništi (vređa se neko njeno pravo ili na pravu zasnovan interes
Rušljivi poslovi zbog nedostatka volje:
a.pravni poslovi zaključeni u zabludi
(pogrešno saznanje o nekoj činjenici relevantnoj za punovažnost);
b.pravni poslovi zaključeni pod prevarom
(svesno izazivanje pogrešne predstave o nekom elementu kod drugog
lica);
c.pravni poslovi zaključeni pod prinudom (
prinuđavanje drugog lica da se nešto učini, ne učini, trpi ; pshička i
fizička prinuda)
d.pravni poslovi pod pretnjom
(oblik psihičke prinude kojom se stavlja u izgled nanošenje zla određenom licu);
e.pravni poslovi mlaĎih maloletnika
Subjekti prava
•su nosioci prava i obaveza.
•
Pravna sposobnost
- pravom priznata sposobnost biti nosilac prava i obaveza
•
Poslovna sposobnost
- pravom priznata sposobnost izjavama svoje volje zasnivati menjati ili gasiti pravni odnos.
–u savremenom pravu svojstvo subjekta prava priznaje se fizičkim i pravnim licima
Fizička lica (ljudi)
•stiču
pravnu sposobnost
rođenjem
Rimski pravnici afirmisali pravilo koje je prisutno i danas, da se začetom a nerođenom detetu daje svojstvo
fizičkog lica odnosno priznaje pravna sposobnost, pod uslovom da se rodi živo kako bi moglo da nasledi.
(
Nasciturus)
•gube pravnu sposobnost smrću ili u postupku proglašenja nestalog lica za umrlo
•
Poslovna sposobnost
– sposobnost određenog fizičkog lica da svojim radnjama i postupcima stiče
